Harmonika Superliga

Da prosečnog ljubitelja fudbala u Srbiji, od onih malobrojnih što i dalje dolaze na stadion – ili su dolazili do korone, a kad će opet, ne znamo – probudite u pola noći i prepadnete pitanjem koliko ima klubova u Superligi i u kojem formatu se igra takmičenje – teško da bi pogodio.

Eto, recimo, pre godinu dana se sistem takmičenja u Superligi promenio. Ukinuta je podela bodova pred početak plej-ofa i plej-auta. Sad, igrom slučaja, zbog izbijanja pandemije, format je još jednom promenjen, usred sezone, pa je onih dodatnih sedam kola doigravanja za titulu i opstanak ukinuto.

A, onda je u četvrtak stigla zvanična odluka da će se sistem promeniti i za sledeću sezonu. Igraće u Superligi 20 klubova. Time će Srbija stati rame uz rame sa najjačim ligama Evrope, jer ligu sa 20 timova imaju samo oni najmoćniji, a nemaju Belgijanci, Holanđani, Rusi, Grci, Portugalci...

Kada istekne naredna sezona, kako je najavljeno, ponovo će se menjati forma Superlige, samo se ne zna da li će igrati 18 ili 16 klubova. I sada, kada smo sve ovako nabacali, možete li da pobrojite koliko je to promena u samo tri sezone?

►KVOTE ZA NASTAVAK SUPERLIGE SRBIJE

Tumbanja elitne fudbalske divizije nisu nikakav novitet. Naprotiv, česta je to bila praksa u našem fudbalu u poslednjih 30 godina, otkako se raspala velika Jugoslavija. A, bilo je čudnih ideja i pre toga, setimo se samo onih penala u slučaju nerešenih rezultata u prvenstvu...

U godinama koje su usledile posle 1991. Prva liga ili kasnije Superliga rastezala se i skupljala kao harmonika. Da se osvrnemo za sobom. Krenimo redom. Sezona 1991/92 donela je prvi šampionat bez klubova iz Slovenije i Hrvatske, dok je Željezničar odustao na polusezoni. Bilo je 18 klubova u ligi, igralo se dvokružno. Kada se spustila zavesa na prvenstvo, klubovi iz BiH i Makedonije su istupili i neminovno je bilo da liga doživi promenu za narednu sezonu.

U narednoj sezoni zaigrali su u Prvoj ligi Napredak, Hajduk iz Kule, Bečej, Mogren, OFK Kikinda, Radnički Novi Beograd i Priština. Takmičilo se 19 klubova, s tim što je banjalučki Borac kao domaćin igrao u Srbiji.

Već naredna takmičarska godina, 1993/94 donosi potpuno novi oblik lige, koji nije lako ni objasniti. Klubovi su bili podeljeni u 1A i 1B ligu, svaka je imala po deset timova, pa se na polusezoni dešavalo da četiri najslabija iz 1A “ispadnu” u 1B, a četiri najbolja iz 1B pređu u 1A. Sveukupno 36 kola je odigrano u sezoni. Taj konfuzni oblik takmičenja živeo je tri godine.

Po novom sistemu zaigralo se u jesen 1996. godine. Liga je proširena na 12 klubova, a igralo se trokružno, pa je ukupno bilo 33 kola. Dva poslednja su ispadala, dok je treći najlošiji igrao baraž za opstanak.

Ali, već naredne sezone je bilo drugačije: ostalo je 12 klubova, ostala su 33 kola, ali je iz lige ispadao jedan (Mladost Lučani), dok je pretposlednji (Čukarički) igrao baraž.

Verovali ili ne, ali sezona 1998/99 ponovo donosi novi oblik lige. U eliti se našlo 18 klubova, trebalo je da se igra dvokružno, ali je NATO agresija prekinula šampionat posle 24 kola.

Zbog bombardovanja i prekida lige nije bilo ispadanja, pa su dva poslednja na tabeli, Spartak i Priština, zadržali status, a broj klubova je povećan na 22. Međutim, Priština je odustala od igranja, pa je u sezoni 1999/2000 u Prvoj ligi SR Jugoslavije bio 21 klub. I na kraju je pet ispalo: Proleter Zrenjanin, Hajduk iz Beograda, Mogren, Spartak i Borac Čačak.

