I za smeh i za suze: Kad ti ceo stadion tapše onda eliminacija manje boli (VIDEO)

Bogovi fudbala su zaspali na tren. I taj tren, jedini u kome nisu pazili na AEK, koštao je grčki tim velikog podviga. Umesto toga, veliki naklon i za Marka Nikolića i za njegove pitomce, jer su uradili nezamislivo, nadoknadili su tri gola minusa protiv nepredvidivog Rajo Valjekana, zaslužili bar da se dvomeč četvrtfinala Lige konferencije rešava u produžecima, možda penalima, ali su posle dramatičnog revanša čestitali Špancima proboj u završnicu takmičenja u kome je srpska kolonija činila nekoliko čuda. Čak bila na pragu još jednog. Zastala je na poslednjem koraku.

Predstavnik La lige je imao doslovce dve prilike u Atini. Prvu, na startu meča nije iskoristio. Drugu je zgrabio sredinom nastavka i izbio iz ruku lideru grčkog šampionata nagradu kakvu je igrom, ponašanjem, stilom, efikasnim i frenetičnim fudbalom zaslužio. U naselju Nova Filadelfija bilo je 3:1, nedovoljno posle 3:0 za sastav Injiga Peresa minule sedmice na Valjekasu.

A opet, iako se evropska priča za završila, AEK zaslužuje čestitke. Ispao je časno, kao Grci kad bi išli u ratove pre nekoliko hiljada godina. Bez prvog strelca Luke Jovića (suspenzija), kapitena Petrosa Mantalosa (povreda), istopio je prednost protivnika početkom drugog poluvremena, jezdio ka fantastičnoj noći, crtao skicu za čudo na čudima... I nije uspeo. Ili, nije mu se dalo. Tužni su njegovi navijači, istovremeno i ponosni o čemu svedoči snažan aplauz momcima snažnog karaktera kojima je malo nedostajalo do ludog preokreta.

Pogledajte sve najzanimljivije detalje iz Atine na sajtu mozzartbet.com

Armiju je napravio Marko Nikolić u Atini. Obučeni u crno-žutu uniformu, fudbaleri AEK-a podsećaju na vojnike spremne da prate svaku komandu Srbina. Da im je rekao da se zatrče ka Akropolju, svi do jednog bi sprintom krenuli ka suprotnom kraju grada; da im je saopštio kako je važniji prvenstveni derbi sa PAOK-om u nedelju, verovatno bi povukli ručnu. Samo, kod Marka Nikolića nema štednje. Ni energije, ni vremena. Igra se sad kao da sutra ne postoji. I svi jure ka istom cilju.

Bilo je zadovoljstvo gledati Domagoja Vidu kako pored klupe prati instrukcije trenera; milina je bilo pratiti i što se Mijat Gaćinović kao pravi AEK-ov stražar povinovao zahtevima struke da bude rezervista (dobio šansu pre kraj); sigurno su srca zaigrala svima na tribinama kad je kamera zumirala Dušana Bajevića, svetionika velikih klupskih uspeha, ili dok su se fotoreporteri tiskali da uhvate što bolji kadar nasmejanog Dragana Šakote, sveže promovisanog u učesnika Fajnal fora FIBA Lige šampiona. Svi koji su došli verovali su u čudo. Još bitnije, verovali su (i) oni zbog kojih su tribine bile krcate.

Kao da imaju bajonete u rukama i kao da su se pre utakmice oprostili od najbližih, fudbaleri AEK-a su se zaleteli u protivnika spremni da pokažu kako odnos snaga na Valjekasu prošle sedmice nije odgovarao realnim zbivanjima na terenu. Način na koji su razvijali akcije, jedni drugima čuvali leđa, pretili centaršutevima s boka ili direktnim pasovima, sugerisao je da će pre ili kasnije razoružati protivnika koji jeste zapretio u ranoj fazi (velika šansa Andreja Racijua), ali nije mogao dugo da odoleva strojevim koracima domaćih sapatnika.

Posledica takvog odnosa snaga je rano vođstvo Unije. Albanac rođen na Rodosu, Stavros Pilios, izveo je aut, a izgledalo je kao da je centrirao iz kornera, loptu pred petercem primirio Zini, usput otresao Patea Sisa (to malo ko u La Ligi može, jer je Senegalac vrlo snažan) i zakucao loptu u mrežu kao da se za trenutak pretvorio u Majkla Batista iz vremena dok je Amerikanac igrao za Panatinaikos.

