IN MEMORIAM: Franc Bekenbauer

Nemačka u žalosti. Najveća legenda možda i najfudbalskije zemlje Evrope, čuveni Franc Bekenbauer, umro je danas u 79. godini i ostavio veliku prazninu u srcima istinskih fudbalskih fanatika.

Jer Kajzer Franc je bio oličenje fudbalske ikone. Čovek koji je Svetsko prvenstvo osvajao i kao igrač i kao selektor. Jedini je čovek koji je kao igrač osvojio Svetsko i Evropsko prvenstvo, pa i klupske titule na planetarnom i evropskom nivou, plus Zlatnu loptu, a onda i kao trener trijumfovao na Mundijalu.

“Sa velikim žaljenjem obaveštavamo javnost da je moj suprug, naš otac, Franc Bekenbauer, sinoć preminuo mirno, u snu, okružen porodicom. Molimo vas da nam dozvolite da žalimo u tišini i da se uzdržite od bilo kakvih pitanja“, navela je porodica u saopštenju,

Bekenbauer je odrastao kao navijač Mihena 1860, ali je sudbina udesila da postane legenda Bajerna. Sa bavarskim gigantom četiri je puta osvajao Bundesligu, tri puta Kup evropskih šampiona, jednom Kup pobednika kupova. Ostale trofeje da ni ne pominjemo.

Međutim, nije Kajzer Franc taj nadimak zaslužio samo zbog broja trofeja. On je bio igrač koji je menjao fudbal. On je promenio ulogu libera u fudbalu. I na vrhuncu karijere pokorio planetu na Mundijalu 1974. godine. Dve godine ranije popeo se i na evropski tron.

U kasnijim godinama je sa Peleom otišao u Njujork Kosmose, da pokuša da – neuspešno doduše – Amerikancima „proda“ fudbal, da bi potom zaigrao i za Hamburger. Posle neuspeha na Evropskom prvenstvu 1984. odmah je preuzeo ulogu selektora Zapadne Nemačke – nije imao ni licencu, ali Franc nije ni morao da je ima – i na Svetskom prvenstvu 1986. igrao finale protiv Argentine. Taj je meč izgubio, ali se 1990. godine osvetio Dijegu Armandu Maradoni i Gaučosima.

Moj prijatelj, Franc: Sin na probi u Zvezdi, a tata gospodin! Ni Helmut Kol nije bio taj autoritet

Šamar koji je promenio istoriju fudbala: Kajzer nije sanjao Bajern, nego Minhen 1860

Zatim je vodio Bajernov tim u velikoj krizi sredinom 90-ih godina prošlog veka, potom je iskoristio uticaj i harizmu da Nemcima donese domaćinstvo Mundijala 2006, pred kraj života bio stručni konsultant po raznim medijima. Bilo je tu i različitih optužbi za korupciju, ali fudbalski imidž ništa nije moglo da mu uruši. Jedini je bio defanzivac sa dve Zlatne lopte, prvi libero koji je umeo sa loptom i stalno je gurao napred, nezaobilazan u svim izborima za najbolje u istoriji...

Poslednje dane proživeo je u Salcburgu. Zdravlje je naglo počelo da mu se pogoršava 2015. godine, posle prerane smrti sina Štefana koga je teško potresla. Posle toga dolazi i čuveni članak u Špigelu, o utaji poreza, mitu... Nikada ti navodi nisu dobili sudsku potvrdu, ali je Bekenbauerov ugled nepopravljivo urušen. Čak se tražilo i da mu se "oduzme" nadimak Kajzer (car). Prvo jedna, pa druga operacija srca, veštački kuk, Parkinsonova bolest, prateća demencija...

No to je već druga priča. U istoriji će ostati upisano da je bio revolucionar, prvi libero koji je napadao, trofejni igrač, trener, funkcioner. I čovek koji je plenio harizmom. Toliko da u Nemačkoj postoji i čuvena izjava: "Kad bi Franc Bekenbauer iskočio kroz prozor, poleteo bi uvis". Čuvena je scena iz televizijske emisije na ZDF stanici, u kojoj gosti u cipelama gađaju rupu probušenu u improvizovanom golu. Pošto se znalo da Kajzer Francu to neće biti problem, producenti su se potrudili da izazov učine zanimljivijim. Stavili su loptu na kriglu pšeničnog piva. Opet je Bekenbauer pogodio.

Tako je govorio Kajzer Franc

Legenda o pimplovanju pred besnom tribinom iliti kako je Bekenbauer postao Kajzer Franc

Rođen u posleratnoj i razrušenoj Nemačkoj, u radničkom naselju Gizing, školovao se za rad u osiguravajućim društvima, o nekakvoj velikoj fudbalskoj karijeri nije ni razmišljao. Voleo je da trči, voleo je loptu. Pa kad su ga pitali koji mu je period života bio najlepši, bez mnogo razmišljanja je ispalio.

"Igrački! Nema dvojbe. I najuzbudljiviji deo i najbezbrižniji".

Nije baš da su ga sve brige zaobišle. Jer koliko je voleo fudbal, voleo je i žene. Već sa 18 je imao vanbračnog sina zbog kojeg je Fudbalski savez Nemačke razmišljao i o tome da ga izbaci iz mlade reprezentacije. Ostao je zato što je prihvatio da ubuduće spava u istoj sobi sa trenerom. Kad je tokom njegovog drugog braka objavljeno da ima dete iz prošlosti, nasmejao s eu kameru i rekao: “Gledajte, Bog je zadovoljan sa svakim novim stanovnikom zemlje“.

Francu se sve tolerisalo. Kako i ne bi? Sa 18 godina je dobio prvi profesionalni ugovor u Bajernu za platu od 160 maraka. Sa 19 je igrao za reprezentaciju. Sa 23 osvojio Bundesligu, sa 27 je bio prvak Evrope, sa 29 svetski šampion. Sa 31 je treći put uzastopce osvojio Kup evropskih šampiona. Onda se proslavio i kao selektor, potom i sa tim Mundijalom iz 2006, i dalje se smatra da je njegova turneja obezbedila Nemcima pobedu nad Južnom Afrikom na glasanju za domaćina Svetskog prvenstva, tokom turnira - a zvao ga je "Letnja bajka" helikopterom je išao sa utakmice na utakmicu.

Nažalost, ispostavilo se da je to bio njegov vrhunac. Mada kako je sam govorio uoči 75. rođendana...

“Svi mi imamo dušu. Ona mora da je potekla od negde. I verujem da će u jednom trenutku da se vrati. Samo ne znam gde će to biti“.

Slava mu.