Don Karlo, dobro došao u Južnu Ameriku, valjda sad znaš da si prihvatio najteži posao u životu

Dobrodošao u južnoameričku fudbalsku šumu, Karlo i to ne onu sa borovima i planinskim potocima, već u onu gde na 30 stepeni i 90 odsto vlage dišu ljudi koji pre utakmice pevaju himnu kao da idu u rat, a posle 90 minuta na terenu ostavljaju i dušu i krvave čarape. Brazil je večeras u Gvajakilu izvukao bod protiv Ekvadora (0:0), ali neka ne zavarava rezultat, bliži su bili porazu nego trijumfu izabranici italijanskog stručnjaka u utakmici 15. kola kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

Debi Karla Anćelotija na klupi Brazila nije imao glamur i golove, ali je imao sve ono ostalo što Južna Amerika nudi u kvalifikacijama, znoj, žar i zgusnutu atmosferu pod reflektorima. U grotlu Gvajakila, pred gotovo 60.000 duša, Selesao je ostao neporažen (0:0), ali ništa više od toga. Ekvador je bio konkretniji, borbeniji i agresivniji, dok je Anćelotijeva ekipa više delovala kao neko ko tek uči jezik južnoameričke kvalifikacione zone.

U drugom meču večeri Paragvaj je pobedio Urugvaj 2:0, golovima Matijasa Galarse glavom sa šest, sedam metara u 13. minutu (pogledajte OVDE) i Hulija Ensisa iz penala u 81. nakon skrivljenog jedanaesterca Ronalda Arauha i ako sutra Venecuela ne pobedi Boliviju, Paragvajci će se i matematički, prvi put posle 16 godina i Južne Afrike 2010. plasirati na Svetsko prvenstvo. Na deobi drugog i trećeg mesta Ekvador i Paragvaj imaju po 24 boda, ćetvrti je Brazil sa 22, peti Urugvaj sa 21. A, podsetimo – prvih šest ide direktno na Svetsko prvenstvo, dok sedmoplasirani ide u interkontinentalni baraž.

A u Gvajakilu, Brazil nije imao ni veći posed, ni više šuteva, kornera... Ma ni u čemu nije bio bolji od Ekvadora, a ponovo nije imao ni zube da se "bije"sa rivalom. Domaćin je stezao obruč i prečesto dolazio do završnice, a da im je napad bio za nijansu ubojitiji, Anćeloti bi već na startu osetio gorčinu poraza. Ovako, sa jednim bodom u džepu i knedlom u grlu, Brazil se vraća kući neporažen, ali bez uverljivosti.

Neće Anćelotiju biti potrebno mnogo vremena da shvati, da se u Južnoj Americi bodovi ne osvajaju na pređašnju spektakularnu trenersku karijeru u Evropi i nesvakidašnju reputaciju. Ova kvalifikaciona zona ne priznaje „kravate“ i „eleganciju“, već traži kolena oguljena u klizećim startovima i pluća puna vazduha bez obzira na kakvoj nadmorskoj visini se igra.

Na debiju Anćelotija, Karioke su delovale kao neko ko je prvi put sišao u "podzemlje" kvalifikacija i igra nije bila ništa bolja nego pod Dorivalom Žuniorom. Igrači Ekvadora leteli su po terenu, startovali kao da im život zavisi od svake lopte, a stadion je podigao pritisak i sudiji i gostima i treneru koji je navikao na otmenost „Bernabeua“, a ne na kuvanje u Gvajakilu. Vlaga je bila takva da je mogla da se "ispeče nožem", a nadmorska visina, iako manja nego u Kitu, ipak je donosila onu karakterističnu težinu u plućima. Nema daha, nema vremena, nema milosti.

Brazil je za 90 minuta fudbala stvorio samo jednu iole ozbiljniju priliku, kada je u 22. minutu udarac Vinisijusa Žuniora iz šesnaesterca odbranio golman Ekvadora Gonsalo Valje. Nije startna postava Brazila ni na ovoj utakmici delovala kao neka koja uliva strah u kosti, daleko od bilo kog brazilskog tima iz prethodnih decenija. Anćeloti je krenuo sa Alisonom na golu, Markinjosom i Aleksandrom iz Lila na mestima štopera, bekovi su bili Vanderson iz Monaka i vremešni Aleks Sandro koji je sada u Flamengu, u veznom redu Kazemiro, Bruno Gimaraes i Žerson iz Flamenga, po krilima Vinisijus i budući član Čelsija Estevao, a u špicu Rišarlison. Kasnije su šansu sa klupe dobili i Mateus Kunja, Gabrijel Martineli, Andrej Santos i Andreas Pereira.

Nisu se petostruki svetski šampioni preterano trudili da napadnu gol, više ue obraćali pažnje na to da njihova mreža ostane netaknuta, a Ekvadorci su odigrali u sličnom ritmu, budući da su sa 24 boda u fantastičnoj poziciji i samo ih pravo čudo može odvojiti od petog plasmana u istoriji na Svetska prvenstva. Ceo meč za Ekvador odigrali su između ostalih i vezista Čelsija Moises Kaisedo, sjajan štoperski tandem Vilijan Paćo (Pari Sen Žermen) i Pijero Inkapije (Bajer Leverkuzen), a izvrsnu defanzivnu liniju kompleitrali su i bekovi Pervis Estupinjan (Brajton) i Hoel Ordonjes (Klub Briž). Sve potencijale ima Ekvador da za godinu dana u SAD-u, Meksiku i Kanadi bude jedno od najprijatnijih iznenađenja.

Za Karla Anćelotija ovo je bio prvi dodir sa realnošću koja nema ništa zajedničko sa ambijentima Milana, Londona ili Madrida. Ovaj remi nije samo hladan tuš na startu, već i upozorenje da ga čeka verovatno najteži posao u karijeri. Jer Brazil više nije tim koji zastrašuje, već tim koji luta. Igra bez identiteta, bez prave igre, i bez autoriteta na terenu. A Anćeloti jedan od najtrofejnijih trenera sveta sada mora da pronađe način kako da od ove razbijene slagalice napravi tim koji će ne samo otići na Mundijal 2026, već i da ga osvoji – što je, bez zadrške, cilj koji je sam postavio.

KVALIFIKACIJE ZA SP (JUŽNA AMERIKA), 15. KOLO

Petak

Paragvaj - Urugvaj 2:0 (1:0)
/Galarsa 13, Ensiso 81 pen/

Ekvador - Brazil 0:0

Čile - Argentina 0:1 (0:1)
/Alvares 16/

22.30: (1,35) Kolumbija (4,60) Peru (10,50)

23.55: (1,42) Venecuela (4,30) Bolivija (8,50)

*** kvote su podložne promenama