Gazda najvećeg čuda evropskog fudbala: Velike su razlike, pogledajte Zvezdu u Srbiji
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 12min | uto. 21.10.25. | 13:31
Aleks Muzio govorio o sve većim razlikama između elite i malih u evropskom fudbalu, raspodeli novca, pozitivnim i negativnim primerima u svetu sporta i fudbala
U Belgiji se večeras igra meč u kojem je 500.000.000 evra razlike. Tolika je razlika u godišnjim prihodima domaćeg Union Sen Žiloaza i Intera. I opet, niko ne može da garantuje da će ta razlika osetiti na terenu. Makar u toj meri.
Ovo je sudar dva koncepta i dva sveta. Iako je reč o klubovima duboke tradicije, sve ostalo je različito. Ko je i šta je Inter, dobro je poznato. Dvostruki finalista Lige šampiona u poslednje tri godine. I uz svu istoriju, tradiciju, popularnost i moć, Inter je bio iznenađenje evropskog fudbala jer su neki drugi jači, bogatiji, moćniji... Interov uspon je krenuo 2018. sa dolaskom direktora Bepea Marote koji je jedan od najuspešnijih, ako ne i najuspešniji fudbalski radnik u italijanskom fudbalu u 21. veku.
Izabrane vesti
Iste godine je krenuo i uspon Union Sen Žiloaza, najvećeg kluba Belgije pre Drugog svetskog rata i najtužnije fudbalske priče u Belgiji u drugoj polovini prošlog veka. Union je decenijama tavorio u nižim ligama, bio nekoliko puta pred gašenjem, ali je opstao da životari. Bez neke perspektive da će se opet čuti za njega jednog dana…
Sve dok ga 2018. godine nisu kupili engleski biznismeni Toni Blum i Aleks Muzio. Blum je milijarder iz Brajtona koji se obogatio u industriji igara na sreću i od 2009. je vlasnik fudbalskog kluba Brajton od kojeg je napravio jedan od najinteresantnijih projekata u evropskom fudbalu. Muzio je Blumov najbliži saradnik od 2006. godine, a zajedno su 2018. uložili 7.000.000 evra u kupovinu tadašnjeg drugoligaša Uniona. Nakon samo tri godine su vratili klub u prvu ligu nakon 48 godina, u prvoj sezoni se do samog kraja borili za titulu, u drugoj do poslednjeg minuta sezone i pride igrali četvrtfinale Lige Evrope, u trećoj osvojili Kup Belgije, a u četvrtoj titulu! I plasman u Ligu šampiona gde su na debiju razbili PSV u Ajndhovenu, a potom ih je razbio Njukasl u Briselu. Union je najveće čudo evropskog fudbala u poslednjih nekoliko godina. Nijedan klub u ozbiljnijim ligama nije imao tako strelovit uspon.
21.00: (5,00) Union Sen Žiloaz (4,00) Inter (1,75)
Muzio je u međuvremenu postao većinski vlasnik (75 odsto akcija) Uniona pošto Blum zbog evropskih zakona i sukoba interesa nije mogao da bude vlasnik oba kluba.
“Prvo moram da istaknem jednu stvar. Naravno da sam uključen u rad kluba, ali sam ovlastio generalnog direktora Filipa Bormansa i sportskog direktora Krisa O’Laflina da vode klub i imaju moć donošenja odluka na dnevnom nivou. Jako je bitno da kao vlasnik i predsednik kluba pošaljem jasnu poruku svima u klupskim strukturama ko je zadužen za funkcionisanje kluba na dnevnom nivou. Da jasno povučemo linije i odredimo granice jer se u protivnom stvara haos u kojem se ne zna za šta je ko odgvoran. Da ne dođemo u situaciju da neko zaposlen u klubu krene hodnikom i dobije jedan zadatak, a onda na kraju hodnika sretne predsednika koji mu kaže nešto sasvim drugačije. Koga onda da posluša? I koliko god sam uključen i zauzet vođenjem kluba, ne radim to na dnevnom nivou što mi daje dovoljno fleksibilnosti i vremena za razvoj nekih drugih strategija”, kaže Muzio u velikom intervjuu za italijanske medije uoči okršaja sa Interom.
Aleks Muzio ima i još jednu bitnu ulogu u evropskom fudbalu. Od prošle godine je predsednik Unije evropskih klubova (UEC) čiji cilj je da predstavlja interese srednjih i malih klubova, za razliku od udruženja EKA koja je do sada zastupalo samo interese najvećih i najbogatijih.
