INTERVJU – Janoš Žemberi: Iako smo ispali, ponovo bih glasao za skraćenje lige

Krug je zatvoren posle sedam godina. Ali, što bi rekli Amerikanci, kakva je to vožnja bila!

TSC je 2019. godine prvi put u istoriji ušao u Mozzart Bet Superligu i uspeo da za sedam sezona dva puta dođe do ligaške faze nekog evropskog kupa, da prezimi na međunarodnoj sceni, da osvoji drugo mesto u prvenstvu i na kraju ove sezone da – ispadne iz lige. Da je neko crtao ovaj scenario tamo negde u julu, kada se lopta zakotrljala od Horgoša do Preševa, teško da bi iko u njega poverovao. Ali, realnost je takva da će klub sa možda najboljom infrastukturom u Srbiji, kada se gledaju stadion i akademija, igrati u drugom rangu takmičenja. Gde mu ni po čemu nije mesto.

Prvi čovek TSC-a Janoš Žemberi je dan posle ispadanja, posle, kako je priznao, neprospavane noći dao sada već poznatu izjavu Mozzart Sportu: “Bolje časno ispasti, nego nečasno ostati u ligi”. Kada su se utisci malo slegli, ugostio je u TSC-ovoj akademiji u Bačkoj Topoli Mozzartovu ekipu.

Ideja je bila da intervju bude analiza minule sezone, da se sagleda šta je to krenulo po zlu. Kada je razgovor počeo, dugme za snimanje se uključilo, Janoš Žemberi je sam, bez pitanja, u nekoliko minuta prošao kroz mnogo toga.

“U sportu je kao u poslu: kad napreduješ, na dobre stvari ti dolaze dobre stvari. I sve lepo raste, naročito ako su temelji dobri. A, kod nas su temelji bili odlični. Pogodili smo prvo trenera prvo Zoltana Saboa, pa posle Žarka Lazetića, mada nije sve vreme sve bilo sjajno, imali smo problema u periodu između njih dvojice. Ali, Žarkovim dolaskom su se poklopile sve kockice, mi smo se katapultirali, napravili smo odličnu ekipu koja je ostvarila sjajne rezultate. Ti momci su tada došli na nivo gde mi kao jedan ne toliko veliki klub nismo mogli da ispratimo njihova buduća očekivanja. Došli su na radar velikih klubova, koji su im nudili odlične uslove i nismo mogli tu da pariramo. Ne možemo mi da damo za plate 30-40 hiljada evra. Ali to je normalna stvar, nije to samo kod nas, iz Borusije idu igrači u Bajern, iz Bajerna u Real...”

Najveći utisak je da je Lazetićev odlazak dobrano uzdrmao TSC, da posle toga niste uspevali da se snađete.

“Jeste, zato što Žarko nije bio samo trener, nego i menadžer, na neki način sportski direktor. Njegovim odlaskom nismo izgubili samo trenera, nego i nekoga ko nam je jako dobro skautirao igrače. Odlaskom i nekih fudbalera, nama je krenuo haos. Neko misli da smo štedeli, ali nismo, dovodili smo odlične igrače, samo što neke nismo pogodili, neki su podbacili… Kako je ranije sve bilo dobro, sve se dobro poklopilo, sada se tako sve okrenulo protiv nas. Sve do poslednjeg kola. Neverovatno je kako može od devet stvari da osam da krene loše”.

KALEZIĆ POTCENIO LIGU I NIJE PRIČAO SA DEGENEKOM

Prvi promašaj je bio, ispostavilo se, trener Darije Kalezić, koji je trebalo, kako je predstavljeno, da bude novo lice, osveženje na srpskoj fudbalskoj sceni.

“Doveli smo trenera (Darija Kalezića, prim.aut), za kojeg smo mislili da će da nas oplemeni. Iza njega je bilo 35 godina rada u Holandiji, osvojio je Ligu šampiona sa U19 timom, bio trener u Den Hagu, nije bio neki čovek bez posla. On je malo potcenio ligu, što se desilo i kada smo doveli Klafurića sezonu ranije. I on je mislio da je ova liga slabija i odmah su počeli da se ređaju šamari. Možda je liga slabija, ali je specifična. Prema Kaleziću smo bili baš strpljivi, a on nikako nije uspevao da se adaptira. Nekako se nije pogodila ni hemija. Recimo, Kalezić je ušao u rat sa Degenekom. Nisu pričali. Kapiten i trener. To je u startu nama bilo “minus pet” bodova, ako ne i deset. A, na kraju smo ispali za “pola boda”.

(©Starsport)

Bilo je i promašaja kod dovođenja igrača minulog leta…

“Dovodili smo igrače koji nisu dovoljno fajteri. Niko ne može da kaže da je Sarpet Sing loš igrač, čovek koji je sa Novim Zelandom otišao na Svetsko prvenstvo i koji je bio član Bajerna iz Minhena. Ali, ovde su ga Srbi - pregazili. Čovek nije navikao na ovaj fudbal. Gubio je sve duele. Isto i Mezei, kojeg smo doveli iz Mađarske. Nikad toliko stranaca nismo imali i svi govore: “pa, ovo ovde je ultimat fajt”! Jer, dolaze na terene gde je veštačka trava, mnogo uklizavanja, igra se baš intenzivan fudbal i svi su u čudu. Doveli smo Tajrona Konrada koji je u Nikšiću bio prvi strelac lige i povredio nam se na trećoj utakmici, pa smo ostali bez špica. Pola godine je bio povređen. Kaže, ovo je gruba liga, udaraju ga i posle pola godine sam morao da ga pustim, jer nije želeo, nije mogao da igra. Baptist Ru je odličan igrač, ali je i kod njega problem adaptacija na ligu. Radin se povredio u prvom kolu, nismo ga imali pola godine. Onda smo doveli Jovičića, koji je odigrao korektno. Pa se Saša Jovanović povredi. Prestiža odlučim da ne prodam iako imam za njega ponudu, on zbog toga podbaci, posle se povredi… Sve što je moglo da se desi negativno – desilo se. Kao što se ranije sve desilo pozitivno”.

