Dejan Stanković u poseti Mozzart Sportu: Važne utakmice rešava čovek, a ne igrač
Vreme čitanja: 17min | pet. 20.11.20. | 13:04
Prvo mesto u Superligi, dve velike pobede u Ligi Evrope, efikasna i za gledanje vrlo zanimljiva Zvezda. Sasvim dovoljno razloga da trener srpskog šampiona bude gost naše redakcije
Mnogo toga je u igračkoj karijeri Dejana Stankovića bilo tipično, posebno tipično za momka koji je u najranijoj dobi prepoznat kao platina Crvene zvezde. Školovanje na Marakani, veliki uspesi, antologijski golovi, brdo trofeja u Laciju, Interu, učešće na tri Mundijala... Ali sve u njegovoj trenerskoj karijeri preti da bude baš atipično.
Postoje brojni video i foto materijali o tome kako treneri Crvene zvezde dobijaju sede vlasi kako se sezona razvija i bliži kraju. Kod aktuelnog šefa stručnog štaba šampiona Srbije sve je suprotno. Iako je od početka jula u punoj brzini, suočen s gustim rasporedom i velikim ciljevima, opasnim načinom življenja u Crvenoj zvezdi, tokom posete redakciji Mozzart Sporta delovao je kao da je tek sklopio suncobran posle letovanja na Sardiniji. Pucao je od pozitivne energije, pričao o fudbalu i evoluciji njegovog tima kao o životu, radovao se naširokoj priči o individualnim i kolektivnim uspesima. I jednu misao nije izbacivao iz glave: da uvek u životu, samim i tim poslu kojim se bavi, voli da pokreće stvari pozitivnim načinom razmišljanja.
Izabrane vesti
Verovatno mu je taj trenerski aksiom pomogao da ima više nego dobro prolazno vreme uoči završnog ciklusa jesenje polusezone. Moglo je da bude bolje, uzimajući u obzir poraz od Omonije, ali Crvena zvezda je i dalje živa na sva tri fronta. I počela je da dobija obrise svega ono što Dejan Stanković želi da vidi.
Zvezda u nedelju gostuje Vojvodini, a kvota na dvojku je 1,73!
Ako poštujemo Stankovićev postulat o pozitivi, apostrofiraćemo da Crvena zvezda, pored toga što prosečno daje tri gola po meču, ima posed lopte od 62 posto, šutira u proseku 19 puta ka golu rivala. I pobeđuje u Evropi, što je Dejana Stankovića lišilo ozbiljnog pritiska. Govorio je i o tome, ali i procesu stvaranja igre, Mirku Ivaniću, Geloru Kangi, Kataiju, mladim snagama i višnjicama na šlagu njegove trenerske torte – mečevima protiv Libereca i Genta. Radio je ubedljivo i ushićeno, ali i oprezno, svestan da je daleko od ciljeva.
„Kada sam poslednji put davao intervju za Mozzart Sport (kraj jula, prim. aut.) bili smo svesni velikih ciljeva koji su pred nama. Ulazak u grupnu fazu nekog evropskog takmičenja i dobar rezultat u prvenstvu. Rezultatski, i gledano iz svakog drugog ugla, Crvena zvezda je pokazala najviše u Srbiji. Mene najviše zadovoljava što iz dana u dan napredujemo što se tiče igre. Izgledamo sve bolje na terenu. Ostaje žal zbog Omonije, ispali smo nesrećno na penale. Imali smo korektnog rivala da uđemo u grupnu fazu, ali smo na kraju ostvarili cilj. Možemo da budemo zadovoljni kako sve to do sada izgleda.“
Kao što na svetu ne postoje dve iste žene, tako ćete teško videti dvojicu trenera indentičnih shvatanja. Ušuškan zbog lepe prednosti u prvenstvu koju mu je prošle zime ostavio u amanet Vladan Milojević, Stanković nije želeo samo da sledi isprobani recept uspeha prethodnika. Želeo je nešto svoje.
