Došao je Inženjer da popravi pokvareni klub

Otkako se Betis pre pet godina vratio u Primeru, malo toga je bilo za pohvalu. Trošili su, menjali, obećavali visoke ciljeve, nervirali navijače i uglavnom zajedljivo grickali zanoktice dok gradski rival Sevilja radi baš ono što se njima radi.

Betis je klub koji je kroz istoriju bilo teško razumeti i uspostaviti mu dijagnozu. Neke čudne sile su uvek vukle taj klub nadole iako je imao sve preduslove da bude jedan od favorita iz senke u Primeri i bori se za Evropu. Makar da danas bude u rangu Hetafea, Real Sosijedada, Bilbaa...

Ipak, prevelika strast, želja da se što pre uspe, neznanje, brzopletost ili zavidnost gradskom rivalu su kočili Betis. Uglavnom su ambicije i ciljevi bili visoki, a rezultati na kraju razočaravajući.

Samo jednom u prethodnih pet sezona je Betis bio dobar. Sa Kike Setjenom na klupi kada su osvojili šesto mesto i plasirali se u Evropu. Ostale sezone od povratka u Primeru su za zaborav. Betis je dva puta bio deseti, a ove sezone se borio za opstanak.

Na Heliopolisu se sada nadaju da su kupili stabilnost, uspeh i perspektivu sa dovođenjem čuvenog Manuela Pelegrinija na klupu. Čovek kojem su u ruke ne tako davno bili povereni Realovi Galaktikosi 2, skupoceni Mančester Siti posle Mančinija i velikan kakav je River Plejt, danas je potvrđen kao trener Betisa od sledeće sezone. Tačnije, plan je da to bude u sledeće tri sezone jer ugovor traje do 2023. Ali je iluzorno očekivati da se neki trener u Betisu zadrži tri godine. Ukleta je to klupa...

O Betisovim lutanjima u ove četiri sezone posle povratka iz Sehunde, najbolje govori to što su promenili četvoricu sporstkih direktora i sedmoricu trenera. Ponavljamo, samo je Setjen bio uspešan. Svi ostali su kratko trajali.

Istina, veće ime od Pelegrinija nije dolazilo u Betis prethodnih godina pa je očekivano da će čileanski Inženjer imati veći rejting, autoritet i autonomiju. Valjda je nekome u klubu jasno da treba pustiti ljude da rade sa manjim pritiskom. Iako to u frenetičnoj atmosferi kluba iz Sevilje nije lako. U Betisu je uvek sve crno ili belo, nema sredine.

Pelegrini je do sada vodio velike i male klubove, a najbolje se snalazio u ovim drugim. Tačnije, te ekipe su mu igrale najbolji fudbal. Govorimo o Viljarealu koji je doveo nadomak finala Lige šampiona i Malagi koju su sekunde delile od polufinala elitnog takmičenja. Ti timovi su bili Pelegrinijev trenerski rukopis. Kombinacija tehnički pismene i dominantne španske škole sa dozom južnoameričke agresije i sposobnošću da se pati. Pelegriniju je zaista prijao rad u Španiji. Čak i sa Realom nije bio loš, osvojio je neverovatnih 96 bodova u sezoni, ali nije mogao da bude prvak pored Gvardioline Barselone. Međutim, nije bio karakter koji je lako podnosio pritisak velikog kluba.

Ono što je posebno karakterisalo Pelegrinijev rad u Malagi i Viljarealu je da izvuče maksimum od igrača koji su imali kvalitet ali nisu mogli da ga ispolje ili su bili u krizama (Forlan, Rikelme, Demikelis, Saviola, Kazorla...). Pelegrini je oživeo karijere brojnih zvučnih imena, a jedno od njih je Betisova živa legenda i aktuelni kapiten Hoakin.

Još prošlog leta je Betisova uprava pitala Hoakina za mišljenje o Pelegriniju, a ovaj digao obe ruke za njegov dolazak. Kako i ne bi kada mu je u Malagi upumpao fudbalski kiseonik posle agonije u Valensiji. Međutim, tada nije došlo do dogovora i Betis se odlučio za Rubija sa kojim je na kraju nazadovao umesto očekivanog napretka.

Ovog leta je Pelegrini bio potpuno slobodan i Betis je rešio da ga dovede. Razmišljali su i o Unaju Emeriju i Marselinu, ali je Pelegrini bio prioritet. I posle napornih pregovora su se dogovorili.

U Pelegrinijeve motive ne treba sumnjati. Iako je verovatno dobio dobar ugovor, novac nije bio presudan. Zaradio ga je više nego dovoljno u Realu, Sitiju, Vest Hemu i pogotovo kineskom Hebeju. Nije mu smetalo da posle velikog Reala vodi malu Malagu, nije se libio da mu u Premijer ligi posle Sitija sledeći klub bude Vest Hem. Bitno mu je da radi. A u Španiji mu najviše leži da radi.

Betis ima ambiciju da poleti, a boljeg pilota od Pelegrinija je teško mogao da nađe. Andalužanski klub je u prethodne četiri godine potrošio više od 200 miliona evra na pojačanja i utisak je da je većinu promašio. Dovodio je imena poput Fekira, Karvalja, Kanalesa, Hesea, Bartre, Telja, Iglesijasa ali većina njih nije proigrala kako se očekivalo. Pelegrini je idealan „Inžinjer“ da popravi ono što se pokvarilo i da pronađe dijagnozu za klub koji se godinama pati.