Finale afričkog kupa: Završno ispijanje krvi povampirenog slona ili ostanak trofeja u svetu živih

Vanserijska iznenađenja i nesvakidašnji navijački kolorit na tribinama širom stadiona u Obali Slonovače obeležili su prethodnih tridesetak dana velike sportske euforije na Crnom kontinentu, ali je lajtmotiv 34. Kupa afričkih nacija priča o fudbalskoj "Leptirici" oličenoj u selekciji domaćina.

Jesu Slonovi dočekali takmičenje kao jedni od favorita turnira, ali su partijama u grupnoj fazi zaličili na skup nasumično odabranih građana, koje je primera radi isprašila sa četiri gola razlike reprezentacija na prvi pogled opskurnog kvaliteta kakva je Ekvatorijalna Gvineja. Sve što se organizatoru kupa kasnije dešavalo poput je scenarija dostojnog filmske adaptapcije, a ako ove večeri u finalnoj utakmici protiv Nigerije (21.00) izabranici trenerskog početnika Emersa Faea izvedu još jedan trik i volšebno podignu pehar, utisak je da bi holivudska produkcija zaista morala da reaguje.

Kao da je tog 22. januara posle nezapamćene sramote neki vampirski leptir poleteo sa svodova stadiona Alasan Uatara u Abidžanu, izujedao sve igrače Obale Slonovače i tako im predodredio kasnije isisavanje životne energije iz pregršt timova koji su izgledali značajno živahnije.

Tamošnji savez do te mere izgubio je svaku nadu u prolaz grupne faze da je 23. januara oko 15 časova smenio selektora Žana Luja Gasea i već počeo da razmišlja o narednom ciklusu, da bi tri dana kasnije spletom neverovatnih rezultata u ostalim grupa ipak saznao da je Obala Slonovače prošla među 16 najboljih kao četvrta na listi trećeplasiranih, prva iznad crte za ulazak u nokaut fazu.

Reuters: Posle pobede nad Malijem

Potpuno iznenađen nestvarnim epilogom, zblanuti domaćin pokušao je da pronađe alternativno rešenje za upražnjenu poziciju selektora, a najviše je želeo da učini nešto administrativno neizvodljivo, da privremeno angažuje aktuelnog stratega ženske seniorske reprezentacije Francuske Ervea Renara. Ekscentrični Evropljanin jedini je čovek u istoriji koji je s dve različite reprezentacije osvajao Kupove afričkih nacija, (Zambija 2012. i Obala Slonovače 2015) i potpuno je jasan razlog zašto je savez želeo baš njega, ali je neshvatljivo da je do te mere bio neupućen u pravne regulative.

Pošto je propao nemogući pokušaj da "pozajmi" selektora na par dana ili sedmica, morao je da se zadovolji pukim postavljanjem Emersa Faea ne čelo stručnog štaba, pomoćnika u Gaseovom štabu. Nekadašnji fudbaler Nanta, Redinga i Nice bio je i sam reprezentativac Obale Slonovače. Od 2005. do 2012. godine odigrao je 41 utakmicu za državni tim, ali je u trenerskom poslu totalni početnik. Nikada nije vodio samostalno neki tim, a tek se u poslednjih nešto više od godinu dana okušao u ulozi pomoćnika.

Reuters: Spasilac Emers Fae

Kako to obično biva u fudbalu, šok terepije s promenom trenera često urode plodom i daju volju do tada letargičnim igračima da se skupe, izvuku maksimum i odu preko granica razuma. Uprkos rano primljenom golu (već u četvrtom minutu) protiv aktuelnog šampiona Senegala u osmini finala, videlo se da su uzimajući u obzir renome protivnika, Slonovi zaigrali značajno ozbiljnije i počeli da liče na tim koji ima kakav-takav plan u igri. Jeste Faeova ekipa gubila skoro čitav meč, ali je u poslednjih dvadesetak minuta gol Lavova Terange visio u vazduhu, a sve je rezultovalo penalom u 86. minutu. Siguran realizator bio je Frank Kesi i tako je počelo s onim pravim vampirenjem. Svih pet penala u seriji realizovali su momci u narandžastom, a na drugoj strani je defanzivac Notingem Foresta Musa Nijakate pogodio stativu i tako ostavio prvaka bez krune.

