Dva nepopularna mišljenja: Radi se o Šerifu Endijaju i Klaudiji Šifer

Bila je to jedna od onih teških večeri... Ne zbog nominalnog poraza od objektivno boljeg tima, već što je veliki broja navijača Crvene zvezde napustio Marakanu bez konkretnog utiska. Nije tim Vladana Milojevića zaslužio da bude kamenovan, jer je gledajući sve statističke parametre odigrao egal meč sa Benfikom. Prevaren je kao što on vara slabije rivale u Mozzart Bet Superligi. Na čisto iskustvo, sirovi kvalitet i talenat.

Nije zaslužio ni da bude hvaljen zbog još jednog „slavnog poraza“ u nizu. Zvezda je prerasla taj nivo da se zadovoljava samim učešćem dovođenjem elitnog fudbala u Beograd. Crvenoj zvezdi je sada već očajnički potrebna pobeda na domaćem terenu, velika noć koja će podsetiti na Liverpul, kako bi se rasplamsao plamen strasti i optimizma. Kako bi, bar na kratko, stvorio makar i iluziju da je takve dane moguće češće ponavljati.

Tokom prvog i drugog učešća u Ligi šampiona, navijači Crvene zvezde povremeno su bili frustirani sudarom sa realnošću i visokim porazima od Bajerna i Totenhema, kada su ti timovi izgledali da kao da su iz druge galaksije. Sada je na dnevnom redu nešto sasvim drugo i to predugo traje. Crvena zvezda nije veteran Lige šampiona, ali je već ozbiljno prisutna u tom takmičenju, da bi se sapletala na jedan isti kamen.

ZVEZDA JE ONAJ LIK IZ PABA SA OBODA BEOGRADA

Zamislite samo sledeću scenu. U zadimljenom pabu, lokalnoj birtiji na obodima Beograda, ulazi Klaudija Šifer. Normalno je da bi svi lokalci gledali u nju, bili impresionirani njenom pojavom, kuckali poruke na telefonima i obaveštavali širu rodbinu koga su upravo videli. E, baš to je Crvena zvezda u Ligi šampiona već duže vreme. Benfika je dala dva gola za 28 minuta, bez da se pomučila da dođe do velike dominacije. Sličan performans imao je i Lajpcig prošle godine, Zvezda je igrala fudbal i protiv Mančester Sitija u Beogradu tek kada je primila dva gola. Čak se i naigrala fudbala protiv Lajpciga.

Suviše je to veliki uzorak da bi se sve svelo pod slučajnost. Oni opisani lokalci verovatno bi posle trećeg ulaska Klaudije Šifer u matični pab, samo digli pogled i nastavili o dnevno-političkim temama. Zvezda je još u stadijumu impresioniranosti velikim takmičenjem.

Na gotovo identičan način Vladan Milojević je čupao revere sa sakoa kao pre pet godina kada je u tadašnjoj generaciji igrača video strah od Bajerna i Totenhema, i pokušaje da se pobegne od direktne igre. Zvezda prvih 12 minuta nije postojala na terenu, što je Benfika obilato koristila. Teško je upotrebiti izraz da je duel protiv portugalskog velikana loše pripremljene taktički i da je to greh Vladana Milojevića, ali izjave pojedinih igrača Crvene zvezde nešto govore.

Tako je Mirko Ivanić u kameru Arene rekao da tokom dana crveno-beli nisu bili dovoljno zategnuti, Rade Krunić da je srpski šampion ušao u jedan od najvažnijih duela u sezoni prilično kilavo. To nije osuda, to nije devalvacija svega što je Vladan Milojević uradio za Crvenu zvezdu, ali tu psihološku pripremu duela iskusni stručnjak morao je bolje da odradi. Čak i da izađe iz svog klišea ozbiljnosti i nekim šeretskim gegom, pokuša da presretne problem sa kojim se suočavao.

DA LI BI ŠERIF KRESNUO JEDNU OD 40 BOČNIH LOPTI?

Od 25. minuta Vladanu Milojeviću je bila vezana jedna ruka, jer je zbog povrede Mimovića i odsutnog Milana Rodića, morao da improvizuje i Elšnika prebaci na levi bok. Ali u takvoj situaciji, sa nesnađenim Dalsiom na terenu, postoje statistički parametri koji govore da je Crvena zvezda odigrala solidan meč. Računajući i kornere, crveno-beli su imali preko 40 ubačenih bočnih lopti. Nijedna nije bila blizu da završi u mreži, osim ona koja je pogodila Nasera Đigu u koleno.

Ima i do ekstremnog kvaliteta Nikolasa Otamendija, koji je u kritičnim situacijama izranjao sa federima na nogama i otklanjao opasnost. Posebno sa leve strane kada su u šesnesterac Benfike išle ulazne Elšnikove ili Seolove lopte.

OCENE – ZVEZDA: Ivanić je Liga šampiona! Silas izgubljen, Olajinka kao pokvarena ploča

Crvena zvezda nije baš normalan klub, ima tu i histerije i strasti i nerezonskih pogleda. I nekada je normalno oslušnuti glas naroda pri konačnoj odluci, kako ne biste širili negativnu energiju. Samo što to može da vam iskopa ozbiljnu rupu. Gledajući kompoziciju odbrane Benfike, fizičku i skakačku nadmoć pomenutog Otamendija, meč se crtao za Šerifa Endijajea (tačno je da je sada lako biti general) . Pogrešno je i laički reći da o tome govori njegova „inijestovska“ asistencija ka Felasiju Milsonu za jedini pogodak Crvene zvezde. Možda bi Šerif ispalio jedan od onih njegovih prepoznatljivih promašaja, iritirao publiku nezadovoljavajućom tehnikom, ali fizički znatno moćniji od Bruna Duareta mogao bi bar da izbije cigaretu iz usta Nikolasa Otamendija. E, tako je igrao preiskusni Argentinac protiv Bruna Duartea.

Posle svega što je promašio prošle godine Šerif Endijaje nije zaslužio da ima advokata, ali isto tako, nije normalno da se o reprezentativcu Senegala pričao kao o najgorem napadaču ikada. Da sa njegovom fizikom ima još „sto grama“ tehnike verovatno nikada ne bi došao u Crvenu zvezdu, već bi igrao u Premijer Ligi. I videvši sve što je ponudio Crvenoj zvezdi prošle godine, i po zakonu matematike i verovatnoće bi jednu ili dve bočne lopte kresnuo ka golu.

Tako je koliko god to bilo nepopularno. Kao što je nepopularno da Crvena zvezda bolju šansu za bodove neće imati u naredna tri kola. Ide na noge Interu i Monaku, potom čeka Barselonu.