Drama u sedam činova: Partizan ima lavlje srce i golmana za Evropu! Humska slavi Aleksandra Jovanovića

Ko navija za Partizan taj je ili istanjio živce ili ih usled stresnih utakmica poslednjih godina pogubio. Još jednu takvu, u kojoj pritisak skače na 200 sa 150, crno-beli su priredili publici, ali su je posle nezapamćenog izliva emocija častili nastavkom evropskog pohoda.

U napetom meču su nadoknadili dva gola minusa zahvlajujući snalažljivosti najboljeg aktera susreta Mateusa Saldanje i genijalnom potezu Bibarsa Natha; povremeno kidisali kao psi u želji da postupe po naređenju starešine Igora Duljaja („pocepajte teren“), povremeno se panično branili i nervirali narod željan još Evrope, ali su generalno bili daleko bolji nego u Azerbejdžanu. Na kraju krajeva, te manjkavosti odbrane nisu kažnjene, napad je odradio posao dovoljan za dodatnih 30 minuta, a kako se u njima po običaju maltene ništa ne dešava – FIFA i UEFA bi komotno mogle da ukinu produžetke, jer se retko, baš retko u njima nešto smisleno vidi – penali su odredili putnika na megdan Nordsjelandu.

Sa Dancima će se za plasman u grupnu fazu Lige konferencije vojevati srpski predstavnik, lavljeg srca u 120 minuta i čelničnih nerava posle toga, jer je spretnije pucao sa 11 metara, a imao sjajnog Aleksandra Jovanovića, golmana sa velikim G, da ga odvede u naredno kolo – 2:0 (1:0), prvi meč 0:2, penalima 5:4.

Kako maltene nijedna letnja utakmica u Humskoj ne može bez drame, tako je i ova podarila publici više činova.

Čin prvi: Ambijent. Onaj za kojim čeznu igrači, kakav priziva trener. Čak i bez najvetrenijih pristalica, Humska je podsetila na Beogradsku arenu. Deca na remenima roditelja, penzioner na štakam, momci u punoj snazi, devojke zaljubljene u crno-bele... Svi su disali kao jedan, učinili da se tribine povremeno zatresu, a crno-beli u vrtlogu emocija dobiju vetar u leđa. Uz neizostavne prozivke na račun rukovodstva, kao produžena ruka onih koji jedva čekaju da vide leđa Miloradu Vučeliću i Milošu Vazuri. Povremeno se pevalo protiv čelnika, a mnogo više fudbalerima, pa su ovacije na otvorenoj sceni dobili Kristijan Belić zbog ratničke energije i Bibars Natho usled majstorstva da prevari Jusifa Imanova.

Čin drugi: Saldanja. Odavno u Humskoj jedan špic nije namučio gostujuću odbranu kao Brazilac. Da, da, nismo pali s Marsa, znamo da je Rikardo Gomeš rešetao kako u prvenstvu, tako i u Evropi, ali da neko na leđima nosi sve odbrambene fudbalere, kao da je kakav Guliver među Liliputancima, prizor je kakav se dopao Grobarima. Snažan, upečatljiv, sposoban da zadrži i(li) gurne loptu, Brazilac je prvo ime revanša. Čak i da nije postigao gol kojim je prepolovio zaostatak, način na koji je opteretio Šaklu i Hadhudija je bio impresivan.

Čin treći: Holanđani. U krupnom kadrom uglavnom u prvom poluvremenu, Ksander Severina s desne, a Kvinsi Menig s leve strane, razvalčili su odbranu Sabaha kao kore za pitu. Sve vreme su bili opasni i činilo se da opredeljenje Igora Duljaja da gradi igru kroz uticaj krila ima prođu. Ne i završnicu, jer iako je nekoliko puta Partizan zbog stranaca ušao u šanse, nijednu nije pretvorio u pogodak, sve dok na isteku pola sata upravo Severina nije spremio priliku zemljaku, a odbranu Imanova dočekao Saldanja i pogodio, tek iz drugog pokušaja. Valjda sa Parnim valjkom sve mora na gurku...

