Deca imigracije su gladna i rade na Red Bulov sistem

Dečaci sa oboda Toronta ili Vankuvera, sa već nekom manjom traumom iz ranog detinjstva, gledali su nepomično ka bilbordima i fotografijama Vejna Greckog i slušali priče o najboljem hokejašu svih vremena. Došli su u njegovu zemlju, na njegovu teritoriju, gde se vreme sporta i razonode računa brzinom paka. Možda bi neki naredni dokumentarac na modernim internet platformama o fudbalskoj reprezentaciji Kanade mogao da počne baš ovako. Deca imigracije došla su u Severnu Ameriku voljom roditelja da puste korenje, ne sluteći jednog dana da će fudbal u Kanadi početi (samo početi) da pušta korenje samo i isključivo zbog njih.

Zbog njih – dece rata, izbegličkih kampova, čudnih sudbina.

Kada su se Kanađani plasirali u Katar, prvi put posle 26 godina, bili su simpatični autsajder, iako su i tada u rosteru imali klasnog igrača poput Alfonsa Dejvisa, kao i još nekolicinu fudbalera sa zavidnim iskustvom iz liga petica. Negde se znalo da će poslužiti kao jači trening našpanovanim Hrvatima i Belgijancima, odnosno da će za njih miris Mundijala biti dovoljna nagrada. Sada kao suorganizatori Prvenstva sveta Kanađani mogu ozbiljno da zaprete, jer u odnosu na pre četiri godine imaju znatno širu rotaciju i vrlo agresivnog stručnjaka Džesija Marša, čoveka koji decu imigranata drži priključenu na Red Bulov sistem. Tačno je da letimičan pogled na selekciju Kanade govori o liberalnosti te zemlje i navici da prihvata ljude sa svih meridijana, ali njihov odnos prema zastavi sa Javorovim listom prevazilazi puki profesionalizam i želju za većom tržišnom vrednošću i jačim ugovorima.

12.JUN, 21.00: (1,85) KANADA (3,45) BIH (4,50)

Bar 18 igrača Džesija Marša Kanadu gleda kao na državu koja je njima ili njihovim roditeljima dala finansijsku sigurnost i život dostojan ozbiljnog čoveka. I znaju to da cene.

U POSLEDNJE DVE GODINE POBEDE NAD EKVADOROM, KOLUMBIJOM, UKRAJINOM I AMERIKOM

Kanada do sada nije ostvarila nijednu pobedu na Mundijalima, ali ako u poslednje dve godine dobijete rivala poput Ekvadora, Kolumbije, Ukrajine i Amerike, onda sigurno vašim suparnicima nije prijatno. Selektor Džesi Marš doneo je u Kanadu duh fudbalskog modernizma, ali je vrlo pragmatično zadržao i sve postulate njegovog prethodnika. Za razliku od Mundijala u Kataru, Kanađani neće imati srpskog čuvara mreže Milana Borjana i igrača sa najviše nastupa u istoriji selekcije Atibu Hačinsona.
“Znate, ja sam uvek govorio da sam Srbin, ali da sam sa radošću igrao za multikulturnu zemlju koja mi je dala sve. I meni i mojoj porodici. Tako razmišlja i većina mojih bivših saigrača. Žele da vrate ljubav koja im je data. Tamošnja javnost je počela da obraća ozbiljnu pažnju na nas kada smo 2022. godine pobedili Ameriku. To je bila neka prekretnica… To je bila kruna našeg dotadašnjeg rada… Sada zamislite kako je posle četiri godine. Normalno je što ljudi u Kanadi veruju da mogu dalje u grupi sa Bosnom, Katarom i Švajcarskom”, poručuje za naš portal Milan Borjan.

Milan Borjqan u dresu Kanade

ALFONSO DEJVIS KAO LEVO KRILO, LEVI BEK ILI REZERVA

Kada bismo Kanadu raščlanili na linije tima i individualni kvalitet, sigurno bismo zadržali pogled na Alfonsu Dejvisu. Zvezda Bajerna nema povlašćen status kod selektora Marša, još od trenutka kada je pokidao prednje ukrštene ligamente kolena 2025. godine protiv Amerike. Iza njega nije baš impresivna sezona u Nemačkoj, tu su i novi problemi sa povredama koji su ga izbacili iz kombinacije za generalnu probu protiv Irske (1:1). Veruje se da će Dejvis biti od koristi timu, mada se čini da Džesi Marš nije rešio samo jednu dilemu – da li da najpoznatijeg igrača koristi kao levog beka ili na krilu.
“Ja sam od onih ljudi koji vole da kažu kako je atmosfera ključ, bez obzira na probleme pojedinaca. To se prenelo i na selekciju Kanade. Nije to samo moj uticaj, ali budite uvereni da će oni znati da se snađu i ako Dejvisa ne budu mogli da koriste u punom kapacitetu. Ima tu i drugih momaka, pojedinci su sazreli za ove četiri godine. Selektor je pronašao i svežu krv”, jasan je Borjan.

