Zvezdini igrači igraju za obraz, ali će utakmicu sezone morati da odigraju i navijači

Ne pamti se kada je pred jedan evropski meč, makar u ovoj trofejnoj epohi prepunoj uspeha i na međunarodnoj sceni, Crvena zvezda bila u većem problemu. Kompletna slika oko srpskog šampiona, nekoliko dana pre dolaska Lila, je blago rečeno loša. Tim izgleda sporo, neuigrano, bez reakcije da se izvuče iz gliba zone sumraka u koju je upao u Bragi. Više ni Vladan Milojević ne uživa poverenje široke zvezdaške javnosti, ali to je neka druga tema i graniči se sa patologijom.

I ono što je za Crvenu zvezdu posebno porozno: niko nema realna očekivanja da tim posle svega viđenog u Novom Sadu i protiv Radnika, može nešto da napravi protiv jednog od najboljih francuskih timova. Mada će na talonu biti mnogo toga: pobeda bi crveno-belima donela ogroman pomak na tabeli, čak bi ambicije vezane za evropsko proleće učinila vrlo realnim, posebno što se sledeći meč igra protiv FCSB-a.

Moraće crveno-beli da probude ponos, svesni da najiskusniji među njima igraju i za obraz. Ne moraju da se obaziru na sudbinu trenera Vladana Milojevića, eventualne promene u zimskom prelaznom roku, selekciju tima tokom letnje promenade. Dugo čekaju navijači Crvene zvezde da njihov tim odigra veliku utakmicu u Beogradu. Poslednji takav slučaj viđen je prošlog novembra, kada je u euforičnom izdanju stradao vicešampion Nemačke Štutgart (5:1). Od tada je Zvezda prilično rutinski pobeđivala večite derbije, osvajala trofeje, lagano rešila i finale Kupa... Ali nije to ono čemu teže klupski čelnici, ni navijači... Mogla bi utakmica protiv Lila da usmeri sezonu na jednu stranu, mada postoji i realna mogućnost da eskalira nataloženo nezadovoljstvo.

Međutim, moraće mnogo toga da se složi za dve večeri u Ljutice Bogdana kako bi srpski šampion imao pravo na nadu. Osim vere da će Bruno Ženesio odmarati najbolje igrače za meč protiv Strazbura na gornjoj granici mogućnosti moraće da budu i navijači crveno-belih. Ne govorimo o brojnosti, jer teško da će Marakana, posle svega viđenog biti dupke puna za Lil... Mnogo se razočaranja taložilo od avgusta do danas... Ali računajući i prethodnu sezonu, kada se igrala Liga šampiona, malo je billo momenata kada je atmosfera u Ljutice Bogdana bila dostojna zidova Marakane. Recimo da je poslednji takav slučaj viđen protiv Leha iz Poznanja. Tada se sanjala i dalje Liga šampiona, posebno posle izdanja u Poljskoj. Nije Leh atraktivan kao Lil, ne mogu da stanu u istu rečenicu, ali je pored Lige šampiona motiv bilo i navijačko odmarevanje snaga, kada je reč o atmosferi, sa jednom od najboljih grupa u Evropi. Kako je grmelo u Lehu, tako je grmelo i u Beogradu... Protiv Pafosa je bilo znatno slabije, mada je na takav rasplet uticao i rani gol rivala. Isto se može reći i za Seltik.

Zidovi Marakane će, računajući dve prethodne sezone, sigurno pričati o ambijentu protiv Bodo Glimta. Uostalo, tradicionalno rasploženje navijača Crvene zvezde je najbolje u avgustu. Liga šampiona je stvorena za publiku drugačijeg profila... Malo imućniju, ali sa limitiranim emocijama prema Crvenoj zvezdi. Ima tu i onih koji nikada ne dolaze na mečeve slične Lilu, niti ih zanima šta će Crvena zvezda da uradi. Dolaze da budu viđeni...