„S Vladom je Crvena zvezda napravila istorijske uspehe. On je vratio Zvezdu u Evropu, napunio Marakanu. Stvarno imam ogromno poštovanje prema njegovom radu i rezultatima. I on to zna. Jednostavno, njegov potez da ode na plus 11 doneo mi je malu mirnoću. Koliko je to u Zvezdi uopšte moguće. Počeli smo da menjamo mentalitet, stil, fizionomiju igrača i igre, ako mogu da budem direktan. Dosta smo promenili. Ubacili smo mnogo mladih, kvalitetnih igrača. Mnogo moraš da radiš s momcima da ih ubediš da sve to može da funkcioniše. Ali moraš da budeš fizički spreman, mentalno jak. Može da se desi kiks, ali uvek moraš da ideš dalje. Ja sam srećan što imam ozbiljnu grupu momaka i igrača.“
„LIGA EVROPE JE PRAVO MESTO ZA ZVEZDU“
Imao je bivši as Intera i Lacija podbačaj u derbiju u kupu, tešku ranu od Omonije, ali je uspeo da se preko Ararata domogne Lige Evrope. Dovoljno da zbaci veliki pritisak s leđa, mada je Liga šampiona i dalje san.
„Liga Evrope je pravo mesto za Zvezdu. Gde može da se takmiči i pokaže koliko je kvalitetna. To se videlo u Nemačkoj, zatim protiv Libereca i Genta. Na papiru smo protiv Belgijanaca bili blagi favoriti, ali to je tim koji je prošle sezone igrao eliminacionu fazu Lige Evrope, ispali su od Rome posle dve utakmice, i to je baš bilo gusto. Oni su u svakom segmentu nadigrali Romu. Protiv nas je počelo šest ili sedam igrača iz te prošlogodišnje ekipe. Mnogo je to opasan tim. Brz tim, brži od nas, ali ćemo u Belgiji isto pokušati da im uzmemo taj glavni kvalitet.“
Nije tu zastao Stanković kada je govorio o evropskim dostignućima, realnim i neralnim ciljevima.
„Liga šampiona je elitno takmičenje. Gledajući istoriju, ime i prezime, Crvenoj zvezdi to takmičenje pripada. Zvezda je imala iskustvo iz prošle godine, u jednoj jakoj grupi. Ništa se nisi pitao. Ne zato što nisi želeo, nego ti rivali nisu dozvolili. Superiornost je bila evidentna. Meni je žao i dalje što nismo igrali dve utakmice protiv Omonije, da smo ih doveli ovde, pred 50.000 ljudi, imali bismo pravog 12. igrača... Fudbal je čudna igra, možda opet ne bismo prošli, ali bismo imali velike šanse da ih izbacimo. I doneli bismo klubu više novca, čak i eventualnim ispadanjem od Olimpijakosa. Mada je teško reći šta bi bilo s Grcima. Pokazali smo da i kada smo u podređenom položaju, kao u Nemačkoj, možemo da budemo taktički dobri i vrlo inteligentni. Protiv Hofenhajma se utakmica dugo klackala. Prevagnulo je na njihovu stranu zbog malih detalja. Jeste faul, nije faul, loša markacija unutar 16 metara, mali pad koncentracije… Ali bili smo kompetentni i igrali smo fudbal.“
„VOLIM DA PRITISNEM RIVALA SA ŠTO VIŠE IGRAČA“
Nije skidao Stanković osmeh sa lica, šeretski se šalio i na konstataciju novinarske ekipe Mozzart Sporta da Crvena zvezda igra lepo i lepršavo, ali ponekad previše rizično.
