Hoćemo u Evropu? Aman, ljudi, prestanite da pričate o umoru!

Uvek možemo da mračimo, to je svakako najpopularnije. Fudbal nam je takav kakav jeste, vazda bio i biće jedna od najvernijih refleksija društveno-političke stvarnosti.

Upinju se mnogi njegovi akteri da daju svoj doprinos da mu bude bolje. Dovoljno ili ne, suština ili samo forma, o tome uvek može da se diskutuje. Poverenje je predugo krnjeno, da bi se tek tako povratilo. Novi tereni kao ustupak igri, promena sistema takmičenja kao podsticaj kvalitetu, stranac na čelu sudijske komisije da bi se pojačala regularnost... Nešto se, ipak, pomera.

Selektor malo, malo, pa okuplja najperspektivnije fudbalere iz domaćih klubova, dajući im na značaju, držeći ih u predvorju reprezentacije. Da ne zvučimo arogantno, ali neka podkast u kojem se već mesecima unazad svakog ponedeljka 2x45 minuta bez rukavica priča o domaćem fudbalu, bude makar skroman doprinos našeg portala. 

Uz opštu saglasnost: jedino merilo je Evropa! A, tamo nas godinama nema ni na margini (sa časnim izuzetkom Crvene zvezde). Za par sezona srozali smo se sa 11. na trenutno 24. poziciju UEFA rang liste.

Pa čak i po tom pitanju, bilo je zanimljivih medijskih istupa u poslednje vreme. “Neophodno nam je više klubova koji će istaći šampionske ambicije, samo tako možemo napred”, apelovao je u više navrata Dragoljub Zbiljić, prvi čovek Zajednice superligaša i Fudbalskog kluba Vojvodina. “Krađa vremena je naš nacionalni sport, zato su nam tribine prazne”, neka je po mnogo čemu sporna, kao što i jeste, ova izjava Radomira Kokovića, trenera pančevačkog Železničara, makar je ustalasala javnost, iskočila iz šablona.

Pa evo, da, podstaknuti (eufemizam za iritirani) upravo izjavama kojih smo se naslušali u minulih par dana, dozvolimo sebi jedan dobronameran savet svima koji imaju ambiciju da srpski klupski fudbal bude konkurentan na međunarodnoj sceni: Aman, ljudi, prestanite da pričate o umoru!

Nećemo o imenima, nema ni potrebe, dovoljno je da izlistate samo izjave nakon tek okončanog, trećeg kola plej-ofa Mozztart Bet Superlige. Najmanje petorica od osmorice trenera su u nekom kontekstu kao uzrok izdanja svog tima ispod (bilo čijih) očekivanja, naveli sinonim za “psihofizičko stanje smanjene funkcionalnosti organizma koje nastaje usled dužeg napornog rada ili stresa”.

Umorni od čega? Od svih superligaša, samo će Crvena zvezda i Vojvodina, kada sredinom sedmice budu odigrali mečeve polufinala Mozzart Bet Kupa Srbije, stići do cifre od šest utakmica u aprilu. Svi ostali su na pet. Ako mislite da je poređenje sa Bajernom i madridskim Atletikom - koji će ih, na primer, odigrati po osam - neumesno, zbog astronomske razlike u budžetu i širini rostera, ritam sreda-subota već dugo je standard čak i za prosečne klubove našeg kontinenta.

Savremeni sport odavno je postao gladijatorski, ali šta bi tek o tome mogli da kažu košarkaši u NBA ili Evroligi, rukometaši u Bundesligi... Znate li koliko će utakmica, bez ikakve pauze, u toku aktuelne sezone odigrati jedan vrhunski fudbaler čiji će klub nastupati u završnici Uefinih takmičenja, ako mu i reprezentacija dogura do borbe za medalje na predstojećem Svetskom prvenstvu, na primer Hari Kejn? Blizu 70! Ni to nije za poređenje? Onda posle nemojte da se pitate zašto nam se mladi fudbaleri izgube sa radara nakon milionskih transfera u ‘lige petice’...

Ako je išta pozitivno doneo sistem takmičenja sa plej-ofom i plej-autom od ukupno 37 kola, koji je na snazi deceniju unazad, onda je to duže trajanje takmičarskog perioda godine (od sredine jula do sredine decembra, pa opet od početka februara do pred kraj maja) u odnosu na ono ranije kada su klubovi po dva meseca leti provodili na planinama i još toliko zimi u ‘toplijim krajevima’ i kada su “teške noge” bile omiljena poštapalica ovdašnjih fudbalskih poslenika.

Kamo sreće da vremenski uslovi dozvoljavaju da zimske pauze uopšte ni ne bude, mada će se, smanjenjem broja klubova u eliti, postepeno ponovo smanjivati i broj utakmica u šampionatu.

Nekako je i praksa tako udesila, naročito posle čak šest remija na osam utakmica poslednja dva kola, da je u plej-ofu Mozzart Bet Superlige maltene sve već rešeno (osim borbe za drugo mesto, koja može biti nevažna, ukoliko bi Vojvodina osvojila Kup), pa se čini kao da je zaista svim njegovim učesnicima fudbala preko glave i da već uveliko sanjaju suncobrane, pesak i talase. Valjda će i na tom planu nešto promeniti liga sa manjim brojem klubova, u kojoj će maltene svaka pozicija na tabeli imati neki ulog.

Ovako, nećemo daleko da doguramo. Manite se priča o umoru, igrajte fudbal. Možda grubo zvuči, ali to vam je posao. Ili, pak, šaljite razglednice sa Zlatibora i sparingujte sa Uzbekistancima po Turskoj. Ali, onda na Evropu zaboravite.