"Dzjubinjo", gol mašina specifičnog karaktera: Platio da bi dao gol svom klubu, Mančinija zvao biznismenom
Vreme čitanja: 7min | pet. 06.05.22. | 13:21
U Zenitu zarađuje koliko Katai, Ivanić, Dragović, Ben, Falko i Pičini zajedno, ali bi u Beogradu mogao da igra i za tri puta manje
Prošlog leta je Crvena zvezda dovođenjem Aleksandra Dragovića pomerila granice. Reprezentativac Austrije je igrač sa najvećim fudbalskim rejtingom koji je došao na Marakanu poslednjih godina. I pokazao se kao top pojačanje koje pravi razliku.
Sada je Crvena zvezda naciljala još veće fudbalsko ime. Artjom Dzjuba iz Zenita je želja srpskog šampiona i Fenerbahčea, a generalni direktor Zvezdan Terzić je priznao u izjavi za ruske medije da pregovori traju. Koliko god nerealno zvučalo u prvi mah, šanse za dolazak Dzjube na Marakanu postoje.
Izabrane vesti
Bio bi to transfer koji izlazi van lokalnih okvira. Dzjuba je najplaćeniji ruski fudbaler u Premijer ligi. Njegov aktuelni ugovor u Zenitu iznosi 3.600.000 evra godišnje neto bez bonusa. Primera radi, po 600.000 evra godišnje u Zvezdi zarađuju Dragović, Ben, Ivanić, Katai, Falko i Pičini. Ali Dzjuba je zaslužio taj status i rejting u Zenitu i ruskom fudbalu. Istina, došlo je vreme da zbog godina prihvati i da više ne vredi toliko. A jeste vredeo.
Reč je o najvećoj zvezdi među ruskim fudbalerima u poslednjih nekoliko godina. Kapiten reprezentacije i njen najbolji strelac u istoriji. Osim fudbalskih kvaliteta kojima odskače od ostatka ruskih fudbalera u ligi, Dzjuba ima i posebnu harizmu zbog koje ga dobar deo navijača u Rusiji obožava. Praktično svi osim Spartakovih sa kojima je na ratnoj nozi otkako je napustio klub 2015. godine.
Dzjuba je dete Spartaka, ali je klub prema njemu često imao maćehinski odnos i nije mu davao priliku da se pokaže do kraja. Grešio je i sam igrač. Dzjuba je prvi put precrtan u Spartaku kada je na pripremama 2009. godine u Austriji otkriveno da je ukrao novčanik saigraču Vladimiru Bistrovu. Sa kojim se kasnije i potukao. Spartak ga je odmah precrtao i poslao na pozajmicu u Tom. Momak koji je odrastao i proveo ceo život u Moskvi je morao na pozajmicu u daleki Sibir. Jedva su ga naterali...
U Sibiru je počeo da daje golove i prvi put postao miljenik navijača. Tomove pristalice su ga obožavale. U dva mandata u Tomu je proveo oko godinu i po dana i obezbedio povratnu kartu za Moskvu gde su mu oprostili grehove. Ali tamo ga je opet sačekao Valerij Karpin koji ga je i oterao u Tom. Isto tako čovek nezgodnog karaktera poput Dzjube. Nikada nisu kliknuli jedan sa drugim. Karpin mu je dao šansu jednu sezonu, a onda ga opet sklonio. Ruski mediji su pisali da je Dzjubina sreća što je zbog harizme i karaktera bio „mezimče“ predsednika Leonida Feduna koji nije dozvoljavao da ga prodaju.
Kada ga ja Karpin opet otpisao, Miodrag Božović ga je doveo na pozajmicu u Rostov i vratio ga u fudbalski život. Zajedno su osvojili Kup Rusije. Bio je drugi strelac lige u Rostovu i zaludeo navijače. Opet se vratio u Spartak, sačekao ga je novi trener Murat Jakin, prvih nekoliko meseci je sve funkcionisalo, a onda je opet puklo. Švajcarac ga nije stavljao u tim, a na kraju je i gazda Fedun saopštio da Dzjuba odlazi na polusezoni na novu pozajmicu u Rostov. Bila je to poslednja godina ugovora...
