Idealnih 11 Vladimira Vermezovića: Mercedes je mercedes, ono što je bio 60-ih i 70-ih on je i sada. A opet...

Ekipu je nasledio od Lotara Mateusa u januaru 2004. Na proleće nije uspeo da nadoknadi bodovni zaostatak za Crvenom zvezdom, ali zato je u svojoj prvoj celovitoj sezoni uzeo titulu bez poraza i dogurao do osmine finala UEFA kupa, što predstavlja jedan od najvećih internacionalnih uspeha u istoriji Partizana.       

Vladimir Vermezović (61) za početak je izneo svoje razmišljanje o temi koju smo tokom ankete toliko puta zapodenuli sa sagovornicima - fudbal nekad i sad; fudbaleri nekad i sad. Ima li mesta za poređenje?
“Ja na to ovako gledam: Mercedes je mercedes, ono što je bio šezdesetih i sedamdesetih godina on je i sada. A opet - ne mogu da se mere automobili od pre 50-60 godina i ovi današnji, je l tako? Mislim da je slično sa fudbalerima iz različitih epoha. Veliki igrač je veliki igrač, međutim karakteristike su različite, vreme čini svoje”.

Kako je taj vaš stav uticao na izbor igrača?
“Nije bilo lako odlučiti se za princip, trebalo je uspostaviti određene kriterijume. Jer, imaš igrače koji su proveli vrlo malo vremena u Partizanu i Crvenoj zvezdi, pa su tek kasnije napravili velike karijere u inostranstvu. Kako ćemo na to da gledamo? A tu je i onaj lični utisak. Recimo, ja moram da stavim Dragana Mancea u tim. S jedne strane, on je bio moj najbolji prijatelj. S druge, znam koliko je bio dobar igrač i uveren sam da bi napravio još mnogo da se nije dogodilo ono što se dogodilo. Onda ta generacija koja je ‘66. igrala finale Kupa šampiona... I kad na sve to uključim igrače koje nisam mogao da gledam, nego sam samo slušao priče o Bobeku, Zebecu, Čajkovskom, Milutinoviću... Dobro, Čigru znam kao trenera... Šta hoću da kažem - ne znam zaista kako bi sve to moglo da se izmeri, odredi i kaže: e, ovo je najboljih 11. Zato bih ja u slučaju Partizana uglavnom birao među igračima sa kojima sam igrao i koje sam imao prilike da vidim. Nije to lako ni po pozicijama postaviti, pošto se nekada igralo mnogo drukčije. Imao si libera - sada nemaš. Nekad si imao klasično krilo - sad nemaš“.

Neke legende ipak niste mogli da preskočite - tu su Šole, Vladica, Vaske.
“Nisam imao dilemu za četiri mesta, to mi je zakucano. Milutin Šoškić - golman. A zamena bi mu bio Ivica Kralj. Znam ko je, kakav je, trenirao sam ga. Znam koliko voli Partizan“...

„Drugo sigurno mesto mi je Nikica Klinčarski. Legenda Partizana, skoro 600 utakmica... Mora da bude tu“.

„Treći je Blagoje Paunović. Svojevremeno jedan od najboljih centarhalfova u Evropi. I četvrti Velibor Vasović. Svetska klasa. Dokazao se u Partizanu, dokazao se u Ajaksu. Tri puta u finalu Kupa šampiona“.

„E onda posle njih možemo da ređamo dalje: Saša Ilić, Moca Vukotić, Aca Trifunović“...

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

Mića Radović dobio je prednost u odnosu na Jusufija kao desni ving bek...
“Čuo sam bajke o Jusufiju, nisam imao prilike da ga gledam. Zato Mića Radović“.

Kada govorimo o dilemama, gde su bile najveće?
„Ne mogu da ne pomenem Nenada Stojkovića, recimo. On može bez problema da bude alternativa Paunoviću. Ima tu još mnogo, mnogo igrača: Bata Mirković, Sloba Rojević, Admir Smajić. Pa Čava Dimitrijević - Čava može na mesto Vladice Kovačevića. Strašan igrač, jedino što je kratko trajao... S njim sam igrao od pionira do prvog tima. Ješa isto. Mnogi ga nisu voleli, ali čovek je ostavio veliki trag kao igrač“.

