Heroj Železničara Stefan Pirgić sa špica u vezu: Nismo saigrači, nego braća

Samo jedan bod. Jedan jedini koji Železničar deli od istorijskog plasmana u evropska takmičenja. Pančevce je u tu situaciju momak koji čitave sezone prolazi ispod radara - Stefan Pirgić. Nekadašnje dete Crvene zvezde i Partizana konačno je dočekalo da skine okove rezerviste i postane vrlo bitan šraf u točku Železničara koji je ove sezone stilom igre osvežio Mozzart Bet Superligu.

Za sve dobro što je uradio u sezoni, nagrađen je novim ugovorom (obnovio saradnju do 2029), a samo nekoliko dana kasnije, potpisao je i pobedu protiv OFK Beograd Mozzart Beta (2:0) i to sa podebljanim slovima, pošto su oba gola bila njegovih nogu delo. Još kad na to dodate da je uz saigrače Uroša Tegeltiju i Nemanju Vidojevića izabran u tim kola Mozzart Bet Superlige, onda već govorimo o tome da se mladom vezisti toliko toga dobrog desilo, da verovatno mu se isto nije ponavljalo tokom ranijeg perioda.

Upravo zato je zaslužio da izađe na svetla pozornice i prozbori koju za Mozzart Sport. Pričalo se najviše o Silvesteru Džasperu, Kvakuu Karikariju, kapitanu Zoranu Popoviću, ali sadašnji trenutak definitivno pripada Stefanu.
„Prelepih nedelju dana je iza mene, generalno, takva mi je čitava sezona. Namestilo se tako da sam postigao dva gola protiv OFK Beograda, da smo pobedili, a pre svega toga sam obnovio saradnju sa klubom. Želeo bih da se zahvalim klubu, svim saigračima. Tačnije, to nisu ni saigrači, nego moji drugovi, braća, kao i čitavom stručnom štabu što su mi ukazali poverenje. Nadam se da sam ga opravdao i da ću ga opravdati na još nekim poljima. Sad kad mi se glava malo ohladila, mnogo sam srećan, ovo je nagrada za sve što sam napravio u sezoni“, počinje Pirgić priču za Mozzart Sport.

Malo koja ekipa je ove sezone uspela da vas pobedi u Pančevu. OFK Beograd je jedna od njih, da li je postojala neka želja da se izravnaju računi, pored činjenice da bi ste pobedom došli na bod od plasmana u evropska takmičenja?
„Već smo ranije pokazali kolioko nas je teško pobediti kad igramo kući, imamo model igre koji svi savršeno poznajemo, uvek smo dobro pozicionirani, kako odbrambeno, tako i napadački. Nije mi palo na pamet da nas je OFK dobio u Pančevu, nisam mnogo razmišljao o tome. Generalno, uverk se držimo našeg plana koji spremamo tokov čitave nedelje i mislim da smo ga protiv Romantičara perfektno sproveli u delo. Energetski smo bili na odličnom nivou, pogotovo u prvom poluvremenu, u nastavku smo bili pomalo bojažljivi, mogli smo da primimo gol i zakomplikujemo situaciju, ali hvala Bogu, nije se desilo“.

Najmlađa ste ekipa u Mozzart Bet Superligi, a kako igrate nikad se ne bi reklo da ste toliko mladi. Vi tokom čitave sezone niste imali veću rezultatsku krizu. Da li si iznenađen time?
„Nisam iznenađen, puno vremena provodimo u Pančevu, u sobi za sastanke. Na tim sastancima svaki dan gledamo šta nije bilo dobro na prethodnim utakmicama i treninzima i pokušavamo da to unapredimo. Ne bavimo se pozitivnim stvarima, jer to je ono što se od nas očekuje. Mnogo odricanja je iza nas, ne govorim za igrače, nego za sve ljude u klubu. Ta činjenica da nismo imali većih oscilacija tokom sezone je prozivod svega toga“.

