Egipćani su Italija Afrike

Ko iole prati afrički fudbal uopšte nije iznenađen onime što smo dosad videli od Egipta na Kupu afričkih nacija u Maroku. Na prvi pogled, Faraoni su pukom slučajnošću došli do osmine finala sa prve pozicije u grupi, ali to je nešto što krasi ovu reprezentaciju decenijama unazad. Egipćani uvek igraju takmičarski, ne preterano efikasno, što donosi pozitivan rezultat. I ne sumnjamo da će nam sličnu muku za oči Mohamed Salah, Omar Marmuš, Mahmud Trezege i drugovi prirediti i ovog ponedeljka od 17 časova, kada u Agadiru budu igrali protiv Benina za plasman u četvrtfinale.

Šta je Egipat uradio dosad u Maroku? Na premijeri je nekako, posle preokreta, savladao Zimbabve sa 2:1 golom Salaha u 91. minutu. Zatim je prolaz dalje overio u drugom kolu pogotkom Salaha iz penala za pobedu nad Južnom Afrikom (1:0), protiv koje je zbog isključenja Mohameda Hanija čitavo drugo poluvreme odigrao sa igračem manje, a potom je protiv Angole uzeo ono što mu je bilo potrebno da overi prvu poziciju u grupi – 0:0.

Ubedljivo najtrofejnija reprezentacija u Africi (sedam puta kontinentalni šampion) na terenu ne izgleda onoliko dobro koliko biste možda očekivali od selekcije predvođene napadačima Liverpula i Mančester Sitija. Međutim, igra baš onako kako igraju egipatski klubovi na međunarodnoj sceni godinama unazad. Borbeno, takmičarski, ponekad i previše ružno, ali – na rezultat.

To ni ne čudi kada znamo da je velika većina igrača koje je selektor Hosam Hasan pozvao na ovaj turnir iz domaćih klubova. Samo šestorica od 28 fudbalera sa spiska ne nastupaju u Premijer ligi Egipta, od toga tek trojica su u evropskom fudbalu.

17.00: (1,45) Egipat (4,10) Benin (8,50)

Egipatski klubovi su osvojili pet od poslednjih šest Liga šampiona Afrike (četiri Al Ahli Kairo, jednu Piramids) baš na ovaj način na koji sada igra njihova reprezentacija. Sve to liči na ono kako su Italijani nekada izluđivali rivale u Evropi, taktički se nadmudrivali sa svakim protivnikom i to im je donosilo ogromne uspehe.

Sada i egipatska reprezentacija igra slično, jer pritisak da se napravi dobar rezultat na KAN-u je ogroman. Poslednji put su Faraoni bili na tronu još 2010. godine, a od tada je odigrano još sedam turnira. Dvaput su gubili u finalima (2017. od Kameruna i 2021. od Senegala), što je nedovoljno dobro za selekciju predvođenu jednim od najboljih fudbalera na svetu. Salah je igrao oba finala, još uvek nije osvojio ništa sa nacionalnim timom, a ovo mu je možda i poslednja šansa. Jer, kada se bude igrao sledeći KAN u Keniji, Tanzaniji i Ugandi, on će već dobrano zagaziti u 36. godinu.