„Da se ne vraćamo sad na Bobeka i tu prvu generaciju. U pitanju su vanvremenski asovi, strašni igrači, to svi kažu. Ovoga puta prednost bih dao ljudima koje sam video na delu, kako sam već rekao. Za Galića sam takođe čuo da je bio avangarda, i to na nivou Evrope“. 

Postoji li neko zbog koga vam je posebno žao što nije ušao u 11?
„S ovim ljudima koje sam odabrao bilo je uživanje igrati i družiti se van terena. Nekom će se svideti, nekome neće, međutim to je moj izbor. Šta da se radi“.

„Opet ponavljam. Ovo je jedna priča, uključene su emocije i individualni kvaliteti pojedinaca. Kada bismo birali tim kao tim, kao celinu, to je onda je ekipa iz 1966“.

Na klupu ste postavili...
„Nenada Bjekovića! On bi mogao i u napad, tu gde je Mance... Nenad je kao trener imao najveći uticaj na mene. Doneo je dve titule Partizanu. Mada bi u najužoj konkurenciji mogao da bude i Biće Mladinić. Čini mi se da je sa njim ‘78. Partizan uzeo titulu s najviše osvojenih bodova do tada“.

Šta je presudilo u Bjekinu korist?
„Doneo je neke nove stvari kao trener. Pre svega taj njegov pristup igračima. Meni je, recimo, Toma Kaloperović bio trener... Mića Duvančić, Matekalo, Vladica Kovačević... To su bili ljudi s kojima nema razgovora. Oni ti kažu i to je to. Onda je došao Nenad. Prvo je bio pomoćnik Milošu Milutinoviću. Čigra je tu bio više psiholog, 90 odsto stvari odrađivao je Bjeka. Bio je doneo nešto novo sa zapada. Mogao si da mu kažeš ako ti nešto ne prija, bez bojazni da će da zameri. I takve stvari. On je moj prvi trener s takvim pristupom. Dopalo mi se to, zato biram njega“.

Da li je i kod Zvezde bilo nekih ’rezervisanih’ mesta?
„Piksi mi je bio sigurica, Dule Savić, Pižon... Imao sam u prvi mah Srbu Stamenkovića, ali sam ga ipak zamenio sa Džajićem. Ali kakav je igrač bio Srba... Čudo! Znaš kako su ono stariji govorili: au, vidi kako ševa! On ti je bio jedan od onih fudbalera koji kad primi loptu, cela ta tribina ispred koje se nalazi kreće da ustaje, da vidi šta će da uradi. To ti sve govori“.

Kod komšija ozbiljna gužva u sredini...
„Da, da, da... Imaš Karasija, Kuleta, Jugu, Deja... Savićević mi je otpao u poslednji čas, ubacio sam Šekija na njegovo mesto“.

Kod Zvezde imate dvojicu koje niste gledali - Šekija i Bearu.
„Mislim da tu ne može ništa da bude sporno. Posebno oko Beare. Svi kažu da su on i Šole bili najbolji na ovim prostorima. Mada je Zvezda imala i Olju Petrovića, jednog Diku, drugog Diku”...

Na štoperu Pavika, bekovi Jelikić i Jovin.
„Pavlović - Paunović - Holcer, čuvena half linija reprezentacije. Pavika ide, kao njen deo. Desno je mogao i Vlada Durković, odličan igrač. Krmpotić isto tako. Boška Đurovskog nisam imao gde. On je znao puno lopte. Poznajemo se još iz omladinaca, igrali smo jedan protiv drugog“.

Vidić je ovde daleko najmlađi...
„Razmišljao sam u Blekiju za tu poziciju, ali on mi je nekako više bio zadnji vezni. A i da bude još neko od mlađih, da imamo nekakav balans. Kod Partizana Sale, kod Zvezde Nemanja. Oni jedini od mlađih mogu da dođu u obzir“.