„Dobro, saglasan sam da je malo rizičnije jer napadamo sa mnogo igrača. Kada spremamo svaku utakmicu, mnogo vremena posvećujemo igri iza lopte. Ako želiš da budeš ofanzivan i napadaš sa mnogo igrača, sigurno je da ostavljaš dosta prostora iza leđa. Meni je bitna ofanziva i konstrukcija igre, kako bih pritisnuo rivala s više igrača, ali isto toliko mi je bitna i igra iza lopte. U nekim trenucima to pravi razliku. Ako protivničku ekipu stalno stavljaš pod pritisak, pre ili kasnije popuštaju. Jeste to malo rizično, ali gledamo da smanjimo taj rizik, radimo na tome…“
Izbor urednika
Najbolju satisfakciju mu predstavljaju komentari koje dobija od prijatelja i navijača da su iskreno uživali u Zvezdinim mečevima. Zbog toga ne može da prežali prazne tribine Marakane.
„Evo, poslednja utakmica u kupu protiv Zlatibora... Volim da kažem kako od drveta nismo videli šumu. To je povremeno bio atomski fudbal. Imali smo 34 šuta, 17 u okvir gola. Indeks nam je bio 5,6 (na specijalizovanim fudbalskim platforama) što znači da je trebalo da damo šest golova. To je atomski fudbal. Nismo odustajali ni posle 2:0 za njih. Mislim da napredujemo iz nedelje u nedelju. Iz ciklusa u ciklus. To me raduje. Kao i kad mi prijatelji kažu da su stvarno uživali. Da je imalo mnogo toga lepog da se vidi. I onda mi tek bude krivo što nije bilo publike, osećam se kao da mi je neko oduzeo nešto. Tu moć Marakane. Još meni kao Zvezdinom detetu to teško pada, posebno jer smo svi počeli da se navikavamo na prazne tribine, a to nije dobro, to nije fudbal…“
Kvota na pobedu Zvezde u Gentu je vrlo visoka - pogledajte
Još odzvanja petarda u mreži Libereca, priča se o utakmici sa Gentom. Zna to naš sagovornik, ali je odbijao da svu slavu preuzme na sebe.
„Obično kažem da razliku na terenu ne pravi kvalitetan igrač, nego čovek. Kada je stani-pani, na videlo izađe karakter. Tu bih pomenuo moj stručni štab. To su vrhunski profesionalci, ljudi koji znaju posao. Rade ga mnogo dobro, zavisimo jedni od drugih. Bez njih ne bi funkcionisalo kako treba. Tu je i naš medicinski tim, jer imamo paklen ritam. Osam utakmica u mesec dana. Treba sve to lečiti, spremiti, oporaviti. Zvezda uvek traži maksimum, nema štedenja i laganih utakmica.“
„IMAMO PREOZBILJAN TIM NA KLUPI“
Prethodna Stankovićeva rečenica bila je sjajan šlagvort na temu stručnog štaba. Nije mladi stručnjak uzeo nekog prekaljenog mentora, sastavio je tim od starih znanaca iz Italije, kao i ljudi u koje ima veliko poverenje.
„Ja sam okupio ozbiljan tim. Federiko Panončini je kondicioni trener iz Italije, znam ga iz Intera, još dok sam ja igrao. Kasnije smo radili i u Udinama, ima ozbiljno iskustvo. Analitičar Vičenco Saso je završio školu u Koverčanu, bio je prvi u klasi. Znam ga takođe iz perioda kada smo bili u Interu, radio je sa Stramačonijem, posle smo isto bili u Udinama. Tu su Nebojša Milošević i Milojević, oni su treneri sa iskustvom. Nisam uzeo mentora jer želim brzo da napredujem i učim. I želim da odluke donosim ja. Ne zato što mi se može, već zato što s time rasteš. I najbrže rasteš na greškama ako si spreman da ih prihvatiš i ispraviš. Uvek možeš da pogrešiš, ali ja volim da uzimam odgovornost. Iako znam da nisam svemoćan. Mada u Zvezdi nema mnogo prostora i manevra za greške. To me drži budnim, stalno sam na oprezu. I taj adrenalin me drži. To je strah i pozitivna trema. Ja volim da učim. Nemam problem da saslušam, čujem savet. Nemam mentora, ali jedan klub kao što je Crvena zvezda kad stane uz vas, kada vam veruje kao meni, onda to mnogo znači. Pokazuje se da su svim snagama stali iza mene. To pokazuju i prelazni rokovi, imamo zajedničke ideje što se tiče budućnosti.“
Vrata lepše budućnosti otvorili su mečevi u Evropi. Prvo je trebalo proći Ararat, u meču gde nije bilo prava na grešku.