(Reuters)

Bogovi fudbala nisu spavali. Ovo je bila noć u kojoj su želeli da svedoče čudu. Nagoveštaj da bi moglo da se desi je posle Angolca Zinija ponudio još jedan Afrikanac. U pitanju je Abubakari Koita, momak iz Mauritanije koji ume da trese mreže i u bitnim mečevima. Vesnik nedavne pobede u Pireju nad Olimpijakosom je desetak minuta pre kraja prvog poluvremena naterao Racijua da ga obori, AEK je dobio penal (kao i Rajo prošle sedmice), a Razvan Marin potvrdio da je od vitalnog značaja za ovaj tim. Rumun sa iskustvom igranja u Seriji A zadržao je smirenost prilikom udarca sa 11 metara i, čim je lopta opet završila iza leđa Avgusta Batalje, naselje Nova Filadelfija se pretvorilo u kotao koji samo što nije proključao od uzbuđenja.

Eksplodirao je početkom drugog poluvremena! Samo što su se timovi vratili iz svlačionica, AEK je postigao i treći gol. I opet je to učinio Zini, samo što se, za razliku od inicijalnog, prerušio u Olivera Birofa i posle ubacivanja Dereka Kutese trzajem glavom poslao loptu u mrežu. Doduše, „asistirala“ mu je užasno postavljena odbrana španskog tima koja je Afrikanca ostavila neometanog na pet metara.

Bili su to trenuci kad je stadion podrhtavao, kad se činilo da nemoguće može da se pretvori u moguće, kad su svi gledali otvorenih očiju. I kad je AEK nastavio da tutnji kao brzi voz u potrazi za jednim od najvećih preokreta u istoriji međunarodnih takmičenja. Umesto da bude 4:0, a bilo je i takvih situacija, jer Rajo u pojedinim trenucima doslovce nije znao šta ga je snašlo, na semaforu je zasvetlucalo 3:1.  Pedro Dijas u jednom od retkih smislenih napada ekipe iz Madrida video utrčavanje Isija Palasona, a kapiten Raja lako matirao Tomaša Strakošu i opet je AEK bio u minusu računajući ukupan rezultat.

To je bio taj trenutak kad su bogovi fudbala zaspali...

(Reuters)

Posle toga je imao grčki tim dve velike šanse, da opet zapali iskru na tribina, koja bi se pretvorila u buktinju, ali Zini nije uspeo. Jednom sa pet petara, drugi put iz nepovoljnije pozicije... Probao je Barnabas Varga iz nimalo jednostavnih situacija, probao ritam da promeni Mijat Gaćinović, čak je i golman Strakoša u nadoknadi otišao u napad (prethodno De Frutos uzdrmoa stativu).

Vreme je onda počelo da teče brže nego inače, lopta nije slušala, pa i neke sudijske odluke nisu bile neklonjene domaćinu i velika šansa za monumentalni uspeh je iskliznula iz ruku, ali...

Aplauz publike igračima i treneru Nikoliću je rekao sve. Nekad vredi više od zapisa na semaforu.

(Reuters)

Čudo je izostalo u Atini, ali se desilo u Strazburu. Francuski predstavnik je nadoknadio dva gola minusa iz Nemačke, eliminisao Majnc ubedljivim slavljem kod kuće (4:0) i zakazao duel baš sa Rajom, što će mu biti prvo polufinale bilo kog evropskog takmičenja od osnivanja kluba.

Još u prvom delu, tim iz Alzasa je anulirao prednost rivala. Sebastijan Nanasi je sačekao centaršut Bena Čilvela sa leve strane, dok je malo kasnije Abdul Uatara matirao statičnu odbranu bundesligaša. U nastavku je ušao Emanuel Emegha i počeo da pravi dar-mar u odbrani rivala, ruku na srce nije iskoristio jedanaesterac, ali je na pas Hulija Ensisa (s tim da je Paragvajac u međuvremenu bio strelac) pogodio mrežu i to je bio kraj.

Iako rezultat tako ne pokazuje, jedan od junaka pobede ekipe Gerija O’Nila bio je Majk Penderes, pošto je sakupio čak sedam odbrana i nervirao Nemce u situacijama kad se činilo da će se vratiti. Jedina mrlja u pobedi Strazbura je žuti karton koji će ga suspendovati iz prvog duela sa Rajom.

Detalje sa utakmice iz Francuske pogledajte OVDE.

Plasman u polufinale potvrdio je Kristal Palas, koji je u Firenci izgubio od Fjorentine, ali je ubedljivo slavio na Selhurst parku, pa će na megdan Šahtjoru.

Detalje sa utakmice iz Italije pogledajte OVDE.

LIGA KONFERENCIJE - ČETVRTFINALE (REVANŠI)

AEK - Rajo Valjekano 3:1 (2:0), prvi meč 0:3
/Zini 13, 51, Marin pen 36 - Palason 60/

Fjorentina - Kristal Palas 2:1 (1:1), prvi meč 0:3
/Gudmundson pen 30, Endur 53 - Sar 17/

Strazbur - Majnc 4:0 (2:0), prvi meč 0:2
/Nanasi 26, Uatara 35, Enciso 69, Emega 74/

AZ Alkmar - Šahtjor 2:2 (0:0), prvi meč 0:3
/Jensen 73, Šin 80 - Alison 58, Meirelješ 83/