Čin četvrti: Kanute i Ilić. Momci iz drugog plana su oduševili 14.225 posetilaca na stadionu poviše Autokomande, iako su poziciono bili daleko od gola, ali su stavom, energijom, odlučnošću, predstavljali motor ekipe. Osim što se odlično pozicionirao, dugim nogama je Senegalac krao lopte protivnicima i gurao ih po pravilu napred, a mladi štoper demonstrirao ono što svaki navijač, bez obzira na klupsko opredeljenje, ište. Šut sa distance. Nema veze što nije pogodio, probao je, čak je bio baš blizu i zbog toga je porastao u očima posmatrača. Ni u jednom fudbalskom udžbeniku ne piše da je centralnim defanzivcima zabranjeno da pucaju sa distance.

Čin peti: Natho. I kad ga nema u polju, kad je daleko od kaznenog prostora, kad mu ne ide, kad igra nije koncipirana tako da deli lopte, jer se Partizan opredelio da skoro svaku gura na krilo, Izraelac je pokazao da je ovom timu dragocen. Promoćurnost prilikom slobodnog udarca za dupliranje vođstva vredna je naklona, makar kao i osuda Azera zbog nespretno postavljenog golmana Imanova. Način na koji je zarazio ekipu pozitivnom energijom posle toga još jedna potvrda da ga odlikuju liderske sposobnosti zbog kojih se i preporučio za kapitena. Ako ne nosi traku, istinski je vođa. 

Čin šesti: stil. Partizanov je upalio, jer ga je odveo u produžetke. Dao je dva gola i sa te strane stručni štab je dobio potvrdu da igra na kontre ima prođu. Samo, utisak je da je sve vreme nešto nedostajalo domaćinu. Pritisak, onaj koji gnjavi protivnika, ne da mu da diše, sabije ga u kazneni prostor. Ovako se često igralo i u onom Aleksandra Jovanovića (vrlo dobrog, naročito u produžecima), što su bili trenuci kad je svaki posetilac gutao knedlu. A, to baš i nije odlika ovog kluba, decenijama unazad. O Sabahu ništa loše, osnovan je pre šest godina i napreduje galopirajućim koracima. Koliko je ambiciozan pokazao je dovođenjem Murada Musaeva, koji je Krasnodar vodio u Ligi šampiona, ali Azeri još moraju da uče. I da rastu. Kakva su sredstva koristili da bi „krali“ vreme i odugovlačili i kakve su kartone dobili sugerišu da još nisu spremni za Evropu. Degutantno... I dobro je što ih više nećemo gledati.

Čin sedmi: penali. Kako to obično biva, čvor neizvesnosti raspletljan je na kraju. Vrhunac revanša predstavljale su odbrane Aleksandra Jovanovića. Dve u petoj seriji. Prvu je opravdano poništio poljski sudija Bartoš Frankovski, jer je Nišlija izašao van crte da bi ukrotio udarac Namika Alaskarova; drugi je odbranio bez greške i tako postao junak kluba koji je hodao ivicom žileta. I dalje će, evropskim stazama. Za Partizan su precizni bili: Pavlović, Nikolić, Kalulu, Antić i Baždar. Kod gostiju su pogađali: Isaev, Apeh, Nurijev i Kristijan, ne i Alaskarov, posle čega je spuštena zavesa da označi kraj drame. Još da se izmeri pritisak...

PARTIZAN - SABAH 2:0 (1:0), penalima 5:4 - prvi meč 0:2

/Saldanja 30, Nartho 58/

Beograd

Stadion Partizana

Sudija: Bartoš Frankovski (Poljska)

Žuti karton: Šćekić, Belić (Partizan), Letić, Hadhudi, Čakla, Sejdijev, Kristijan, Imanov (Sabah)

Crveni karton: Belić (Partizan) u 116. minutu

PARTIZAN (4-2-3-1): Jovanović - Stojković, Ilić, Marković, Antić - Belić, Kanute (64. Šćekić) - Severina (81. Baždar), Natho (81. Nikolić), Menig (72. Kalulu) - Saldanja (110. Pavlović).

SABAH (4-3-3): Imanov - Sejdijev, Hadudi, Čakla (74. Irazabal), Letić (101. Alakbarov) - Kristijan, Isajev, Til (79. S. Nurijev) - Margarita (63. Alasgarov), A. Nurlijev (79. Mutalimov) - Volkov (74. Apeh)