„Nije zvučno ime, ali igra se jedna utakmica. To je neobjašnjiv pritisak, posebno kada si sto odsto favorit. Uvek može nešto da se desi. Posle gola koji smo primili napravila se konfuzija, nisam mogao da dobacim do igrača. To je taj pritisak. Nismo imali sreće da igramo dva meča. Sve bi bilo lakše…“
„LIBEREC JE NAGRADA ZA NAPORAN RAD“
Neće to javno reći, ali i Liberec i onih 5:1 su predstavljali ozbiljnu prekretnicu za Stankovića. Deo sumnjičavih komentara je odmah nestao.
„Liberec je došao u pravom trenutku, da izađe sve ono što smo radili i spremali u prethodnom periodu. Da dobijemo potvrdu rada i žrtvovanja momaka. Oni su na svakom treningu davali maksimum. To je bila nagrada.“
A onda je došao i Gent i nova pobeda od 2:1, kao kulminacija dobrog perioda.
„Na domaćim utakmicama proizvedemo oko 60 odsto energije u odnosu na evropske mečeve. Toliko ti je dovoljno za Superligu. Tu razliku od 40 odsto ne možeš treningom da nadoknadiš jer nemoguće je da stalno treniraš na maksimumu. Utakmica je najveći potrošač i proizvođač energije. Računajući sve parametre, ne možemo da prebacimo 65 odsto energije, što znači da postoji još mnogo prostora za napredak u evropskim mečevima. Kada bismo imali 20 utakmica ‘na nož’ u sezoni, onda bismo se približili onome što radimo u Evropi. I kada je reč o sprintu, kočenju, startu, pretrčanim kilometrima, maksimalnom sprintu. Ne pravim se ja pametan, ali kada rivala sabijemo na njegovu polovinu, onda nema velikog prostora, nema tranzicije. Nemaš gde da istrčiš. Treba nam više jakih utakmica.“
Trijumf protiv belgijskog predstavnika u Ligi Evrope je velika Stankovićeva inspiracija.
„Protiv Genta, to je ta utakmica što ti treba. Takvi mečevi nam nedostaju. Iz tranzicije u tranziciju. Stalno si u maksimali. Jesmo se na kraju malo skupili, utakmica se prelomila na našu stranu. Vratilo nam se za požrtvovanje i ono što smo pokazali u prvih 25 minuta. Na Marakani ne možeš da čekaš u niskom bloku. Hteo sam da igram fudbal protiv Genta. Imali smo mnogo šansi. Svesni smo mi bili da su oni baš brzi, jaki, da imaju ozbiljan posed i konstrukciju napada. Ali smo želeli da se takmičimo, nisam hteo da se vratim nazad i parkiram autobus. Mogli smo u prvom poluvremenu da primimo dva gola, ali smo mogli da im damo za 20 minuta tri komada. Malo smo u nastavku promenili, stali smo u zonu. Grešili smo, nismo kažnjeni, ali te greške nećemo više ponavljati. To mogu da obećam. Kroz greške se raste.“
„MIĆA IVANIĆ JE PRAVI MOMAK!“
Efikasni mečevi su Zvezdina konstanta pod trenerskom palicom Dejana Stankovića. Mladi trener se slučajno dotakao broja postignutih golova.
