(Star sport)

Hajde da ovako bude što češće

Najnovije vesti

Košarka

Blagojević: Radio sam iskreno, sa punom posvećenošću, u okolnostima koje nisu uvek bile lake

Košarka

Ne zna Partizan da igra ni u Dubaiju, a ni treću četvrtinu: Opet upao u crnu rupu i nestao

Fudbal

Prvi put sa Sivićem do pobede u gostima! OFK jednom u svoju mrežu, a dva puta iz ofsajda u tuđu

Fudbal

U Paunovićevom stručnom štabu dugogodišnji asistent Marka Nikolića i petorica stranaca

Fudbal

Real bez Mastantuona na Enfildu

Vreme čitanja: 4min | pon. 03.11.25. | 12:33

Vikend za nama bi trebalo da postane trend, a ne da ostane izlovani incident

Svi znaju sve. Ili misle da znaju. Od „namešteno je na Banovom brdu, jer će Rasim zatvoriti utakmicu“, preko „Terza je zapretio sudijama pred Radnik“, do „Zbilja neće dozvoliti da propusti šansu protiv IMT-a“.

Počeli smo previše da gledamo u čelnike. Kao da oni igraju fudbal, kao da se zbog njih igra fudbal. A igraju ga svi. Manje ili više dobro, to je dilema, međutim, za Mozzart Bet Superligu je korisno što se na praktičnom primeru pokazalo da nije baš sve namešteno kao što često pričamo, komentarišemo, pišemo...

Izabrane vesti

Sedmica za nama je ponudila dokaze da prvenstvo može da bude zanimljivo, čak i neizvesno. Minulog vikenda su u istom kolu bodove „prosuli“ Crvena zvezda, Partizan i Vojvodina, a nešto ranije crno-beli eliminisani iz Mozzart Bet Kupa Srbije – čime su nagovestili seriju iznenađenja u tom takmičenju – a prvak države poklekao u Novom Sadu.

Odjednom je situacija u vrhu tabele onakva kakvu želimo da viđamo češće. Večite razdvaja samo bod, a iz prikrajka vreba Vojvodina i da je dobila susret u nedelju veče zaostajala bi tek korak za Parnim valjkom i dva za ekipom Vladana Milojevića, zbog čega možemo samo da pretpostavimo kako bi se onda razbuktale višegodišnje priče o pohodu na titulu u Novom Sadu.

Pozitivno. Ohrabrujuće. Zanimljivo. Prvi korak ka ozdravljenju. Neka je i sitan, ali je makar napravljen, jer smo se godinama unazad nagledali kola u kojima smo unapred znali ishode. Verovatno će ih biti i do kraja šampionata, pošto je to naša decenijska svakodnevica, ali makar smo počeli. Ako smo počeli. Verovatno je tome doprinelo i skraćenje lige, na kraju prvenstva u niži rang će ispasti čak četiri tima i svako grebe za svaki bod; u narednom ćemo imati 14, a u onom tamo 12 klubova na elitnoj sceni i tek tad će svaki rezultat, valjda, imati posebnu težinu i neće biti lagodnih utakmica za favorite.

Kolo kakvo se nije dogodilo dve i po godine

Uvek može da se tumači iz različitih uglova. Da li su večiti u krizi, kao što jesu, da li su se „mali“ ohrabrli na primerima iz bliske prošlosti i sad se ne plaše da dođu na crtu velikanima, pa i da ih ugroze.

Prošle sezone Crvena zvezda je bila prvak sa 27 bodova više od Partizana. Osvojila je 100 bodova. To nije normalno. Baš kao što nije normalno da crno-beli pobegnu trećeplasiranom Novom Pazaru 19 koraka. To su onda trke sa izvesnim ishodom koje niko neće da gleda. Da li zbog ulaganja, da li zbog propratnih efekata, da li i zbog jednog i zbog drugog imali smo situacije da ni večiti derbi na početku minulog plej-ofa nije skupio više od 15.000 gledalaca.

Ako znamo (pitanje, ne konstatacija) kako će se završiti prvenstvo, onda to nije dobro. I dok svi zajedno ne budemo više verovali da su iznenađenja moguća neće biti bolje. Zato sve fudbalske strukture moraju da rade na kreiranju povoljnijeg ambijenta uključujući sve aktere, kako se ne bi desilo da strani analitičari računaju kako Zvezda ima više od 90 procenata šansi da prva prođe kroz cilj u trenutku kad je bila iza Partizana na tabeli (doduše, sa dve utakmice manje).

Da bi se to postiglo možda ne bi bilo loše pogledati prilikke u okruženju. Da ne ulazimo sad u pitanje kvaliteta takmičenja, jer ćemo se sporiti, ali činjenice su neoborive: Slovenija je u poslednjih šest sezona imala pet različitih prvaka; u isto vreme postoji smenjivost u Bosni i Hercegovini; slično je i u Crnoj Gori; u Hrvatskoj je u poslednje dve godine odlučivao foto-finiš...

Protivnici ove teze uvek mogu da navedu primere Bajerna u Nemačkoj ili Pari Sen Žermena u Francuskoj. I to je u redu. Doduše, fudbal se ne igra „samo“ da bi se bio prvak, ima i drugih klubova koji beleže iskorake, prave dobre rezultate, osiguravaju mesta na evropskoj sceni... Zato što je liga jaka i nepredvidiva. Zato što zaštitno lice Bundeslige nije Uli Henes nego Hari Kejn. I zato što nam je potrebno da pričamo o Kataiju, Ivaniću, Ugrešiću, Dragojeviću, Medojeviću, Poletanoviću, Davidoviću, Stanisavljevću, Lijeskuću, Ristiću...

Da ukažemo na greške sudija, a ne da okrećemo glavu na njihove slabosti ili namere. Dani za nama pokazali su nam šta nam je potrebno. Nemoj da bude izolovani incident, nego trend.

Publika još nije stekla poverenje u takmičenje, ali je makar dobila nagoveštaj kako bi moglo da bude. Lako ju je izneveriti povratkom na staro. Hajdemo težim putem, da nešto gradimo, koliko god bilo teško. I bolno. Za bilo čije interese kad se već zaklanjamo iza opšteg kroz kovanicu „boljitak srpskog fudbala“.