Dejo odao počast Andriji Delibašiću: Oplemenjivao je svaku svlačionicu i grad u kojem je igrao

Smrt Andrije Delibašića i dalje izaziva nevericu u celom regionu. Danas je u Podgorici održana komemoracija u njegovu čast kojoj su prisustvovali između ostalih Saša Ilić, Danko Lazović, Branko Bošković, Dejan Savićević i mnogi drugi. Da podsetimo, Delibašić je preminuo od posledica tumora na mozgu sa kojim se dugo borio.

U jednom momentu se zalečio, ali se opaka bolest ponovo vratila i ovog puta, nažalost, bila jača. Andrija je četvrti igrač iz šampionske sezone Partizana 2000/01 koji je preminuo. Pre njega, napustili su nas Radovan Radaković, Radiša Ilić i Dragoljub Jeremić.

Prisutnima se na komemoraciji u glavnom gradu Crne Gore među prvima obratio Dejan Savićević.
"Njegova iznenadna smrt ostavila nas je u dubokoj tuzi, ali i sa sećanjima na njegovu izvanrednu karijeru i ljudsku veličinu. Andrija Delibašić nije bio samo vrhunski fudbaler koji je svojim talentom i trudom osvojio mnoga fudbalska srca, već i plemenit čovek koji je prisustvom oplemenjivao svaku svlačionicu, svaku utakmicu, svaki grad u kojem je igrao. Njegova posvećenost i strast prema fudbalu bili su inspiracija mnogima, a njegova hrabrost i upornost simbol snage jednog tima. Njegovo ime će zauvek ostati zapisano zlatnim slovima u analima crnogorskog fudbala. Zahvalni smo mu na svemu što je učinio za naš sport, za našu zajednicu, i za sve nas kojima je bio uzor. Njegovo nasleđe će nastaviti da inspiriše mlade generacije fudbalera, pokazujući im šta znači posvetiti se ne samo poslu, već i ljudima oko sebe. Uvek kada bude igrala naša reprezentacija, tvoji „sokoli“, dopiraće sa tribina huk tvog imena i skandiranje navijača - Andrija, Andrija, Delibašić Andrija! Još jednom u ime Fudbalskog saveza Crne Gore i kompletne crnogorske fudbalske porodice izražavam saučešće porodici Delibašić i zahvalnost za sve što je Andrija bio i što će zauvek ostati za nas", rekao je Savićević.

Posebno emotivan bio je Petar Grbić sa kojim je Andrija bio saigrač, ali i veliki prijatelj.
"Brate moj rođeni, tako sam te zvao kada bi me preplavile emocije još iz vremena dok smo se družili u reprezentaciji. Bliskost smo godinama gradili, prijateljstvo je jačalo, a put nas je opet spojio u našoj Budućnosti. I zato, nisam dao nikome da mi piše govor! Da sam znao koliko će mi biti teško dok budem pisao, kako će sećanja navirati, a reči nestajati osećajući se nemoćno da bilo šta izustim... Možda je i trebalo, ali ne… jer bih onda osetio tvoj osmeh na pola, tihi glas, gospodski korak i reči ,,ajde, Grbo, budi hrabar“. Kao što si ti bio, za sve nas, uvek tu kada treba", naveo je Grbić