Selektor Kanade Džesi Marš je dobio mir uoči Mundijala i blage euforije. Potpisao je ugovor do 2030. godine, što je jasan znak da se poslodavcima svidela njegova agresivnost na terenu i van njega. Nekadašnji igrač Lidsa je pobornik one teze da rivalu treba uzeti loptu u prvoj trećini, princip od kojeg ne odstupa ni, primera radi, Ralf Rangnik sa Austrijom.

AGRESIVNOST DŽESIJA MARŠA I KAKO SU SE RODILI BOMBITO I KORNELIJUS

Međutim, iako takvo opredeljenje nekada može da se gleda kao i raspojasani fudbal, Marš je uspeo da defanzivno stabilizuje ekipu. Radio je to na revolucionaran način, tako što je po dolasku u selektorsku fotelju odmah zakazao prijateljske mečeve protiv Holandije i Francuske. Video je tačno gde “curi” i gde je njegova grupa posebno tanka. Zanimljivo je da na devet od 14 pripremnih mečeva za turnir Kanada nije primila gol. I to u situaciji kada je bila lišena pomoći Bombita iz Nice, nesumnjivo najboljeg kanadskog štopera.

Pisali smo o Maršovoj agresivnosti, koja se ne odslikava samo kroz uspešna presing istrčavanja. Posvećeni selektor Kanade je uvek govorio da uživa u trenucima “tihovanja”, kada reflektori nisu upereni ka njemu. Shvatio je Marš vrlo ozbiljno svoj posao, pa je vrlo navalentno počeo da “zaskače” evropske igrače sa kanadskim korenima. Tako su, uostalom, selektirani Džons, golman Gudman i mladi Lusa de Fužerola (Fulam). Još kao neko ko je imao dodir sa Red Bulovim sistemom, jasno je da je Marš sa širokom bazom krenuo da šparta meridijanima i dopunjuje selekciju koja mu je ostavljena.

Jedan gol menja sve! ⚽ Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

Tako je Kanada dobila Bombita i Dereka Kornelijusa, koji je jedan deo karijere proveo u ivanjičkom Javoru.
“Ljudi ovde moraju da znaju da će i u narednom periodu Kanada imati ozbiljan potencijal. Videli su da mogu da budu jako, jako konkurentni. I kada sam ja bio deo selekcije, fizički smo bili na izuzetnom nivou. Teško će nešto sada ostavljati rivalima. Verujem u pobedu nad Bosnom u prvom meču. To bi mogao da bude ključ istorijskog uspeha”.

“OBRATITE PAŽNJU NA EUSTAHIJA”

Postoje ljudi koji površno uspehe Kanade povezuju sa igračkim rastom Alfonsa Dejvisa i Džonatana Dejvida, ali ključni čovek tima se možda krije u veznom redu. Stiven Eustahio je rođen u Kanadi, ali je odrastao u Portugaliji i igrao za njihove mlađe selekcije pre nego što je izabrao da stane pod zastavu rodne zemlje. Godinama je bio motor Porta, igrao zapaženo i u Ligi šampiona, ali se uoči Mundijala preselio u Los Anđeles. Želeo je da sa maksimalnom minutažom napadne turnir života. Eustahio može da bude od koristi u paru sa Ismaelom Koneom. Vezista Sasuola bio je lični projekat Džesija Marša. Iako je izgubio status reprezentativca posle slabih partija na Kopa Amerike, Kone je počeo da igra sjajno u Seriji A. Namazao se i taktički sazreo poput Eustahija.

Budite sigurni da će se Marš kladiti i na Ali Ahmeda iz Norič Sitija. Atipično krilo koje igra desnom nogom je zakucano u selektorovom sistemu zbog intenziteta presinga.
“Mogu da vam kažem da ćete uživati u svim mečevima Kanade”.

GRUPA B

Prvo kolo

12. jun, 21.00: (1,85) Kanada (3,45) BiH (4,50)
13. jun, 21.00: (13,0) Katar (5,70) Švajcarska (1,25)

Drugo kolo

18. jun, 21.00: (1,62) Švajcarska (3,70) BiH (6,00)
19. jun, 00.00: (1,35) Kanada (4,60) Katar (10,5)

Treće kolo

24. jun, 21.00: (1,57) BiH (3,80) Katar (6,50)
24. jun, 21.00: (2,15) Švajcarska (3,35) Kanada (3,45)