„Verujem da možemo da igramo dobro, napravimo rezultat i forsiramo mlade. Oni se odlično ponašaju u svlačionici. Slušaju starije, kao ja kada sam imao 16 ili 17 godina. Imamo mnogo jak prosek. Znam, reći će neko da je to do kvaliteta lige, ali je tako bilo i pre godinu dana i pre pet ili deset. Nisam ja napravio ovu ligu. Uvek može da dođe do kiksa jer u ovom trenutku ima mnogo rotacija. Mi smo ih skupo platili. Protiv Zlatibora nam je rival šutnuo dva puta u okvir. Pogađao je bez greške, kao Lebron Džejms.“
Kada jednog dana bude odlazio iz Crvene zvezde, pisaće se da je Dejan Stanković bio kum na novom fudbalskom rađanju Mirka Ivanića. Od izgubljene duše, uspeo je da napravi najproduktivnijeg igrača srpskog šampiona.
„Verujem u talenat i rad, da je to dobitna kombinacija. Kada sam došao, svi su krenuli od nule, ali mora da bude tu i ličnog procesa. S Gajom (Milan Gajić, prim. aut.), Rašom (Radovan Pankov, prim. aut.), Mićom (Mirko Ivanić, prim. aut.), sa Zvezdinom decom… Morao sam da ih stavim u poziciju da daju ono najbolje što mogu. Ako igrač ne oseti poverenje - ili da se ti njime ne baviš – ostaće tamo gde je. Neće napredovati. Sa svakim od njih imam odličan odnos. Nismo drugari, možda u nekim trenucima, ali stvarno se poštuje hijerarhija.“
Pitali smo vas za Ivanića?
„Meni je drago zbog Miće jer je ozbiljan igrač i talenat. To se videlo od prvih dana. Nisam želeo da sudim po onome što je bilo, nego od dana kada sam ja došao. Moje je bilo samo da mu nađem mesto gde se on oseća komotno... Kada iz njega izvučeš maksimum, Mića pravi ozbiljnu razliku. Zameram mu samo što stalno treba da ima ‘killer instinct’. Odradiš posao, završiš akciju, daj gol, probuši mrežu, daj golmanu kroz uši. Moraš da imaš taj instinkt i nagradiš sebe za sve što si uradio. Kad izađeš pred gol, šutni je, pocepaj mrežu, nagradi sebe… Mića može da mi pokrije dve ili tri ozbiljne pozicije, sa njim dobijam ravnotežu u igri. On želi da se žrtvuje za tim... Par ekselans momak.“
S Ivanićem u košu je Milan Gajić, počeo je da nagoveštava potencijal s Novog Zelanda.
„Gaja je potvrdio što je svetski prvak, Gobelja je napredovao, isto Degenek i Milun. Drugačije smo postavili koncepciju igre. Došli su do izražaja njihovi kvaliteti, jesu i mane. Probali smo da odblokiramo sve njihove kvalitete, da ih stavimo u svojstvo igre.“
„I SAM NEKAD KAŽEM RODIĆU DA MORA DA SE POŠTEDI“
Nema kod Stankovića nedodirljivih, ali jasno je da Milan Rodić na levom beku nema ozbiljnu konkurenciju. Morao je Stanković tokom jeseni da improvizuje, i opet će morati.
„Roda je fajter, ozbiljan dasa. On ne zna da se štedi na utakmici. Čak sam mu rekao da mora malo da se poštedi. On uvek ulazi sto odsto, pred njim su uvek ozbiljni zahtevi. Tražim od njega da se pojavljuje ofanzivno. Kad on nije tu, onda malo pošaljemo gore Gobelju ili Gaju, nekad stavimo Degeneka. Ne bih dizao frku i pravio dramu. Saglasan sam da bi nam bio potreban jedan levi bek kako bi se Roda odmorio. Mi smo se već adaptirali i snaći ćemo se do decembra.“
Ima velikog boljitka u igri, otuda će zimski prelazni rok biti posebno važan. Možda i pomoći Stankoviću da implementira još neke ideje.
