Da li stvarno mislite da su svi ostali idioti?

Španija je najsportskija nacija u Evropi. Od fudbala (muški, ženski, mlađe selekcije...), preko ostalih kolektivnih sportova (košarka, rukomet, vaterpolo...) do individualnih (automobilizam, tenis, biciklizam, atletika...). Jedan od razloga zašto Španci uspevaju u sportu su sistem i pravila.

Koliko god da nekad sa strane izgleda kako se i tako velikima gleda kroz prste, neka pravila i zakoni moraju da se poštuju. Crvena linija postoji. Pa tako velika Barselona dođe u situaciju da ne može da kupuje i dovodi ono što želi, već ono što joj je zakonom propisano.

Seleri-kep u Španiji: Real neprikosnoven sa 727.000.000, Barsi manje nego Atletiku, i u drugoj ligi bogato

Španski fudbal ima „seleri-kep“, odnosno novčani limit koji klub može da izdvoji na plate igrača, a koji se određuje na osnovu finansijskog zdravlja klubova. Da raznorazni rukovodioci ne bi došli u situaciju da potroše mnogo više nego što zarade i ostave klubove u haosu, iznad njih je La Liga kao vrhovno telo i njen predsednik Havijer Tebas kojeg mnogi ne vole, ali koji se trudi da pravila i sistem funkcionišu. Ume i da priskoči klubovima upomoć kada je to neophodno i delotvorno, ali crvene linije se ne prelaze.

Zato je Tebas kao prvi čovek španskog klupskog fudbala već godinama najveći kritičar arapskog kapitala u evropskom fudbalu i neravnopravne konkurencije. A omiljena meta mu je PSŽ na koji se još jednom okomio. S pravom.

Otkako je 2011. država Katar preuzela PSŽ preko svog fonda i Nasera al Kelaifija, na kupovinu pojačanja je potrošeno 1.937.000.000 evra. Dakle, skoro dve milijarde. Istovremeno, za tih 12 godina je od obeštećenja za prodaje igrača u klupsku kasu Svetaca ušlo 717.000.000 evra. Da i ne pominjemo kakvi sve ugovori su se potpisivali na Parku prinčeva i da su u prošloj sezoni trojica njihovih igrača (Embape, Mesi i Nejmar) bili najplaćeniji u Evropi. I već godinama je to jedan od najvećih platnih spiskova u evropskom fudbalu. Platni spisak Pari Sen Žermena čini 60 odsto plata u celoj Ligi 1.

To je ono što najviše iritira Špance koji su postali nekonkurentni jer se drže pravila. Ovog leta su španski klubovi na kupovine igrača potrošili 453.000.000 evra. Engleska Premijer lige preko tri milijarde! Italijanska Serija A preko milijardu, Saudijska Arabija i francuska Liga 1 skoro milijardu. Čak je i tradicionalno štedljiva Bundesliga potrošlila skoro duplo više od Španaca (757.000.000 evra).

I gde su tu onda finansijski fer-plej, poštovanje pravila, zakona? Kako PSŽ posluje u tolikom minusu, a nastavlja da troši sve više i više. Uglavnom zahvaljujući veštačkom upumpavanju novca iz Katara koji se u klupskim knjigama prikazuje kao sponzorski novac ili zdravi prihodi. Katarci posluju sami sa sobom.

Naprimer, Katar ervejez godišnje za sponzorstvo Pari Sen Žermena izdvaja oko 70.000.000 evra. Iako je prethodni ugovor sa pomenutom avio-kompanijom vredeo između 5.000.000 i 10.000.000 evra godišnje. Tu su i ostale kompanije iz Katara poput „Katarske banke“, „Vizit Katara“, „Aspetara“... Naravno, sve u vlasništvu države koja je opet vlasnik kluba. PSŽ je prethodne godine imao prihod od svih sponzora u vrednosti oko 300.000.000 evra. Naduvanih 300.000.000 evra.

PSŽ se rešio i Drakslera! Ovoga puta za sva vremena...