(2,75) Nigerija (3,00) Obala Slonovače (3,05)

Otvorio se žreb Obali posle pobede nad jednim od prva dva favorita turnira (uz Maroko), mada je u četvrtfinalu čekao uvek neugodni Mali. Jedna od selekcija koja uvek iz drugog plana vreba visok plasman povela je reklo bi se u idealnom momentu (70. minut) i uz to imala grača više posle crvenog kartona Odilona Kosunua. Rutinski je privodila meč kraju u poslednjih petnaestak minuta i nije bilo ni najmanje naznake da bi domaćin mogao da se spasi. A onda je u jednom od poslednjih napada Brajtonov Simon Adingra dočekao da iz karambola u protivničkom šesnaestercu dođe u idealnu poziciju za šut, za zakucavanje lopte u mrežu Điguija Dijare i ulazak u produžetke.

Sekunde su delile dvostrukog šampiona Afrike (1992, 2015) od nove penal-serije, a onda je totalna nezainteresovanost oba tima da u produžecima ugroze gol rivala prerasla u nevericu kakva skoro nije viđena na terenima podno Sahare. Neobećavajući šut Umara Dijakitea savladao je golmana Malija drugi put na utakmici, izazvao nacionalnu tragediju u Bamaku, a uneo ekstazu na stadion u Buakeu.

Neverovatni splet okolnosti koji je kumovao prvom plasmanu Obale Slonovače u finale Kupa afričkih nacija posle devet godina krunisan je u polufinalnom susretu protiv Demokratske Republike Kongo. Sredinom drugog poluvremena Sebastijen Ale uhvatio je volej veoma traljavo, ispostavilo se savršeno po Obalu Slonovače. Lopta je imala toliko čudan odskok o zemlju, da je preskočila golmana Leoparda Lionela Empasija i završila u mreži. Zaista, nestvaran skup okolnosti...

Nije put Nigerije do finala bio ni izbliza tako zanimljiv, više je bio da tako nazovemo uobičajen. Sve svoje pristalice zabrinuli su Super orlovi na startu mršavim remijem protiv Ekvatorijalne Gvineje, ali je plasman u nokaut fazu izboren prilično rutinski sa kasnije dve minimalne pobede nad upravo Obalom Slonovače i Gvinejom Bisao. U istom ritmu nastavila je i u eliminacijama. Na sličan način trijumfovala je protiv Kameruna u osmini i Angole u četvrtfinalu. Povela bi na krilima Ademole Lukmana u finišu prvih poluvremena i onda čuvala vođstvo do kraja utakmice.

Daleko najveće muke viđene su u polufinalu protiv Južne Afrike, gde je vodila do 90. minuta, a onda primila gol iz penala i strepela da u nadoknadi izgubi. Sva nadanja najboljeg afričkog igrača u 2023. godini Viktora Osimena mogla su da budu srušena, ali je to sprečio u penal-seriji golman Stenli Envabili. Čuvar mreže južnoafričke Čipe Junajted smatran je pred početak turnira najslabijom karikom u ekipi, a ispostavio se možda i najzaslužnijim što će Nigerija prvi put posle 11 godina igrati u finalu.

Nigerijci na treningu pred finale

Nigerija je do sada sedam puta igrala finale (1980, 1984, 1988, 1990, 1994, 2000, 2013), a u završim bitkama za trofej ima učinak od tri pobede i četiri poraza. Trijumfovala je 1980. protiv Alžira, 1994. Zambije i 2013. Burkine Faso. Na drugoj stani Obala Slonovače iza sebe ima četiri učešća u finalima, uz polovičan skor 2-2. Kuriozitetan podatak je da su sva četiri finaIa rešavana tek posle penala. Dva puta je na njima Obala pobeđivala (protiv Gane oba puta - 1992. i 2015), a dva puta gubila (od Egipta 2006. i Zambije 2012).

Rivalstvo Nigerije i Obale Slonovače s istorijskog aspekta jedno je od najvećih na kontinentu, ako ne i najveće uz Nigerija - Kamerun. Čak sedam puta sastajala su se dva tima na Kupovima afričkih nacija. Najmogoljudnija afrička država pobeđivala je četiri puta - u grupnoj fazi 1990, u polufinalu 1994, u četvrtfinalu 2013. i u grupi aktuelnog turnira. Obala Slonovače slavila je u dva navrata - u polufinalu 2006. i grupnoj fazi 2008. Jedini remi odigrali su u grupi 1980. godine.

FINALE KUPA AFRIČKIH NACIJA 2024

Nedelja 21.00 (2,75) Nigerija (3,00) Obala Slonovače (3,05)