Davi, Zvezdo, davi, Zvezdo…

Bejaše ona petica u sudaru sa Slovanom iz Libereca – čisto disciplinovanje nedoraslog češkog tima evropskim pendrekom. Bio je pod Dejanom Stankovićem onaj Gent, kao i remi u sudaru sa Bragom u Kamenolomu vredan osmine finala Liga Evrope, kao dokaz italijanske doktrine i detaljisanja tada mladog i talentovanog trenera. Ali ne pamti se kada su se navijači Crvene zvezde osećali kao u pakleno hladnom Malmeu, na stadionu Elada, pošto su posle poslednjeg zvižduka nemačkog arbitra žalili.

Ne zbog rezultata, osim što je Crvena zvezda mogla da slavi mnogo ubedljivije, već zbog činjenice da je došao kraj dominaciji od 90 i kusur minuta, i nečemu što nije decenijski sastojak srpskog fudbala.

Crvena zvezda nije branila stečenu prednost, niti ulazila u panične reakcije u poslednjih 30 metara. To je izgledalo toliko ubedljivo da je brazilski čuvar mreže mogao da od stručnog štaba zatraži ćebe, naruči čaj sa klupe i uživa.

Crvena zvezda je davila Malme.

Crvena zvezda nije bia u krilu besposlenog Mateusa Magaljašea, već nije dala predstavniku švedske da izvuče loptu sa svoje polovine, oslanjajući se na intenzitet igre Vasilija Kostova i Nikole Stankovića. Ima jedan detalj koji najbolje opisuje igru crveno-belih, koja je donela četvrti evropski uzastopni trijumf i siguran plasman u nokaut faze drugog UEFA takmičenja. Upravo su Stanković i Kostov, opredeljeni na presing, oteli loptu iz nogu Brazilca Busijela, potom dobili još tri duela i uspeli da izbore korner za srpskog šampiona. Samo je nedostajalo da se Dejan Stanković baci na kolena u zanosu slavlja, taj timski rad i združenu agresiju dece kluba proslavio je kao i pobedonosni pogodak Vasilija Kostova. Možda i jače.

Znali su crveno-beli da tokom prvog boravka Dejana Stankovića budu agresivni, nepredvidivi u Evropi i da menjaju formacije i lica kao kameleon, povremeno i histerični i nepredvidivi. Sve što nisu bili u Malmeu. Mirnoća duhovnika Dejana Stankovića, što nije bilo tipično za njega, prenela se piramidalno na celu ekipu. U dobrom delu meča bivši vezista Intera je sa palcem i kažiprstom na bradi gledao kako Crvena zvezda secira Malme na sitne komade. I kako predstavnik Švedske ne može da se izvuče.

Želeo je da zadrži Dejan Stanković mirnoću, da ne upada u euforiju kalkulisanja i trke za plasmanom u prvih osam. Rekao je, doslovce, da trijumf crveno-belih nije ništa “vau”, ali i da ga ne treba potcenjivati. Možda i zbog toga što je klub iz trećeg po veličini grada Švedske nešto što miriše na ozbiljnu tradiciju, imaju ubedljivo najveći budžet u zemlji, a prosek neto zarade startera je između 700.000 i 1.000.000 evra.
“Ima ovaj tim još mnogo rezerve. Ponavljam: imali smo u Antaliji 12 treninga i četiri kontrolne utakmice. Tek ćemo doći do automatizma u igri, boljih odluka, i tajmig ključnih lopti biće bolji. Polako… Evo, siguran sam da je našim štoperima, u prvom meču za bodove, bilo vrlo stresno da igraju. Verovatno im se činilo da imaju manje prostora da odigraju loptu unapred. Doći će i to”, rekao je po završetku meča Dejan Stanković.

Crvena zvezda u Malmeu nije igrala sa najboljim ili najtalentovanjim timom, ali jeste sa skupom igrača koji su u ovom trenutku najspremniji. Bila je to jasna odluka temperamentnog stručnjaka da strateški prizna fiziku i trkačke moći kao siguran put ka pobedi nad rivalom usred pripremnog perioda. Bilo je to, kao što smo napisali, mnogo lepo za gledanje. Ali sada se svi pitaju da li Dejan Stanković može da ponudi drugačiji način igre, i postane ponovo nepredvidiv za evropske rivale.