“Da, mi smo kontrateg udruženju koje je do sada bilo rezervisano samo za elitne klubove. Oni to više i ne kriju. Oni hrane sujetu čelnicima manjih klubova da predstavljaju i njih organizujući raskošne zabave sa poznatim ličnostima na kojima pozovu direktore manjih i srednjih klubova da im stvore privid uključenosti, ali ti direktori zapravi nemaju nikakvu moć i prava da bilo šta odlučuju ili promene. Teško je pronaći transparentnost u njihovom glasanju i načinu na koji funkcionišu, ali je prilično transparentno da elitni klubovi imaju kontrolu i moć koje obilato koriste. Mi želimo da budemo protivteža”.
Ključni problem je raspodela finansijskih sredstava. Muzio sebe ne smatra ekonomskim stručnjakom, ali se iz intervjua može zaključiti da je i te kako informisan i stručan.
Šta možete da promenite za male i srednje klubove?
“Prvo, klubovi koji ne igraju evropska takmičenja, pate od smanjenih prihoda od TV prava u odnosu na one koji igraju. Generalno gledano, ne nagrađujemo adekvatno prave stvari. Glavna tema na kojoj radimo je fond solidarnosti prema kojem najmanje pet odsto od UEFA takmičenja ide klubovima koji su razvijali igrače od 12. do 23. godine za igrače koji učestvuju u UEFA takmičenjima. Ta sredstva solidarnosti se ne raspoređuju pošteno. Možete biti najbolji u razvoju igrača u svojoj državi ili najgori, dobićete sličan iznos. To nije ohrabrujuća politika za klubove koji se bave razvojem igrača”.
Muzio smatra da konkurentnost treba da bude na većem nivou, a razlike manje.
“Razlika u odnosu na fudbal pre 30 godina je što su sada TV prava nosioci prihoda za klubove i što društvene mreže danas mogu drugačije da promovišu fudbal nego što je to rađeno pre 30 godina. Ljudi sada žele da se poistovete i povežu sa velikim klubovima. Pre je bilo više duha solidarnosti u fudbalu. Ne vidim nikakvu poentu da neki klub godinama dominira u svojoj ligi sa velikom bodovnom razlikom. To na kraju nije dobro za te klubove. Ne verujem da je dobro kada stalno pobeđuješ. Znam da ima navijača koji to vole i smatraju to glavnim ciljem, ali moja perspektiva fudbala sadrži više takmičarske solidarnosti. Ako se klubovi dobro i zdravo vode, onda svi imaju šansu za uspeh. Ali, nisam siguran da je tako i to je velika šteta… Fudbal bi trebalo da bude zajednica u kojoj svi imaju šansu da pobede”.
Kao negativne primere je naveo Crvenu zvezdu i Ludogorec.
“Za nacije plasirane lošije od 15. mesta na UEFA rang listi, situacija je uslovljena slabim prihodima od domaćih TV prava, rastom prihoda od UEFA TV prava, raspodelom UEFA resursa i solidarnog fonda. Evo vam primer Srbije. Na početku sezone, na osnovu različitih statističkih prognoza smo očekivali da Crvena zvezda igra grupnu fazu Lige šampiona, a da nijedan drugi srpski klub neće izboriti plasman u grupnu fazu ostalih evrokupova. To bi značilo da je Crvena zvezda trebalo da dobije 40.000.000 evra od TV prava, uzimajući u obzir domaća i evropska takmičenja, iako ugovor o TV pravima u Srbiji nema neki poseban finansijski značaj. Grafik potrošenog novca i osvojenih bodova u prvenstvu je u tom slučaju prilično egzaktan. Ako ti zaradiš 40.000.000 evra, a sledeći najbolji klub u zemlji 1.000.000, to će da proizvede dramatične posledice po nacionalno prvenstvo. Moja uverenja su da je fudbal jako vredna industrija, ali da nije samo još jedan biznis. U kojem to drugom biznisu imate strast i ljubav kao u vođenju fudbalskog kluba? Jasno je da se fudbal sve više proteže na druge delatnosti i da postaje elitistički sport u smislu finansija, ali bismo mogli da usporimo taj trend. Naprimer, ako ste navijač nekog kluba u Bugarskoj gde je Ludgorec osvojio 14 titula zaredom, ne bi trebalo da se nadate da će vaš klub biti drugi. Ali, vremenom će vaši snovi i ambicije postaje sve više realistični. I neće biti snovi. To je jako loše za fudbal”.
Dotakao se i još slabijih takmičenja…
“Uzmite slučaj zemalja koje su na nekoj 25. ili 30. poziciji UEFA rang liste. Pod pretpostavkom da ti klubovi ne mogu da da se plasiraju u Ligu šampiona već u Ligu Evrope ili Ligu konferencije, oni će zaraditi 10.000.000 ili 7.000.000 evra od UEFA, a njihov najveći rival u prvenstvu nula evra. S obzirom na male budžete u tim zemljama, jedno učešće u Ligi Evrope vam garantuje višegodišnju dominaciju u ligi. Mislim da je ovo i socijalni problem. Iako sam lik iz fudbala i nisam ekspert za ekonomiju, kada pogledate svetsku industriju, videćete da su velike kompanije poput Amazona, Gugla ili Epla sve veće i veće, a da malih firmi ima sve manje i manje. Razlog zbog kojeg se priča o elitnoj Superligi u fudbalu je što veliki klubovi razmišljaju samo o sebi kao o nosiocima popularnosti i žele da to pretvore u više novca samo za sebe. Ko god priča drugačije, folira se i nije iskren”.
