Dosije „Nemanja, grešni sin“

To su već stare priče o demonstraciji moći na treninzima reprezentacije, ali i decenijsko pitanje o tome šta mu je nedostajalo da napravi karijeru kakva se očekivala.

Da ne ponavljamo one već standardne priče iz tinejdžerskog doba, kada je iz ravnoteže izbacio i čuvenog direktora Rome Sabatinija, koji mu je pred Ademom Ljajićem kao svedokom doslovce rekao „da će ga išutirati u guzicu“. Bilo je čak i nepristojnih vređanja na nacionalnoj osnovi i pominjaja srpskog porekla. Ali to je jedan od prvih teških trenutaka sa kojima se Nemanja Radonjić susreo.

Bilo je ih je prgršt. Uspevao je da se snagom talenta vrati na veliku scenu, ali ne i da opstane na istoj. O tome je vrlo slikovito pričao i Zdravko Kuzmanović gostujući kod kolege Gorana Svilara u jednom podkastu. Može Radonjić da se ljuti, međutim niko nikada nije tačnije opisao njegov fudbalski put od Zdravka Kuzmanovića.

Da završimo sa pričama o tinejdžerskom dobu i tom teškom, ljutom borbom sa samim sobom. Činjenica je da se Nemanja Radonjić posle vrlo uspešnog prvog mandata u Crvenoj zvezdi vratio na Marakanu kao zreo čovek, na pragu četvrte decenije. Tako je bar trebalo da bude. Donekle i fudbalski ostvaren, jer je imao tu čast da bude član Benfike, Herte, Olimpika iz Marseja. Ne i da se potvrdi na velikoj sceni, jer u savremenom fudbalskom dobu niko ne želi da plaća igrača koji parazitira (teška reč, ali je tako) na povremenim velikim partijama. Svi žele da vide kontinuitet koji Nemanja Radonjić nije mogao da im ponudi. Niti da promeni sopstvenu vizuru profesionalizma.

Tako je izluđivalo Ivana Jurića u Torinu, Rudija Garsiju i Viljaš Boaša u Olimpiku iz Marseja, Dragana Stojkovića u reprezentaciji, na kraju i Vladana Milojevića, stručnjaka koji mu je predstavljao jednu od očinskih figura i naterao ga da bude dostojan sebe. Govorimo o prvom mandatu, kada je Nemanja dao nekoliko važnih golova na evropskoj sceni, imao je i onu prelepu parabolu u aprilskom večitom derbiju 2018. godine.

Još jedan od testamenata fudbalskog vanvremenskog potencijala...

Dovoljno da natera navijače Crvene zvezde da u njihovim očima bude poseban. Tu privilegiju na koju je navikao još od pionirskih dana, Nemanja Radonjić je u crveno-belom dresu povremeno zloupotrebljavao.

Pre nego što je od Dejana Stankovića tražio da radi smanjenim intenzitetom zbog rođendanske proslave – potom i klupskom doktoru poslao poruku o tome da ga boli stomak – Nemanja Radonjić je stalno bio u raskoraku. Veliko poverenje u njega imali su Zvezdan Terzić, Mitar Mrkela i Vladan Milojević, znajući da je igrački sposoban da im donese ozbiljnu razliku na međunarodnoj sceni.

Gurali su ga napred, emitovali i marketing poruke o tome da je igrač za Real Madrid kada je na maksimalnom broju obrtaja. Problem je samo što je Radonjić ubrzavao protiv Štutgarta i na derbijima, ali je ne većini treninga vozio u prvoj. Dolazile su razne priče do novinara o tome da je ubedio sebe da mora da trenira na 30 posto kako se ne bi povredio, i da time samo iritira Vladana Milojevića. Bivši trener Crvene zvezde je čovek strpljenja, duhovnik u koži fudbalskog stručnjaka. Nije od onih koji će galamom da reši problem u nastatanju u svlačionici. Ali je oko Radnojića počelo da kuva na zimskim pripremama u Antaliji 2025. godine.

Tada su Aleksandar Katai i Mirko Ivanić dobili zadatak da popričaju sa njim i skrenu mu pažnju na ponašanje. Goreo je fitilj obostranog nezadovoljstva, a sve je puklo uoči duela sa Jang Bojsom prošlog januara. Kako se može nezvanično čuti, Šerif Endijaje je tada zahtevao od Vladana Milojevića da prekine trening, uz reči da ne želi da igra sa Radonjićem u ekipi.

Kada se ekipa vratila za Beograd, Nemanja je vraćen u takmičarski tim. Bilo je tu i dobrih partija, ali ne i kontinuiteta. Nije Radonjić bio neko na koga je Vladan Milojević želeo da se osloni. Možda je taj rigidan, čisto trenerski stav bivšeg šefa stručnog štaba uticao na Radonjića. Ali ne edukativno, već iz ove perspektive vrlo destruktivno.

Radonjićev govor tela nije bio dobar. I opet su do novinara dolazile priče o tome da Nemanja na treninzima radi koliko je potrebno da preživi u takmičarskom timu. Zamerao mu je klub to što jače 'radi' na društvenim mrežama i šifrovanim porukama podgreva atmosferu. Narativ o Nemanji Radonjiću počeo je da se menja još tokom jeseni, mada je u intervju za Mozzart Sport Zvezdan Terzić bio vrlo eksplicitan.
„Sada mogu ovde javno da vam kažem - digao sam ruke od Nemanje Radonjića. Kada govorimo o potencijalu i onome što može da pruži, on je najbolji srpski fudbaler. To je jedna stvar. Proveo sam više vremena u priči sa njim nego sa sinovima. Imam utisak da mu na jedno uvo uđe, na drugo izađe. To je neverovatno. Ne možeš kao profesionalac da preskačeš treninge, da biraš utakmice, da te nema, da si nespreman. On je možda to sve radio jer je osetio da je moj ljubimac. Više nije. I to mu poručujem. Da nije bilo Dejana Stankovića, ne bi dobio još jednu šansu. Dejan mi je rekao: "Direktore, hajde da pokušamo". Budite sigurni da ga neće biti u timu Crvene zvezde ukoliko napravi još jedan propust. Neće ga biti“, rekao je u decembru prošle godine Zvezdan Terzić.

Bar neformalno pominjao se još jedan važan faktor kada je u pitanju Nemanja Radonjić. Navodno, na njegov način treninga veliki uticaj imao je specijalista za fizičku pripremu igrača Andra Milutinović, čovek koji godinama radi sa pola reprezentacije. Nije to smetalo Vladanu Milojeviću, ali jeste konstatacija:
„Andra mi je rekao da to ne radim...“

Preživeo je Nemanja Radonjić i posle toga. Nije nakon SMS poruke doktoru u kojoj ga obaveštava o stomačnim problemima. Baš posle proslave 30. rođendana.