Kao što smo već rekli, tvoje ime nije u prvom planu, kao što je slučaj sa nekim tvojim saigračima, prolaziš ispod radara, a radiš ogroman posao.
„Svi ti momci su, ponavljam, moji drugovi, ne samo saigrači, veliki profesionalci, izvanredni ljudi i kad sedimo u sportskom centru i pijemo kafu, uopšte ne vodimo razgovore na temu gde neko da ide, da li neko ima ponudu. Fokusirani smo isključivo na trening i na ono što nas čeka. Pop (Zoran Popović) je tu najstariji i mnogo priča sa nama i on je taj koji nam je namestio glave, slobodno mogu da kažem da je on najuticajniji čovek u timu i zbog njega ovako izgledamo. Ne bih komentarisao to što prolazim ispod radara, moje je da radim ono što se traži od mene. Da kad se pogledam u ogledalo, da znam da sam dao maksimum i da srećan odlazim kući sa treninga ili utakmice. Ako ikad budem nekom na radaru, super, ako ne – drago mi je što će to biti neko od mojih drugova“.

Kako ti se čini uloga kod Radomira Kokovića. U mlađim kategorijama Crvene zvezde igrao si špica, sad si pomeren na veznog?
„Na početku sezone sam igrao ofanzivnog veznog, sad sam već postao zadnji vezni. Bila je pripremna utakmica i nismo imali igrača koji može da igra tu poziciju i trener je stavio mene. Naš model igre je takav da svaki igrač može da igra svaku poziciju i to se vidi na utakmicama. Često rotiramo mesta i svako mora da zna šta se radi na drugoj poziciji. Prija mi da igram povučenije, često sam lutao sa pozicijama kroz karijeru, ali ovo mi sad najviše prija. Tu sam, ispred poslednje linije kao igrač sa ofanzivnim karakteristikama, nekad se čak spustim i budem treći štoper“.

©Starsport

Još jedna stvar koju je Koković uveo, a koja se u Srbiji retko viđa je komunikacija tokom gledanja snimaka. Nije da pričaju samo on i pomoćnici?
„Stručnom štabu je važno naše mišljenje, kako mi vidimo situacije. Uvek nas pitaju šta mislimo da je trebalo uraditi u nekim situacijama i svako od nas može da iznese mišljenje. Nekad nas pitaju šta mislite o svojim pozicijama, da li treba da igramo drugačije kad smo na njima ili je potrebno nešto promeniti. Komunikacija je vrhunska“.

Postao si ubojit kad je u pitanju šutiranje penala. Nisi promašio nijedan, da li to šutiranje jedanaesteraca nešto što te prati kroz celu karijeru ili je krenulo sad?
„Penale sam uvek šutirao, gde god bio. Voždovac, mlađe kategorije Zvezde, sad i u Pančevu. Ne mogu da se setim da li sam promašio neki, ali ono što je činjenica – volim da šutiram penale, volim da gledam kako ih drugi izvode. Za Železničar sam do sada sve pogodio, ali dobro... da ne ureknem samog sebe“.

Bio si deo reprezentacije Srbije sastavljene od igrača iz Superlige, ali ono što je interesantno je tvoja reakcija kad si saznao da si deo toga.
„Došao sam na trening i to sam bio među prvima, ulazim u svlačionicu i dolazi Bojan Šaranov i kaže mi:„Pozvan si za reprezentaciju“. A, ja njemu: „Boki, ja ne mogu više da igram za mladu reprezentaciju“. On me gleda belo i kaže: „Sine, pozvan si za seniorsku selekciju, tad i tad u toliko sati da budeš u Staroj Pazovi". Bio sam šokiran, trebalo je malo vremena da mi se sve slegne. Bilo je fenomenalno raditi sa Veljkom Paunovićem, dodatno nam je podigao samopouzdanje svima, ušao sam u svlačionicu i sedeo na istom mestu gde i takva legneda našeg fudbala kao što je Aleksandar Mitrović i mnogi drugi. Video sam i osetio neki drugačiji sistem rada. Predivno iskustvo“, završio je Pirgić.

********

Kraljevski lajv je seo na tron! Lajv u Mozzartu je nikad dinamičniji, pregledniji, jasniji, a zašto? Pa da bi se tvoj osećaj za sledeći gol ili plus poena pretvorio u potencijalno dobitni tiket brže nego što Italijan srkne kraći espreso na putu do posla.

********