Djuran Djuran je ponovo aktuelan: Oči cakle kad nemilosrdni Rio sija

"Sa loptom u nogama, ovaj klinac ima ogroman potencijal. Kažem klinac, ali on je već mladić. Poseduje toliki kvalitet, a to su stvari koje jednostavno ne mogu da se nauče. Ono što radi dok mu je lopta u nogama, to je od Boga dat talenat. Želi da bude igrač odluke, i to prosto obožavam. Bio je veličanstven večeras", rekao je Danijel Staridž u studiju Amazon Prajma posle meča.

Koliko je zapravo bio dobar najbolje bi bilo da pitate levog beka Serđija Kardonu, ako mu se od izmicanja tla u jednom trenutku nije zamantalo u glavi. Mada se Engumoa potrudio da svi iz Viljarealove odbrane osete delić njegove supersonične brzine. Delovao je pretežno kao desno krilo, ali ga je bilo i na levoj strani.

Odatle je, uostalom, namestio gol Ronaldu Arauhu za izjednačenje, postavši najmlađi Liverpulov asistent u evropskoj utakmici. Pre nego što asistirao i Aleksisu Makalisteru za preokret, jedan od onih kakve malo koja kuhinja ume da posluži bolje od Enfildove. I tako, usput, postao treći najmlađi fudbaler u istoriji Lige šampiona sa dve ili više asistencija na jednom meču.
"Rio je bio neverovatan, napravio je razliku. Ponekad se priča o igračima koji daju golove, ali on je bio zaista važan. Jasno je kakav kvalitet poseduje, to svi znaju. I kod mog drugog gola, takođe je bio fantastičan. Uvek mu govorim da šalje centaršuteve po zemlji", hvalio ga je Makalister posle meča.

Međutim, nije toliko stvar ni u gorepomenutim rekordima koliko u oceni ostrvske javnosti da niko pre njega u tim godinama nije ostavio tako jak utisak na najvećoj sceni u dresu šestostrukog prvaka Evrope. Ne, niko nije zaboravio Majkla Ovena, osvajača Zlatne lopte, ali je on sa 17 godina golove za Liverpul postizao u tadašnjem UEFA Kupu (Ligu šampiona zaigrao tek sa 21), takmičenju koje je pandan današnjoj Ligi Evrope. Ista je priča i sa drugim Liveprulovim legendama poput Robija Faulera, Stivena Džerarda, Džejmija Karagera.

Rahima Sterlinga je Brendan Rodžers rano bacio u vatru, ali nije imao nastupe kakav je bio Engumoin sinoćnji. Trent Aleksander Arnold je pak imao 19 godina kada se ustalio u prvoj postavi Liverpula. Rio tek što je postao punoletan, a učinio je da se ostanak 125.000.000 evra plaćenog krila na klupi nijednog trenutka ne oseti.
"Mislim da je ovo jedna od najboljih utakmica koje sam odigrao. Uživao sam na terenu, ekipa mi je mnogo pomogla. Kad god dobijem loptu i ukaže se prilika za situaciju jedan na jedan ili dva na jedan, iskoristiću je. Što više takvih prilika stvorimo, to se protivnik više brine. Samo nastavljam dalje i trudim se da budem nemilosrdan", rekao je produkt Čelsijeve fudbalske akademije.

A sinoć je bio vrlo nemilosrdan, toliko da se jutro nakon blistave partije na Stamford Bridžu sigurno kaju što mu nisu napravili prostor potreban za razvoj. Naterao ih je na to Engumoa svakim od sedam uspešnih driblinga (ukupno ih u Ligi šampiona ove sezone ima 16, više od bilo kojeg drugog igrača u takmičenju) koliko je imao na utakmici. Uz to i 12 dodira sa loptom u protivničkom šesnaestercu (najviše na utakmici), pa još tri stvorene šanse i kao produkt istih one dve asistencije.

Napast.

I ko kaže da ne možeš da budeš u centru pažnje ako ne daješ golove?
"Ušao je u ovaj meč posle veoma dobre partije od pre neki dan, odigrao je sjajno drugo poluvreme protiv Brentforda. Danas takođe nije imao laku utakmicu, jer su pred njega postavljali visoke zahteve u odbrani, jer je njihov bek mnogo napadao. Ako uspemo da dovedemo Rija u situacije jedan na jedan, on stvara šanse i pravi razliku. Bilo je napada u kojima je bilo izuzetno teško zaustaviti", rekao je Iraola posle meča.

Mi bismo rekli - nemoguće. Otud i zaslužene ovacije čitavog Enfilda kada je u 74. minutu ustupio mesto Bredliju Barkoli na terenu. Po završetku meča i stihovi pesme Rio benda Duran Duran.

Mogle bi da postanu standardne na Liverpulovom repertoaru. Samo malo izmenjene...
"His name is Rio and he dances on the sand
Just like that river twisting through a dusty land
And when he shines, he really shows you all he can…”