Smatra da novac koji dobijaju neki klubovi od UEFA nije realan prikaz njihovog doprinosa evropskom fudbalu.
“Pogledajte klubove van “liga petice” koji dobijaju veliki novac od učešća u UEFA takmičenjima. Ti klubovi su preplaćeni u odnosu na ono što donose UEFA. Jasno je da ta zarada nije u skladu sa njihovim doprinosom tim takmičenjima. To su klubovi koji lobiraju i maltretiraju konkurenciju na domaćem tržitu, ali kada izađu u Evropu, promene lice za 180 stepeni jer su svesni da nisu oni generator prihoda. UEFA ne zarađuje tih pet milijardi evra od njih već od utakmica Liverpul – Real Madrid ili PSŽ - Barselona”.
Po njegovom mišljenju, treba naći balans i sredinu.
“Naravno, nisam ni komunista koji želi da na silu imamo različite pobednike. Američka NFL liga, indijska Premijer liga (IPL) u kriketu i engleska Premijer luiga u fudbalu su shvatili važnost podrške takmičarskom duhu i konkurenciji. Nemate perspektivu kao takmičenje ako će jedan tim stalno dominirati ili ako su dva, tri kluba daleko iznad ostatka konkurencije. U NFL ligi teško možete da procenite ko će na kraju da pobedi. Isto važi i za IPL, a tim stopama je krenula i Premijer liga. Godinama se mislilo da će PSŽ biti lokomotiva razvoja koja će da povuče napred francusku Ligu 1. I, znate li kako se završilo? Od planiranog ugovora za TV prava vrednog milijardu evra, Liga 1 je pala na ugovor vredan 180.000.000 evra i u generalnom je haosu jer ljudi nisu zainteresovani za praćenje te lige. Ne možemo više da govorimo o terminu “liga petice” jer baš zbog gubitka novca i interesovanja, Liga 1 više nije konkurentna Engleskoj, Španiji, Nemačkoj i Italiji”.
UEFA distribuira 308.000.000 kroz fond solidarnosti klubovima koji ne učestvuiju u evrokupovima. I još 132.000.000 evra klubovima koji su eliminisani u UEFA kvalifikacijama. Takođe, preko 900 klubova je podelilo fond od 230.000.000 evra za klubovi čiji igrači učestvuju u reprezentativnim takmičenjima. FIFA će raspodeliti još 250.000.000 evra klubovima za igrače u reprezentacijama. Zar to nije dovoljno za male i srednje klubove?
“Prvo, veći deo tih sredstava na kraju ode najvećim i najbogatijim. Oni imaju najviše reprezentativaca. Razumem ja taj ugao gledanja i da novac od UEFA TV prava treba da ide klubovima koji učestvuju u takmičenjima i koje ljudi gledaju na televiziji. Zašto njima ne bi otišao sav novac kad su oni ti koje ljudi gledaju? Ali, poenta sporta nije u tome. Uzmite primer Engleske. Premijer liga trenutno izdvaja 17 odsto prihoda za klubove u nižim ligama koji sada traže da se to pojača na 25 odsto. Verovatno će da se nađu negde na sredini. To je mnogo više nego što UEFA daje. Premijer liga je preduzeće koji bi trebalo da juri profit, dok je UEFA nešto sasvim drugo i trebalo bi da vodi računa o fudbalu i balansu. Ali, Premijer liga izdvaja više novca za manje klubove od UEFA. Kada pomenete te brojke koje UEFA izdvaja, one na gomili zvuče mnogo, ali kada shvatite da se to deli na 1.450 klubova…”.
Sve to vodi predvidivosti takmičenja…
“Pogledajte sada. U oktobru smo 2025. godine i ako hoćete da prognozirate koji klubovi će igrati četvrtfinale Lige šampiona sledeće sezone, verovatno biste pogodili šest ili sedam od osam učesnika. Pre 10 godina to nije bilo tako drastično, a pre 20 godina biste rekli: ‘Ma, pusti me, ne znam ni ko da igra Ligu šampiona’. Potreban nam je neki kontrabalans ili će ceo fudbal da izgubi draž i da pukne”.
Vi u Unionu uspevate da poslujete sa 50 odsto većim prihodima nego troškovima. Da li biste preporučili takav način poslovanja malim i srednjim klubovima?