Ljubav između Dzjube, Feduna i Spartaka je definitivno pukla, a onda je puklo i sa navijačima moskovskog kluba. Dzjuba je izabrao da sačeka istek ugovora i da kao slobodan igrač potpiše za mrskog rivala Zenit. Od tada traje pravi rat ruskog napadača i pristalica moskovskih crveno-belih. Koristili su svaku priliku da ga vređaju, slali mu užasne poruke, a čak su i na gostovanja reprezentacije odlazili organizovano da bi ga provocirali.
Ni on nije imao lepe reči za njih.
„Neki laju, a neki daju golove. Mislim na one fašiste, sektaše, a ne na ogroman deo normalnih navijača Spartaka. Šta su mislili? Da ću da pređem u Amkar? Godinama je Spartak brisao pod sa mnom i bilo je očigledno da me ne žele. I kako onda da odbijem poziv najambicioznijeg kluba u Rusiji?“, rekao je Dzjuba posle prvog gola u Zenitovom dresu protiv Spartaka.
Međutim, ni Zenitovi navijači ga nisu baš odmah prihvatili. Trebalo je vremena... Dobro je počeo, davao je golove, a onda je na kormilo Zenita došao Roberto Mančini i počeli su problemi. Italijan ga je na polusezoni precrtao.
„Po meni Roberto Mančini nije fudbalski trener već biznismen“, rekao je Dzjuba posle sukoba sa Italijanom koji je i sam prelazio granice kada je na treninge donosio megafon sa sirenom da bi „probudio“ Dzjubu pa se kasnije pravdao da je u pitanju samo šala.
Javio se stari prijatelj Miodrag Božović i doveo Artjoma na pozajmicu u Arsenal iz Tule. Opet je „Dzjubinjo“ (kako mnogi navijači u Rusiji vole da mu tepaju) proradio, počeo da rešeta mreže i obezbedio mesto u reprezentaciji Rusije za Mundijal na domaćem tlu.
U finišu prvenstva, bezbrižni Arsenal je dočekao Zenit kojem je gorelo pod nogama u borbi za Ligu šampiona. Po unapred potpisanom sparzumu, Dzjuba nije trebalo da igra meč protiv kluba čiji je zvanično igrač. Tačnije, postojala je kaluzula da iz svog džepa plati 120.000 evra da bi zaigrao protiv Zenita. I platio je!
Uništavao je odbtanu Zenita tog dana, dao gol za 3:3 u 88. minutu i koštao Zenita plasmana u Ligu šampiona. Gol je proslavio sa posebnom porukom ispod dresa upućenom Mančiniju. Italijan je posle razočaravajućeg petog mesta napustio Sankt Peterburg, a Dzjuba se vratio. Sačekao ga je nekadašnji saigrač Sregej Semak koji je preuzeo trenersku palicu.
I napokon je sve leglo. Semak je znao kako sa Dzjubom, a Artjom je blistao. U prvoj zajedničkoj sezoni je Dzjuba izabran za igrača godine u Premijer ligi. U poslednje tri sezone je dva puta bio najbolji strelac lige i dva puta najbolji asistent što mnogima promiče ada pogledaju njegovu konstituciju i stil igre. U Zenitu je postao najbolji strelac u istoriji ruske Premijer lige.
Standardan je i ove sezone u Zenitu, dao je 11 golova i zabeležio devet asistencija na 25 mečeva, najbolji je strelac i kapiten tima koji je nedavno osvojio novu titulu šampiona Rusije. Ipak, Artjom Dzjuba više nije srce i duša Zenita kao poslednjih godina. Glavne zvezde su Brazilci Malkom, Klaudinjo, Juri Alberto...
Dzjubi se tokom sezone polako pripremao teren za odlazak kada mu istekne ugovor na leto. Sergej Semak je tokom sezone jasno poručio da je Dzjuba može da očekuje novi i manji ugovor u Sankt Peterburgu i to samo ako pristane na manje bitnu ulogu nego prethodnih sezona. Što se ruskom napadaču nije svidelo...