I sve to nije dovoljno pa su Katarci između sebe počeli da prodaju igrače. Ovog leta je na Parku prinčeva napravljena velika čistka. Otišlo je petnaestak zvučnih imena, ali malo ko od njih je mogao da klubu garantuje neke prihode. Preko 200.000.000 evra je ušlo u klub od prodaja igrača, ali veći deo sa Bliskog istoka jer evropski klubovi nisu hteli ili nisu mogli da plate ono što je PSŽ zahtevao. Nejmar je otišao u Saudijsku Arabiju za 90.000.000 evra, a ono što najviše bode oči su transferi u katarske klubove. Preko 80.000.000 evra su Pari Sen Žermenu platili katarski klubovi Al Arabi i Al Ahli za transfere Marka Veratija, Julijana Drakslera i Abdua Dijaloa. Celo leto niko u Evropi nije želeo da ih kupi ali su katarski klubovi eto tako odlučili da Verati vredi 45.000.000, Draksler 25.000.000, a zaboravljeni Dijalo 15.000.000 evra. Naravno, klubovi koji imaju istog vlasnika – državu Katar.

Taj novac će dobro doći Pari Sen Žermenu da ispegla finansijske knjige i defakto ispoštuje neka pravila finansijskog fer-pleja. Sa druge strane, kada PSŽ mora da posluje po tržišnim uslovima i pregovara sa pravim kupcima, onda na primer mora da proda igrača poput Lenadra Paredesa u Romu za samo 2.500.000 evra. Jer niko neće da im plati više... Toliko bi dobili i za Draklsera, nešto više, ali teško preko 15.000.000 evra za Veratija.

„Verati za 40.000.000 evra (zapravo je 45.000.000 op.aut.)? Da li mislite da smo mi idioti? Ne bi više ni trebalo da se poredimo sa klubovima u vlasništvu država u kojima ne važe zakoni i porezi“, poručio je juče prvi čovek španskog klupskog fudbala Havijer Tebas.

Mali dragulj kao rekorder otišao iz Pariza, na Bliskom istoku će kontrirati najvećim zvezdama

I po ko zna koji put ponovio ono što je očigledno, ali od čega UEFA okreće glavu jer Naser al Kelaifi je jedan od najvećih saveznika Aleksandra Čeferina i velika pomoć pred najezdom još veće i bogatije arapske oluje – Saudijske Arabije.

„Nemam ništa protiv da država Katar poseduje Pari Sen Žermen. Imam protiv što se taj klub vodi sa konstantnim gubicima i što se u njega upumpava državni novac koji nema veze sa fudbalom. Takve stvari utiču na masovnu inflaciju u smislu ugovora i plata, stvaraju domino efekat i uzrokuju gubitke u ostalim klubovima“, poručio je Tebas.

Zanimljivo, na čelu Evropskog udruženja klubova (EKA) koje bi trebalo da se bori protiv nelojalne konkurencije, nalazi se Naser al Kelaifi. Zanimljivo je i da je on prvi čovek katarske medijske imperije Bi-In sports koja je vlasnik TV prava za francusku Ligu 1. Al Kelaifi na direktan način može da upumpa novac u Pari Sen Žermen od Bi-In sportsa ako proceni da je na primer francuska Liga 1 vrednija nego što jeste.

„Činjenica da Naser al Kelaifi obavlja sve tri funkcije treba sve da nas zabrine. Nije fer“, poručio je Tebas.

Tebas će pokušati da se zakonskim putem bori protiv Katara u evropskom fudbalu.

„Transferi Veratija i ostalih u katarske klubove treba da budu pod istragom. Ti klubovi nemaju kapacitet da naprave takve transfere već se radi o doprinosu države drugom državnom klubu u Evropi da reši neke ekonomske probleme. Ovo je uništavanje fudbalskog tržišta. Evropska Unija treba da reaguje jer novac iz državnih fondova se sliva u državne klubove pod okriljem sponzorstava. Mi nećemo odustati i tražićemo reakciju Evropske Unije“, rekao je Tebas.

Na kraju još jedna zanimljiva stvar vezana za sporne transfere. Nijedan od trojice preplaćenih igrača nije završio u najvećem katarskom klubu Al Sadu. Tamo se već godinama radi ozbiljno i pokušava da se pored dovođenja ozbiljnih evropskih i južnoameričkih, ulaganjima u struku i mlađe selekcije napravi kvalitet koji nedostaje. Al Ahli u koji ide Draksler nije nikada bio prvak Katara, Al Arabi u kojem su Verati i Dijalo nije ni među tri najveća i najpopularnija kluba trenutno u Kataru.