„Radimo na tome. Ova novonastala situacija diktira mnogo toga. Na globalnom nivou, što se tiče fudbala, izgubljeno je dvanaest milijardi dolara. Domino efektom svi osećaju posledice toga. Mada onaj ko je mogao da potroši sto miliona, moći će to i sad. Ali neko ko je mogao 10 ili 15... Kao da je najviše pogođen taj srednji stalež. Videćemo šta će biti na zimu, hoće li se otvoriti stadioni... Nama diktiraju i izlazni transferi hoće li se uzeti neki dinar. Rade dobro u našem klubu kada je u pitanju taj segment.“
Treneri ne vole da govore o pojedincima, ali videlo se po Stankovićevim reakcijama da je raspoložen da pobegne od floskula. Hvalio je ceo tim, govorio o Ivaniću, ali i tome kako je reagovao na dolazak Kange. Svi su znali šta može reprezentativac Gabona, ali pratile su ga priče o nepopravljivom karakteru.
„Ne bavim se rekla-kazala pričama. Tim koji sam preuzeo, hoću da se lično uverim u to što imam. I ko je kakav čovek, i kakav je igrač. Priče oko Kange me nisu dodirivale. Ja mu do dolaska nisam davao zahteve i predočio mu kako želimo da igramo. Nemam nikakav problem s njim. Došao je, želeo je odmah da igra. On mnogo zna fudbala, pravi igrač, na nama je da mu pronađemo poziciju. Da mu damo prave zadatke kako bi napravio balans u ekipi. Neću da mu dajem zadatke koje ne može da ispuni. To je pozitiva, tako sam naučen da razmišljam i hoću tako da razmišljam. Mi volimo ovde da krećemo iz negative, to nije dobro.“
Morao je u isti koš da stavi Kataija.
„Isto je tako priča o Saletu Kataiju. Čuo sam priče da je Sale onakav i ovakav, od toga nisam video jedan odsto. Naprotiv, vidim sjajnog igrača i ozbiljnog lidera u svlačionici. Strašan fudbaler.“
„LJUT SAM NA FALČINELIJA“
Posebna tema je Dijego Falčineli. Deluje da je Crvena zvezda ubola premiju, iako brojke člana Bolonje nisu ulivale poverenje. Daleko od toga.
„Znam o kakvom se igraču radi. Znam s kim je radio u Bolonji, gledali smo ga. Špicevi su čudna rasa, potrebno je par golova, pa da sve krene kako treba. Verovao sam da Dijego može u Zvezdi da klikne. Sad ostaje žal što nije došao ranije, samo malo ranije. I onda je protiv Omonije ušao i pristao je da šutira penal. Mogao je sam sebe da zaštiti, da kaže kako je došao pre dva dana, ali nije, stavio je interes ekipe u koju je tek stigao ispred svog. Pokazao je da hoće, da ima karakter i ono drugo, da se sada ne izražavam. Njega svi obožavaju u svlačionici. Zato što je pravi dasa, radi za tim od prvog do 90. minuta. I na treninzima je isto takav. On radi na sebi i pre treninga, i posle. Sve sam to znao o Dijegu, zato je došao.“
Imate odličan odnos?
„Ma malo sam ljut na njega, a-ha-ha… Protiv Zlatibora je morao da postigne dva ili tri gola. Imao je perfektne centaršuteve. Pokazao je da ima sjajnu ravnotežu u skoku. Ali kad si pokazao to onda ponovo daj gol na sličan način. Da ne govorim šta sve radi za ekipu. Da preda loptu, sačuva, zadrži, ide napred. On sam radi početnu fazu defanzive... To je italijanska kultura špiceva. Ne maše rukama iz gužve, nego inicira kretanjima pasove. Stalno traži loptu. Radimo na tome da još više iskoristimo kretanje, jednom sam mu rekao da je prava šteta što nismo igrali zajedno. Da ga nekoliko puta samo spojim. Sad svi prate njegove golove, ali neko je trebalo da stane iza njega, i da mu veruje. Verujem da će klub uraditi sve najbolje za Crvenu zvezdu oko njegovog ugovora.“
„TRENER ZVEZDE… ZNAŠ ŠTA TO ZA MENE ZNAČI!“
Dejan Stanković danas i Dejan Stanković pre nešto manje od 12 meseci, kad je stigao kao trener u Zvezdu. Kolika je razlika?
