Igra se dok Atletiko ne postigne gol

Nekada je na nižerazrednim terenima moglo redovno da se čuje „igra se dok domaćin ne postigne gol“, sad ista takva rečenica važi za fudbalere Atletika koji su u velikom naletu izbili na čelu tabele La lige, gde će dočekati 2025, između ostalog zato što imaju nerve kao strune. Kad se meč lomi, kad drugima popušta koncentracija ili im manjka snaga, Čolovi ratnici se razlete terenom i tresu mreže rivala. Poslednji takav scenario viđen je u subotu veče na Monžuiku kad je Aleksandar Serlot u šestom minutu nadoknade poentirao na dodavanje Nauela Moline, čime je preokrenuo rezultat i podigao ekipu iz glavnog grada iznad Katalonaca.

Norvežanin je to radio i ranije otkako je zadužio dres Kolčonjerosa. I nije jedini, čak 13 golova je Atletiko postigao u 90. minutu ili tokom nadoknade, računajući sva takmičenja od početka sezone. Ako bismo se ograničili samo na utakmice prvenstva Španije, počelo je tako što je kapiten Koke poentirao protiv Đirone, ali tad je pobeda već bila osigurana, jer je Atletiko vodio 2:0; nastavilo se hicem Anhela Koree na vrelom gostovanju Atletik Bilbau, produžilo kad je Hulijan Alvares na meču sa Valensijom potvrdio, dok je u Vigu novajlija iz Mančester Sitija poentirao za trijumf nad Seletom; onda opet Anhel Korea protiv Reala za 1:1; Serlot kod kuće sa Leganesom i na strani protiv Valjadolida, iako su Madriđani već imali osigurane pobede; u poslednja dva kola Antoan Grizman je zaokružio spektakularan povratak na meču sa Seviljom (od 1:3 do 4:3), a Serlot nad Barselonom (2:1).

Ti golovi u napetim završnicama doneli su sastavu Dijega Simeonea devet bodova! Da njih nije bilo, Atletiko bi imao 32 i nalazio bi se tek na petom mestu na tabeli, dva koraka ispod zone Lige šampiona. Ovako je lider, a to nije beznačajna stavka, jer je poslednja dva puta kad je kalendarsku godinu okončao na prvom mestu tabele taj status konvertovao u šampionsko znamenje. Jednom u sezoni 1995/96 kad je na klupu sedeo Radomir Antić, a igrali Milinko Pantić, Ljubislav Penev, Kiko, Hose Luis Kaminero i naravno Simeone... Drugi kad je u takmičarskoj 2020/21 Čolo predvodio tim sa Luisom Suaresom, Markosom Ljorentom, Žoao Feliksom, Karaskom, Himenesom, Stefanom Savićem kao protagonistima.

Čolo je opet tu i sad ima nove adute. Malo je i stil promenio, igra efikasnije, odbrana jeste ranjivija, međutim, napad i te kako funkcioniše. I čeka. Kraj! Da onda presudi na prvi pogled i boljima od sebe. Dokaz je gostovanje Pari Sen Žermenu u Ligi šampiona, prvak Francuske u nadigrao Madriđane, ali je Anhel Korea – taj anđeo čuvar Simeonea, koji ne pita koliko i kad igra, ali uvek nešto korisno uradi – istrčao kontru i postigao gol za 2:1. Prethodno je Hose Marija Himenes na premijeri redizajniranog takmičenja bio precizan protiv Lajpciga i bez njihove snalažljivosti u odsudnim trenucima pitanje je gde bi Atletiko bio.

Čak i da li bi prošao početne dve prepreke u Kupu kralja. Protiv nejakog Vika je Hulijan Alvares mora da uđe s klupe i golovima u 81. i 89. otvori koridor ka pobedi, dok su dva pogotka u nadoknadi (autogol Adrija Peresa i opet Hulijan Alvares) bili potrebni na gostovanju još jednom niželigašu, Kaserenju.

Osim što je istrajan, Atletiko je posle početnih sedmica lutanja dočekao i letnje novajlije. U rekonstrukciju tima uložio je 185.000.000 evra i nije odmah „leglo“, ali kad su rezultati dobri, a serija pobeda produžena na 12 utakmica, od kojih je sedam bilo na gostovanjima (klupski rekord), onda je logično da su se sumnje pretvorile u ovacije. Hulijan je od rezerviste postao golgeter, Serlot zbog Argentinca prihvatio ulogu džokera i eto kako doprinosi, Robina Le Normana je usporila povreda u Madrilenju, ali je generalno dobar, Klemon Lengle malo (ili malo više) škripi, dok Konor Galager igra promenjivo, mada se to ne vidi u dugačkoj seriji započetoj posle poraza od Betisa pre dva meseca.

Ima i do fizičke pripreme. Metrpolitano je letos, posle 13 godina, napustio Oskar Profe Ortega, čuveni kondicioni trener zbog čijih su metoda Atletikovi fudbaleri izgledali kao gladijatori. Zamenio ga je Luis Pinjedo, o kome se malo znalo, ali se sve češće njegov uticaj potencira, jer sa novim trenerom zaduženim za fizičku spremu, Kolčonjerosi se ne povređuju. Tu i tamo iskoči neko iz kadra ili odustvuje usled povrede koja nije posledica preopterećenja (Le Norman dobio udarac u glavu), zbog čega Simeone ima maltene sve na raspolaganju.

A kad je tako i kad mu pubika veruje, kao što mu je uvek verovala, Čolo samo stoji pored aut-linije i čeka poslednji minut. Zna i on kako su mu pitomci spremni. I zna da će ga dati.