“Nije to tako jednostavno. Uzmite engleski Čempionšip ili mnoge druge lige u Evropi. Ako probate da funkcionšete sa 50 odsto prihoda za godišnji budžet, verovatno ćete da ispadnete iz lige. Mislim da je jako teško da izdvajate samo 50 odsto prihoda za plate i da preživite”.
Kako vi uspevate?
“Imajte na umu da smo prve tri godine bili u minusu. Belgija nema finansijski fer-plej i sa te strane nam je bilo lakše. Imali smo tri moguća puta pred sobm. Prvi: Da imamo stvarno mali budžet i da dugo čekamo plodove rada. Drugi: Da potrošimo pravo bogatstvo i da imamo ogromne šanse za povratak u prvu ligu. Našli smo se negde na sredini. Imali smo prihode od 3.000.000 evra u drugoj ligi Belgije, a završavali smo godinu u minusu od 7.000.000 evra. Gubici su nam bili više nego duplo. Većina ljudi bi reklo da smo ludi i nedogovorni. I ja bih se složio sa tim. Ali, i sa tim bidćetom i haosom u koji smo se upustili, mi nismo bili među prvih pet ili šest po budžetu među drugoligašima. Nešto je i do znanja”.
Ipak, uspeli ste i sada ste primer kako se minus pretvara u plus. Kako se osećate lično zbog toga?
“Otkako sam došao u klub 2018, gledao sam većinu utakmicu na stadionu. Propustio sam neke tokom pandemije. Osvojili smo Kup Belgije, ali nisam mogao da uživam u njemu kako treba jer smo par dana kasnije izgubili u trci za titulu. Osvajanje titule prošle sezone nije najlepši dan u mom životu, ali jeste najlepši dan u životu mog osmogodšnjeg sina. Osećam ogroman ponos i satisafkciju kada se setim koliko rada smo uložili. Evo vam i jedan od primera zašto je to tako. U Briselu je živeo 90-godišnji vlasnik kafića koji je ceo život bio navijač Uniona. Kafić mu je bio pun Unioniovih simbola. A, nalazi se u zoni grada kojom dominira Anderleht. U njegovih 90 godina života, Anderleht je osvojio 34 titule prvaka Belgije, a njegov Union nijednu. I nikad nije prestao da navija. Umro je nedavno, ali je pre mar meseci dočekao da vidi titulu svog kluba. Mogu da zamislim koliko je to bilo magično za njega, kada je meni bilo ovako”.
Sada ste u Ligi šampiona gde vam se daju šanse za prolazak u nokat fazu.
“Mislim da je ovaj sistem doneo benefit za učesnike iz četvrtog šešira. Sada imamo šansu da igramo protiv dva rivala iz četvrtog šešira sličnog kvaliteta. Mi nismo baš imali sreće sa tim jer nam je iz četvrtog šešira došao Njukasl koji ima ogroman budžet i jak tim, ali nije igrao mnogo u Evropi i zato je završio u četvrtom šeširu zbog slabijeg petogodišnjeg UEFA koeficijenta. Ali opet, ovaj novi sistem je bolji jer vam daje više šansi za uspeh nego ranije kada ste imali rivale samo iz prva tri šešira. Generalno, uzbudljivije je da igrate sa osam različitih protivnika nego sa tri kao ranije. Konkurentnost daje zanimljivost, zanimljivost privlači navijače, oni generišu novac. Sve je povezano”.
Utorak
18.45: (1,22) Barselona (7,25) Olimpijakos (14,00)
18.45: (3,10) Kairat (3,20) Pafos (2,55)
21.00: (4,60) Kopenhagen (3,70) Borusija Dortmund (1,80)
21.00: (1,62) Arsenal (4,15) Atletiko Madrid (6,05)
21.00: (5,00) Bajer Leverkuzen (4,10) PSŽ (1,67)
21.00: (5,00) Union Sen Žiloaz (4,00) Inter (1,75)
21.00: (1,63) Njukasl (4,35) Benfika (5,55)
21.00: (2,95) PSV (3,45) Napoli (2,35)
21.00: (4,70) Viljareal (3,85) Mančester siti (1,75)
Sreda
18.45: (1,55) Galatasaraj (4,20) Bode Glimt (5,90)
18.45: (1,35) Atletik Bilbao (5,00) Karabag (9,00)
21.00: (5,30) Ajntraht Frankfurt (4,00) Liverpul (1,63)
21.00: (1,48) Real Madrid (4,50) Juventus (6,75)
21.00: (2,90) Monako (3,45) Totenhem (2,40)
21.00: (2,25) Sporting (3,50) Marselj (3,10)
21.00: (1,25) Čelsi (6,50) Ajaks (10,50)
21.00: (1,18) Bajern (7,75) Klub Briž (13,00)
21.00: (1,50) Atalanta (4,30) Slavija Prag (6,50)
*** kvote su podložne promenama
.jpg.webp)
