Direktor TSC-a: Hrvatska liga jača od srpske, plate u Zvezdi i Dinamu slične, mi smo kao Rijeka

TSC je ispisao stranice klupske istorije ove jeseni, ali i srpskog fudbala. Iako su tek pre pre godina prvi put zaigrali u elitnom rangu srpskog fudbala, iza sebe već imaju dva učešća u grupnim fazama evrokupova. Postali su prvi srpski klub van Topčiderskog brda koji je ostvario pobedu u grupi UEFA takmičenja, prvi koji je osvojio bod u gostima, prvi koji je prezimio u Evropi… Dobio je iz UEFA i zvaničnu potvrdu da je treći klub fudbalske Srbije.

Dovoljno je to povoda da malo fudbalsko čudo iz Bačke Topole zainteresuje i region. Tako je i najpoznatiji hrvatski portal Index.hr napravio intervju sa jednim od funkcionera TSC-a Ivanom Kepčijom, dobro poznatim licem u hrvatskoj javnosti.

Počeo je karijeru sportskog radnika u Dinamovoj akademiji, potom bio direktor u Legiji iz Vašrave, sportski direktor splitskog Hajduka, šef skautinga u škotskom Hibernijanu, savetnik u Sarajevu i ma]arskom Honvedu. Istu ulogu obavlja u TSC-u.

“Sve je počelo tako što sam postao prijatelj kluba nakon što sam jednom prilikom došao da održim predavanje i pokazni trening. Razvili smo prijateljstvo i vremenom mi je ponuđeno da pomažem vlasniku u nekim sportskim izborima i pregovarima u prodaji i dovođenju igrača. Tu smo napravili neke inicijalne uspehe prvom velikom prodajom Mihajla Banjca u Krasnodar i vremenom su moja uloga i poverenje kluba rasli. I dalje je to službeno savetnička uloga, mada me predsednik Žemberi često ume predstaviti kao sportskog direktora”, kaže Ivan Kepčija za Index.hr. 

Hrvatima je bilo zanimljivo što je je TSC drugi predstavnik Srbije u evrokupovima dok hrvatski fudbal godinama vapi za drugim klubom koji bi pomogao Dinamu u jačanju nacionalnog koeficijenta.

“Naravno da pratim hrvatsku ligu. Živim u Hrvatskoj, to je moja liga, nemoguće je da ne pratim. Ima tu puno mojih igrača, bivših saradnika i prijatelja. Liga ima kvalitet i draž koji se nekad javno potcenjuju i ne uvažavaju dovoljno. Klubovi iz regije ostvarili su uspehe, a sigurno to mogu i klubovi iz hrvatske “velike četvorke”.

Podsetio je Kepčija da su osim TSC-a prolaz u Ligi konferencije ostvarili i klubovi iz regiona poput Celja, Olimpije ili Borca.

“Kad vidimo uspeh Celja, Olimpije, Borca i TSC-a, imamo razloga da budemo biti optimisti. Teško je reći u čemu se kod nas u Hrvatskoj greši jer je svaki klub i njihov proces specifičan. I, realno, nama koji gledamo stvari spolja - nepoznat. Puno je tu faktora koji utiču na uspeh - od finansija, strategija i plana, a morate imati i sreće u žrebu”.

Kepčija je nekada radio kao direktor u splitskom Hajduku kojeg godinama nema u Evropi. Tačnije, ima ga u kvalifikacijama koje nije prošao već 14 godina. Ispadao je u međuvremenu od klubova poput Tobola, Gzire i letos Ružomberoka.

“Mi smo sad igrali protiv Noe, koja je prošla AEK. Na njih je trebalo da ide Hajduk, koji je nesrećno ispao od Ružomberoka. Bio je puno bolji, ali nije imao sreće u jednoj od ključnih utakmica. Dakle, blizu je to. Mislim da bi uspesi klubova iz regije trebalo da ohrabre i hrvatske klubove. Realna prilika postoji i treba se za nju pripremati i raditi”.

Kakve razlike uočavate između hrvatske i srpske lige?

“Mislim da je hrvatska liga na nešto kvalitetnijem nivou. Ima kvalitetnije terene i “plića” je u smislu konkurencije, sa deset klubova. U Srbiji se sad priča da se smanji liga (sa 16 na 12 klubova) kako bi se koncentrisao kvalitet. Puno dobrih igrača izlazi iz srpskih klubova. Talent je tu, kao i u Hrvatskoj. Ono što su postigli klubovi iz Srbije, mogu i klubovi iz Hrvatske.

Uporedio je Kepčija plate u srpskom i hrvatskom fudbalu.

“Po budžetu odskače Zvezda. Kao i Dinamo u Hrvatskoj. Nakon njih je Partizan, koji rešava neke upravljačke probleme. Onda je sledeća po budžetu Vojvodina. Nešto niže smo Čukarički i mi... Recimo da se takmičarski možemo uporediti sa Rijekom i Osijekom. Plate igrača su verovatno uporedive u Zvezdi i Dinamu, dok je TSC oko Rijeke ili malo ispod toga, po mojoj proceni i nekim informacijama kojima raspolažem. Ali, vidimo kako Rijeka sa ograničenim budžetom radi sjajan posao i prva je na lestvici. Odlično ulaže”.

Hrvatski klubovi već godinama prave bolje i skuplje fudbalere od srpskih. Kepčija je pokušao i to da objasni…

“Možda hrvatska liga uživa u očima skauta nešto veći status od srpske. Kao članica Evropske unije ima više otvorenih vrata za naše igrače, lakše je transferisati igrača. Mislim da Hrvatska ima primat u regiji po visini postignutih izlaznih transfera u inostranstvo”.

Šta vam je najbolje u TSC-u za rad, a šta bi se moglo poboljšati?

“Zahvalan sam jer sam u malom klubu imao priliku da budem deo rasta. Predsednik Janoš Žemberi i direktor Sabolč Palađi već gotovo 20 godina vode klub koji je baziran u mađarskoj nacionalnoj manjini. Kao neka spojnica je u toj zajednici u kojoj ima gotovo po pola srpskog i mađarskog stanovništva. U okolini Bačke Topole ima puno drugih nacionalnosti, uključujući i Hrvate jer je blizu Subotice. Uživam u radu s tim sjajnim ljudima”.

Pogotovo ističe Janoša Žemberija. 

“Razvili smo prijateljstvo i pre profesionalnih odnosa. Sarađujemo sa mnogo uvažavanja, nema neke velike unutrašnje politike. Odluke se donose brzo i zajednički. Predsednik je predan i fanatičan, živi klub 24 sata, a istovremeno uvažava nas kao struku. Infrastrukturno je klubu pomogla Mađarska finansiranjem sportskih projekata, razvoja trening-kampa i stadiona, što radi u zajednicama sa znatnim brojem Mađara u dijaspori. Ali, postigli smo samoodrživost i znamo da je naš hleb razvoj i prodaja mladih igrača, a UEFA takmičenja su nagrada”.

U poređenju sa klubovima poput Hajduka i Legije, kaže:

“Bio sam sportski direktor velikih klubova kao što su Hajduk i Legia, gde smo osvojili duplu krunu, a s ponosom mogu reći da sam igrao dva puta grupnu fazu u evrokupovima s malim TSC-om. Sad je izazov održati klub na ovom nivou što je duže moguće i nastaviti da stvaramo uspehe, igrače i vrednost za klub”.