Euforija u Mančesteru: Pojavio se Haroldinjo! Šta vam je, ljudi, znam da driblam i centriram
Vreme čitanja: 5min | pet. 02.05.25. | 11:41
Novi Megvajer, opravljeni Kazemiro i šaljivi Bruno: Odmaraću se kad umrem
Moć velikog kluba. I kad mu je sezona daleko ispod očekivanja ima šansu da je pretvori u slabodobitničku. Nema ko nije ponizio Mančester junajted u Premijer ligi, nema ko mu zbog toga nije predviđao pad u Ligi Evrope, nema navijača koji je verovao da će stići ovako daleko, međutim, gigant je gigant bez obzira na okolnosti i dovoljne su samo dve pobede da očaj pretvori u euforiju.
Ona nad Lionom, kad je u drugom produžetku za samo sedam minuta od 2:4 stigao do 5:4 i plasirao se u polufinale, a onda ranjen očajnom partijom na gostovanju Bornmutu otišao u Bilbao i pobedio Atletik na San Mamesu, tamo gde je ponos Baskije nanizao sve pobede u ovom izdnaju drugog po važnosti UEFA kupa, nadajući se da će se tamo vratiti 21. maja.
Izabrane vesti
Posle 3:0 u prvom polufinalnom susretu jasno je da će na sever Španije engleski predstavnik, između ostalo zato što su trojica njegovih igrača značajno podigla formu u presudnom delu sezone. Kad mu je bilo potrebno iskustvo, trener Ruben Amorim se okrenuo ka Hariju Megvajeru, Kazemiru i kapitenu Brunu Fernandešu, a iako je svako od njih trpeo kritike u ovom i(li) prethodnim ciklusima sad su referentne tačke na putu ka prvom međunarodnom trofeju posle 2017.
Vidi se to ponajviše na primeru Harija Megvajera. Da se ne lažemo, on je i dalje loš fudbaler, samo što sad igra dobro. Gol za pobedu nad Lionom i onda uverljiva partija protiv četvrtoplasiranog tima na tabeli La lige.
„Megvajerova izdanja su dobra lekcija za sve igrače. Možete ponekad biti na dnu, možete pomisliti da se nikad neće izbaviti, ali postoje trenuci u životu kad fudbaleri moraju da shvate da je potrebno da nastave da rade kvalitetno i da se sve može promeniti“, smireno je konstatovao Amorim posle trijumfa na terenu španskog predstavnika.
A tamo je štoper izgledao kao – krilo! Ne samo da je izgledao, nego je bio uticajan, pa je Mančester poveo baš Megvajerove minijature desnom stranom i centaršuta za koji nismo znali da poseduje, tako što je Manuel Ugarte prosledio loptu na glavu Kazemira za 1:0.
„Dribling je uvek bio jedna od mojih karakteristika. Naročito pre pet, šest godina, dok sam bio mlađi i morao češće da jurim gore-dole terenom. Uvek sam znao da centriram, to sam navikao da radim na treninzima, ne toliko na utakmicama. Ovoga puta se isplatilo“, kaže bivši kapiten.
Taj – i ne samo taj – potez Harija Megvajera doveo je navijače posrnulog velikana u stanje transa, da su na internetu počeli da mu se izvinjavaju, ujedno i kreiraju fotomontaže u dresu reprezentacije Brazila, da ga čak i saigrači (Bruno Fernandeš) oslovljavaju Haroldinjo po uzoru na Ronaldinja ili da pojedinci preteruju kovanicom Hari Jamal, poredeći njegov ofanzivni doprinos na Katedrali sa asom Barselone.
U njenom najvećem rivalu igrao je Kazemiro kao što sada igra za Junajted. Stabilno. I to je najveći napredak Brazilca u poslednje vreme, očitan i za vreme utakmice sa Bilbaom. Trepeo je i nekadašnji as Reala Madrida krtike, uglavnom opravdane, što ne podseća na fudbalera kakav je bio dok je osvajao Ligu šampiona. Sad je baš takav. Čak je i prebacio plan, jer ga je bilo svuda. Osim što je znao da smiri napade ekipe Ernestea Valverdea, pokrenuo je na desetine akcija premijerligaša.
„Ljudi pričaju o tome kako bi da ga se reše, da su mu noge otekle, da nije kao pre, ali... Kazemiro je izbio u prvi plan u trenucima kad je Junajtedu bio najpotrebniji. Ovo je ogroman trenutak i za njega i za ekipu. Mančester nije pokušavao da igra preko Kazemira dok je okrenut leđima golmanu ili štoperima, jer ga tad rivali najviše pritiskaju i osvajaju loptu. To nije njegov stil. Kad Mančester igra drugačije onda je i njemu lakše, ima ogroman prostor gde do izražaja dolaze njegove fizičke karakteristike“, primetio je Rio Ferdinand, nekadašnji štoper Crvenih đavola.
Ujedno i stručni konsultant za jednu televiziju. Emotivno je pratio kako Bruno Fernadeš realizuje penal, utišavao krcate tribine San Mamesa, oduševljen je igrom bivšeg kluba, a posebno kapitena, koga je posle meča i intervjuisao. Stigao je Bruno do učinka od 19 golova i 18 asistencija ove sezone, ukupno 98 pogodaka i 85 asistencija otkako je stigao iz Sportinga, jer uglavnom igra redovno. Iako deluje iscrpljeno.
„Amorim i kondicioni treneri mi sve vreme govore da mi je potreban predaj, ali ja kažem – ne. Kad budem umro, imaću dosta vremena i prostora da ležim i odmaram se“, smeje se Portugalac.
Iako Ruben Amorim ponavlja da ništa nije gotovo, istorija uči da – jeste. U prethodna 133 slučaja kad bi gostujući tim pobedio tri gola razlike u eliminacionim fazama UEFA takmičenja svaki put bi prošao dalje. Tako će i Junajted, i dalje jedini neporaženi sastav u Ligi šampiona, Ligi Evrope i Ligi konferencije ove sezone. I to one u kojoj je izgubio 15 utakmica u Premijer ligi.
tagovi
Obaveštavaj me
Man. Junajted
.jpg.webp)
.jpg.webp)