Dakle, sezona 2000/01 donela je još jednu promenu sistema takmičenja. Liga je sa 21 svedena na 18 klubova, igrala su se 34 kola, a četiri ekipe su ispale na kraju (Budućnost, Napredak, Radnički Niš i Milicionar). Naredne sezone se ništa nije menjalo, te godine je Zvezdara odigrala prvu i jedinu sezonu u eliti.

Ali format lige nije mogao baš dugo da potraje. Nove promene već u sezoni 2002/03. Ostalo je 18 klubova, ostala su 34 kola, ali je sad šest ekipa moralo da ispadne. U niži rang su odleteli Rad, Čukarički, Javor, Mogren, Rudar Pljevlja i Radnički Niš.

To je značilo da liga ponovo menja oblik. Skraćena je sa 18 na 16 klubova, igralo se 30 kola, a ispadala su četiri kluba. Isto je važilo i naredne sezone, s tim što je novobeogradski Radnički odustao od takmičenja, pa su pored njega ispala još tri, umesto četiri kluba.

Sezona 2005/06 bila je poslednja u kojoj su igrali klubovi iz Crne Gore. Te godine u eliti su bili Budućnost, Zeta i Jedinstvo iz Bijelog Polja. S obzirom na to da je referendum bio u maju, liga je za jesen morala u hodu da se prestroji. Inače, bila je to ujedno i poslednja sezona Obilića u najvišem rangu takmičenja u Srbiji.

Od jeseni krenuo je novi šampionat u kojem je bilo 12 klubova, igrala su se 22 kola, a onda se tabela delila na plej-of i plej-aut, u kojem je učestvovalo po šest timova. I oni su u tom doigravanju igrali dvokružno, tako da je svako, na kraju, odigrao po 32 utakmice u sezoni, a imali smo po četiri večita derbija u prvenstvu.

Taj sistem takmičenja trajao je samo jednu sezonu. Već naredne jeseni (2007/08) bilo je drugačije: 12 timova u eliti, ali 33 kola. Dakle, bez plej-ofa i plej-auta, već se igralo trokružno. Dva kluba su ispadala, jedan je igrao baraž za opstanak.

Valjda se nećete smejati kada vam kažemo da je već naredne godine bilo – drugačije. Isto 12 klubova, isto 33 kola i trokružni sistem. Ali, ispadao je samo jedan. Fenjer je odneo Banat. Zašto je to bitno i zašto promena? Zato što je u sezoni 2009/10 liga proširena na 16 klubova! Idemo, dakle, sve nanovo, još jedno “rastezanje” elitne divizije. Dvokružno, 30 kola, dva najslabija ispadaju.

E, tu je došlo do predaha, pa su “čak” tri sezone odigrane u istom formatu, nije bilo promena. Već u četvrtoj moralo je bar nešto da se “čačne”, predugo je trajala bonaca, pa je promenjeno da dva ispadaju, a da još jedan, 14. na tabeli, igra baraž za opstanak. Tako je bilo i u sezoni 2014/15.

Onda se neko dosetio da bi moglo sve da se promeni. Video je belgijski i poljski sistem takmičenja, sa podelama bodova, doigravanjima, pa je rešio da to uvede u Srbiju. U sezoni 2015/16 Superliga je izgledala tako što je imala 16 klubova učesnika, 30 redovnih kola, a onda se tabela delila na plej-of i plej-aut. Osvojeni bodovi posle 30. kola su se delili na pola, pa se igralo još sedam mečeva nakon toga.

I tako je bilo sve do prošlog leta, kada je rešeno da se ukine podela bodova. Još jedna promena... Korona se “umešala” i naterala sve na da još jednom istumbaju izgled Superlige. I tako će ona od jeseni biti u novom ruhu. Koja je to promena u 30 godina? Ko to više može da izbroji.

Čisto da neko ne kaže kako se u srpskom fudbalu nikad ništa ne dešava...