Još zimus je želeo da napusti klub i bio je u pregovorima sa Rubinom na čijoj klupi sedi Leonid Slucki sa kojim ima fenomenalan odnos. Tada je želeo da ode, čak i pristao na platu od 1.000.000 evra i bonuse, ali klub iz Kazanja nije hteo da plati obeštećenje Zenitu za igrača koji je ušao u poslednjih šest meseci ugovora. A i Zenitu je bilo bitno da ga zadrži u borbi za titulu. Ipak, sada je čini se kucnuo čas za rastanak.
Ruski mediji pišu da su Rubin i Slucki i dalje zainteresovani, ali da finansijski momenat u domaćem fudbalu više nije tako dobar kao ranije i da je pad rublje napravio ozbiljne probleme. Ne zna se ni da li će Slucki da ostane u Rubinu pa su Fenerbahče i Crvena zvezda isplivali kao najozbiljniji kandidati za dovođenje Dzjube koji će za dva meseca biti slobodan igrač. Ako je Dzjuba zimus hteo za 1.000.000 godišnje u Kazanj, onda ni Crvena zvezda ne bi imala finansijskih prepreka da ga anžaguje. Pogotovo ako u pomoć pritekne i Gasprom koji je glavni sponzor dva kluba.
„Dzjuba je jako dobar napadač. Ume da igra fudbal, da postiže golove i da bude lider. Ima sve moguće kvalitet da bude uspešan u Crvenoj zvezdi. Jedino je pitanje kako trener želi da ga koristi“, prokomentarisao je danas bivši Spartakov trener Masimo Karera.
Ipak, ima i onih kojima bi Dzjubin prelazak u Zvezdi bio čudan epilog.
„Ne razumem zašto Crvena zvezda želi Dzjubu. Oni su tehnički dobra ekipa sa brzim igračima. Dzjuba se ne bi uklopio u taj stil igre. I na kraju šta će Dzjubi prelazak u Crvenu zvezdu? Tamo su slabiji igrači nego u Zenitu. Ali očigledno je da on želi da ode iz Zenita i ne vidim ništa loše u tome“, rekao je Zenitov bivši trener Vlastimil Petržela.
Nekadašnji saigrač Roman Širokov je takođe iznenađen.
„Teško je reći da li je Dzjuba na nivou da igra u Zvezdi. Odavno nisam gledao Crvenu zvezdu. Verovatno bi im bio od pomoći. Pogotovo za Ligu šampiona sa svojim iskustvom. Ne znam koliko je ovo realna priča“, rekao je Širokov.
Pitanje Dzjubine budućnosti je u Rusiji postalo vest dana. Pomalo i zbog aktuelne političke situacije jer nije baš prijatno da najveća domaća zvezda i kapiten reprezentacije ode iz države u ovom momentu. Komentare su dali i poslanik u ruskoj dumi i nekadašnji bokser Nikolaj Valujev, bivši teniski as Jevgenij Kafeljnikov...
„Baš me briga da li će da ode! Ako hoće da ide iz Rusije, treba ga pustiti. Neka radi šta želi“, rekao je Kafeljnikov.
„Da li bi me pogodio Dzjubin odlazak? Uznemirilo bi me da je temperatura ispod nule i da kiša pada 10 dana“, rekao je Valujev.
Nekadašnji Zenitov fudbaler Dmitrij Radčenko prijatno je iznenađenjem mogućim dolaskom ruskog napadača u Zvezdu.
„Ovo je za mene veliko iznenađenje. Da se klub poput Crvene zvezde interesuje za igrača kao što je Dzjuba. Znamo svi da Crvena zvezda kao klub sjajno radi sa mladim igračima, a Dzjuba bi njima mogao da bude sjajan primer. Celom timu bi bio od velike pomoći. Pogotovo u borbi za Ligu šampiona“.
Kako god se završilo, Crvena zvezda makar proba nešto što je do juče bilo nezamislivo. Nešto što odskače iz lokalnih okvira. Odavno ovakvo fudbalsko ime nije dovođeno u kontekst sa srpskim klubovima.