Emotivna ispovest Dele Alija: Zlostavljali su me kao dečaka, prodavao sam drogu sa osam godina, majka mi je bila alkoholičar

Mnogo toga se zna o fudbalskoj karijeri bivšeg reprezentativca Engleske Dele Alija. I da je bio jedan od ključnih igrača Totenhema u pohodu na finale Lige šampiona 2019. godine, i da je pružao sjajne partije u dresu sa nacionalnim grbom, i na kraju da mu je poslednjih sezona karijera ima tendenciju pada.

Vezista Evertona je prethodnu takmičarsku godinu proveo na pozajmici u Bešiktašu. I tamo je igrao vrlo promenljivo, ali je ponovo dospeo u žižu svetske javnosti, pošto je kao gost u podkastu Gerija Nevila, narodski rečeno, otvorio dušu. Izneo je Dele Ali sa suzama u očima neverovatne stvari iz detinjstva.

Seksualno je zlostavljan kada je imao šest godina, kao dete iz siromašnog kraja nagledao se svakakvih tragedija, a na kraju je priznao da je prethodnih godina bio zavisnik od tableta za spavanje. Sve je to bila posledica depresije.

„Sa šest godina me je maltretirao mamin prijatelj i sekusalno zlostavljao. On je živeo na imanju pored našeg. Sa sedam su me odveli u Afriku kako bih se naučio disciplini. Počeo sam da pušim, sa osam godinama sam prodavao drogu. Moja mama je bila alkoholičarka“, počeo je priču Deli Ali.

Bio je to znak da sjajni vezista neće pričati o bleštavilu fudbalskih zvezda.

„Starija osoba iz kraja mi je rekla da policija neće zaustavljati decu sa biciklom. Vozio sam se po kraju i krio drogu. Video sam sa 11 godina kako se čovek sa susednog imanja ubio. Usvojen sam sa 12 godina. To je uradila neverovatna porodica. Nisam mogao da pronađem bolje ljude zbog svega onog što su uradili za mene. Ako je Bog stvorio ljude, ona su to oni“.

Imao je poslednjih meseci Ali problem sa zdravljem.

„Kada sam se vratio iz Turske, saznao sam da mi je potrebna operacija. Psihički sam bio u jako lošem stanju. Teško sam to podneo. Odlučio sam da posetim modernu ustanovu koja se bavi mentalnim zdravljem. Oni se bave traumama, bolestima zavisnosti. Osećao sam da je vreme za to“.

Imao je i valjan razlog.

„Bio sam u jako lošem momentu. Svaki dan sam se budio i davao svima do znanja da sam srećan. Trudio sam se da budem nasmejan. Ali sam iznutra gubio bitku. Bio sam šest sedmica u toj ustanovi. Everton je bio maksimalno korektan, podržali su me. Zauvek ću im biti zahvalan“.

Tu je bila i borba sa porocima.

„Bio sam navučen na tablete za spavanje. Postao sam zavisnik. To nije samo moj problem u svetu fudbala. To se dešava više nego što ljudi misle. Sa našim rasporedom, jutarnjim treninzima, morate stalno da budete naspavani i puni adrenalina. Onda uzmete tabeletu za spavanje kako biste bili spremni za naredni dan. Ali kada se psihički slomljeni kao ja, to može da ima drugačiji efekat“.