„To govore rezultati. Znam šta ne znam, i gde treba da se poboljšam. Mislim da je svima evidentna i moja manja euforija na klupi. Došao sam u Zvezdu da pojedem svet jer sam veliki zvezdaš, dete ovog kluba. Znaš šta je to za mene! Budim se srećan, zahvalim svima što sam Zvezdin trener. I tako svakog jutra. Naravno, pravio sam greške, klub je tu da stane iza tabe, da te podrži, što ja osećam. Govoriće o meni rezultati, evolucija igre, izgradnja igrača. Želim da ostavim pečat, voleo bih da ostane nešto iza mene. Hoću da budem prepoznatljiv i kada je reč o posedu lopte, i šutevima na gol, ofanzivnoj igri...“
Teško je ne primetiti koliko je Zvezda opasna iz prekida. Deluje da se ozbiljno radi na njihovom uvežbavanju.
„Radimo ih svi zajedno iz stručnog štaba. Padaju nam na pamet neke nove ideje. Svaki sekund hoću da iskoristim za rad dok sam u Zvezdi.“
Stanković je posebno ponosan na jednu činjenicu.
„Imali smo boljku kada sam došao u klub. Povede se i onda se stane, izgubi se sistem. Mene to ne zanima. To nije Crvena zvezda. Moraš da imaš isti odnos uvek, ne smeš nikada da staješ. Mene ne zanima da li je 2:0 ili 4:0. Mnogo smo radili na tome, i lično i kolektivno. Napredujemo.“
Oni koji prate Zvezdu i Seriju A tvrde da se trener crveno-belih ugleda na igru Sasuola…
„Ne, ne… Gledali smo dve-tri stvari koje su mi se svidele kod njih. Ali ne mogu to kod nas u prvenstvu. Treba ti neko ko će da dođe na našu polovinu, pa da vidimo. Ne možeš da kopiraš nekog, prosto ne možeš.“
„NA DERBIJU U KUPU NIŠTA NISMO URADILI KAKO TREBA“
Pred njim su tek teški izazovi, ali Stanković neke stvari ne zaboravlja.
„Evo, ja ću sam da otvorim temu kako smo izgubili kup. Nismo ispoštovali jedan posto onog što smo se dogovorili. Takav je posao, namesti se takva utakmica. To svi znamo od igrača, do mog stručnog štaba. To nam je bila ogromna škola, i neću da se pravdam. Pitao sam se zašto smo izgubili na način koji nije za Crvenu zvezdu. To nije moja Crvena zvezda, to nismo bili mi. Od te utakmice smo počeli da napredujemo. Može da se pogreši, izgubi lopta, ali nemoj da se sakriješ iza obaveze.“
San o evropskom proleću sada je nadohvat ruke.
„Naš cilj je da prezimimo u Evropi, to ne pričam sad, posle dve pobede, pričao sam i letos - da želimo da igramo na proleće u Ligi Evrope. Hajde da vidimo da nas ova situacija ne poremeti. Znam da neće biti Sanoga u Belgiji u četvrtak, ali opet, ne idem iz negative. OK, tu mi je Njegoš. Imam poverenja u njega. Ne gledam to kao da on mora da igra, već kao na ozbiljnu opciju. Ja razmišljam kao da imam 20 startera, i tako se oni ponašaju. Imaju takav odnos. Očekujem sličan Gent kao u Beogradu. I znam da smo sada još više podigli lestvicu. Ako smo preskočili 2,50 metara, sad se očekuje da skočimo 2,51. To je Zvezda“, zaključio je Dejan Stanković opširan intervju za Mozzart Sport.