Dejo o nekadašnjem i modernom fudbalu: Danas bi Maradona i Savićević bili mnogo zaštićeniji

Dejan Savićević je uvek interesantan medijima na Apeninima, a posebno onima koji su bliski čuvenom Milanu. Popularni Genije u razgovoru za navijački portal Milan Vibes osvrnuo se na svoju karijeru, težinu dresa sa brojem 10 i okolnosti koje su pratile njegovu karijeru u Italiji.

Govoreći o sopstvenom mestu u istoriji svetskog fudbala, Savićević ističe da je u svom zenitu pripadao samom vrhu, što uostalom potvrđuje i činjenica da je 1991. godine bio drugoplasirani na izboru za Zlatnu loptu, iako je po mišljenju mnogih zaslužio da bude prvi, posebno što je dolazio iz redova aktuelnog evropskog šampiona.
"Da, bio sam među tri-četiri najbolja igrača na svetu. Ali možda nisam imao toliku konkurenciju", rekao je u svom stilu Savićević za Milan Vibes.

Najznačajniji trenutak u dresu Milana za njega je ostao trijumf u finalu Lige šampiona protiv Barselone u Atini.
"Ako pričamo o Milanu, to je sigurno utakmica protiv Barselone 1'94. Postigao sam treći gol: lob van šesnaesterca koji je prebacio Zubizaretu. U glavi sam video tačnu tačku gde će lopta pasti u samom trenutku kada sam je udario. Atinska noć je bila moja noć".

Savićević povlači jasnu crtu između odbrambenih lidera i svoje specifične uloge u tadašnjem timu Rosonera.
"Barezi i Maldini su predstavljali zid tima. Ja sam bio drugačiji igrač, kreativan i emotivan".

Komentarišući moderne zvezde, povlači paralelu između Lamina Jamala i sopstvenog stila igre.
"U poslednjih 20 godina tu su bili Mesi i Ronaldo. Voleo sam i Ronalda 'Fenomena'. I Nejmara, ali on nije bio pravi profesionalac. Šteta, jer je mogao dostići nivo te trojice. Sada je tu Jamal, koji ima nešto drugačije od svih ostalih. Malo liči na mene: kreće sa desne strane, ulazi u sredinu, levonog je, ima maštu, dribling, udara spoljnim delom stopala kako nisu ni Mesi ni Maradona".

Na pitanje zašto nije ostavio trag jednak onom koji je ostavio Maradona, Savićević ukazuje na fizičke probleme nakon operacije.
"Dijego je bio Dijego, ja sam smršao nakon pubalgije, a posle te operacije uvek sam imao problema sa mišićima".

On kategorički demantuje spekulacije o lošim medicinskim tretmanima u Beogradu, fokusirajući se na problem rehabilitacije.
"Ne, to su gluposti. Samo jednom sam primio injekciju. Ali nakon tog hirurškog zahvata počeli su problemi sa mišićima. Nisam imao dobru rehabilitaciju. Govorili su mi: 'Trči i sve će doći na svoje mesto', ali ja sam se osećao drugačije."

Foto: Guliver images, Boban, Papen, Kapelo i Savićević

Analizirajući promenu pravila i stila igre, on konstatuje da su nekadašnji majstori bili izloženi mnogo grubljim startovima.
"U moje vreme defanzivcima je bilo dozvoljeno da biju. Danas bi Maradona i Savićević bili mnogo zaštićeniji. S druge strane, sada se igra mnogo više utakmica. Ranije je Serija A imala 18 timova, a za osvajanje Lige šampiona trebalo je odigrati samo devet utakmica. Sada igrači zarađuju mnogo više. Teško je praviti poređenja".

Za njega je kultni broj 10 na leđima uvek nosio posebnu težinu i istorijsku odgovornost.
"To je najprestižniji broj. Pripadao je Peleu, Maradoni, Platiniju, Mateusu... Nosio sam ga u Crvenoj zvezdi, u Milanu... Moraš ga zaslužiti."

Povodom teškog početka u Milanu 1992. godine, on odbacuje tvrdnje da je jezička barijera predstavljala prepreku, ističući tadašnja pravila o broju stranaca.
"Kakav jezik? Džordž Vea je imao problema sa jezikom! Posle dve i po godine sa nama još uvek nije znao reč italijanskog. Stvar je u tome što je bilo šest stranaca, a mogla su da igraju samo trojica. Nisu želeli da se odreknu Holanđana koji su osvojili sve. U jednom trenutku sam rekao: 'Pusti me da odigram pet utakmica zaredom i, ako ne budem dobar, ja ću biti prvi koji će se povući'."

Kada je reč o najboljim saigračima sa kojima je delio teren u Italiji, Savićević nije mogao da izdvoji trojicu.
"Moram barem pet: Van Basten, Gulit, Vea, Maldini, Barezi."

Na kraju, otkriva sa kojim saigračima je bio najbliži tokom zajedničkih obroka i klupskih druženja.
"Barezi, Maldini, Boban, Tasoti", zaključuje Genije.