Idealnih 11 Selimira Miloševića: Trebalo je da budem trener Zvezde 1991.

Sam za sebe govorio je da je najnesrećniji fudbaler na svetu i da zaslužuje mesto u Ginisovoj knjizi rekorda. Nogu je lomio dva puta, mišiće istezao u osamdesetak navrata?!
”Dojadio sam fudbalskom narodu. Malo igram, dugo se lečim”, jadao se Papa Sele svojevremeno Moči Momčiloviću, jednom od najvećih i najznačajnijih hroničara Crvene zvezde. 

Ali i takav malerozan, kakav je neosporno bio, Milošević je uspeo da ostavi zapažen trag u crveno-belom. Posebno je bio inspirisan protiv splitskog Hajduka. Na debiju za Beograđane, u proleće ‘58, namestio je gol Vladimiru Durkoviću za minimalnu pobedu protiv Bilih. Iste godine u leto, pogotkom u finalu protiv Brna, ugradio je svoj uticaj u osvajanje prvog evropskog trofeja Crvene zvezde - Dunavskog kupa.

Možda i najveću partiju u karijeri pružio je na Starom Hajdukovom u osmini finala Kupa Jugoslavije 1963. Zvezda je slavila jednu od najvećih pobeda u istoriji u Splitu (4:1), uz dva gola tada 22-godišnjeg Šapčanina; i taman kada su svi pomislili da je uhvatio zalet, da je kucnuo čas - ponovo povreda.

Najbolja sezona bila mu je poslednja u klubu - 1965/66. Na 18 mečeva 11 pogodaka. Međutim ubrzo će uslediti ozbiljne kadrovske promene na Marakani; na veliku scenu stupio je Miljan Miljanić sa svojim ‘bebama’, pa su mnogi starosedeoci morali da pakuju kofere.

Sa doktorom Obradovićem i Ivanom Toplakom zapucao je u Ameriku da ispiše istoriju tamošnjeg ‘sokera’. Sa Klipersima iz San Franciska osvojio je prvu titulu profesionalnog fudbala ‘preko bare’, u NPSL šampionatu. Onda Francuska, pariski Red Star, Orlean, i za kraj kragujevački Radnički.

Sreća ga je najčešće zaobilazila i kasnije, u trenerskoj karijeri. Vodio je Mladost iz Smederevske Palanke, Čukarički, FAP iz Priboja, Dinamo iz Pančeva, beogradski Radnički, Mačvu... U čak šest navrata njegove ekipe završavale su kao druge u različitim rangovima takmičenja?!

“Niko srećniji od mene 1990. godine, kad sam u Indoneziji sa ekipom Pelita Đaja iz Džakarte napokon osvojio titulu. Prvu trenersku. Gazda kluba odmah je počeo da gradi novi stadion. Uzeli smo ukupno tri prvenstva i jedan kup, gledalo nas je 100.000 ljudi. Kupio sam avionsku kartu u jednom pravcu kad sam počeo da sanjam sarmice sa slaninicom”, ispričao je poodavno u bašti ’Potkovice’, njemu omiljene vračarske kafane.      

U kratkom razgovoru za Mozzart Sport čika Sele priznaje da je puno toga zaboravio, međutim neke životne nesreće ne blede ni u devetoj deceniji.
„Znaš kako je kad polomiš nogu - ode cela godina. A meni se to dva puta dogodi. Dođu novi igrači, upadnu na tvoje mesto, ustale se... Nekad se mnogo teško ulazilo u tim. U moje vreme nisi imao pravo na izmenu, tek posle uveli jednu. I to moraš da menjaš u prvom poluvremenu“.

„Igrao sam centarfora i levo krilo po potrebi. Kažu da sam bio kompletan igrač, za svoju težinu i visinu dosta brz. Ali eto, te povrede... Taman se oporavim - isteglim mišić. Oporavim se - ode zadnja loža. I tako cela karijera“.

„Da vidim, šta kaže ta statistika? Koliko sam dao golova? Nije loše 39 komada na 95 utakmica“...

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

Kada biste danas povukli paralelu između onoga što ste vi i vaša generacija igrali i današnjeg fudbala - koja je osnovna razlika? 
„U brzini! Tu je ključ svega. Lopta se mnogo brže pomera, prenosi levo-desno, niko je ne drži duže od dve-tri sekunde. U moje vreme Šeki je ’carini’ dok ne gurne nekome kroz noge. I nije mu dosta jednom, nego ga sačeka, pa mu vrati - opet mu gurne! I onda je izgubi! Ali ceo stadion aplauz, publika je uživala u tome. Zato su ga toliko voleli“.

Manje je poznato da ste bili kandidat za klupu Crvene zvezde kada je Šekularac otišao...
“Trebalo je da me postave, to je bila gotova stvar. Jedan od najvažnijih ljudi u klubu u to vreme čak me je predstavio igračima, rekao da sam novi trener... Ne znam šta se dogodilo u međuvremenu, samo su nekoliko dana kasnije imenovali Ljupka Petrovića, tako da sam otpao u poslednji čas. Zvezda je imala strašan tim u tom trenutku, Ljupko bio dobar trener. Nisu pogrešili. Ja sam posle bio po inostranstvu, sve se to lepo isplatilo”...