Utisak je da ste i vi u klubu možda malo potcenili situaciju, verujući da će tim sam, na kvalitet, da se izvuče.

“Niko u klubu nije bio dovoljno svestan, pošto nismo do sada imali to iskustvo, da treba malo više da se trgnemo, da može da dođe do problema, jer mi do poslednjeg kola nismo bili na mestu za ispadanje. Svi su se nadali u neki kvalitet. Nismo bili posvećeni tokom celog prvenstva ni suđenju, ni problemima koji se dešavaju oko kluba, da nemamo možda dovoljno krvi u ekipi. I sve smo nešto očekivali, da će biti u redu, da će nešto da krene, ali iz tog iščekivanja se desilo ispadanje. I ako sve sumiram, u klubu mora posvećenost uvek da bude na maksimalnom nivou. I preko toga, kao u životu. Uvek morate da pružate 150 odsto. Ne smete da čekate nešto verujući u vaš kvalitet, jer gladni će da vas pregaze. TSC nije bio dovoljno gladan. I zato se ovo desilo. Ne kažem da nismo razočarani. Izvućićemo iz svega pouku i od prvog dana sledeće sezone ćemo da radimo na povratku u Superligu gde nam je mesto”.

Da li je bilo nekih reakcija posle vaše izjave za Mozzart Sport da je bolje časno ispasti nego nečasno ostati u ligi?

“Najviše mi se svidela poruka koju sam dobio od ministra Gajića. Mnogo mi znači. Dobio sam mnogo takvih komplimenata i drago mi je zbog toga. I ako smo morali ispadanjem da platimo cenu da bismo ostali normalni, drugačiji, onda neka se to desilo”.

NIKOM NE ZAMERAM NIŠTA, ALI U ŽIVOTU SE SVE VRAĆA

Šta je po vama bilo sporno, ako možete da kažete, u finišu prvenstva, pošto se izjava protumačila i na način da vi nekome drugom zamerate?

“Ne zameram! Klubovi koji su u donjem delu se godinama dogovaraju ko kome i kako izlazi u susret, čine usluge jedni drugima. Pa, neka, ne zameram im ništa. Ne sviđa mi se, to je sigurno. U životu se sve vraća. I mi sigurno plaćamo ceh za neke stvari ovim ispadanjem i tako će se i njima desiti. Trebalo je sve ranije da rešimo, da ne čekamo poslednje kolo. Da smo samo ranije napravili jednu malu grešku manje, ovo se ne bi desilo. Glupo je sad da pored toliko stvari prebacim odgovornost na nekog drugog. Mi smo krivi što smo sebe doveli u tu situaciju. Ali, da se igralo 100 odsto pošteno, TSC ne bi ispao. Jedino to mogu da kažem kao komentar na poslednje kolo”.

A, šta sebi najviše zamerate posle ovakvog kraja sezone?

“Nedovoljnu posvećenost. Ali, imam i za to odgovor. Gradimo ogroman hotel u okviru kluba, gradimo teretane, terene, u milionskim smo ulaganjima, pa o svemu tome moram da vodim brigu. I jednostavno, nisam dovoljno pritiskao sportski sektor da budu koncentrisani, da ovo ne dozvole. Moram ubuduće biti malo strožiji. Moraću da zahtevam veću pažnju od svojih saradnika, da nikad više sebi ne dopustimo ovakvo opuštanje. Uvek mora da se drži klub na većem intenzitetu. Nije nam ovo bio cilj, ali desilo se. Dešava se i većim klubovima. Totenhem je zamalo ispao. Naš rival iz Lige Evrope Vest Hem je ispao. Ali, samo kod nas je to neka velika tragedija. U Mađarskoj je klub predsednika Fudbalskog saveza gospodina Čanjija, koji je vlasnik OTP banke, znači, jedan jako dobro situiran čovek, ispao pre četiri godine, pa mu je bilo potrebno tri sezone da se vrati. Tamo je ispao Honved, što je kao kad bi kod nas ispao Partizan. Dešavaju se takve stvari kad se ljudi preračunaju”.

(©Starsport)

Kad već pominjete saradnike, možete li da nam kažete ko je Ivan Kepčija, za kojeg se govori da je “mozak” fudbalskih operacija u TSC-u? Ima li on zvaničnu funkciju u klubu? Kolika je njegova odgovornost u svemu ovome?

“Ivanova odgovornost je isto kao moja, trenerova, svih nas. Može se reći da se ni on nije proslavio. Ivan je neko ko je šest godina bio trener u Americi, vodio akademiju Dinama iz Zagreba, bio sportski direktor Hajduka, Legije iz Varšave, bio u Škotskoj... Stekao je mnogo iskustva u tim klubovima. Ivan je moj savetnik zato što mi koji smo tu nekad ne vidimo od drveta šumu. A neko sa strane kad gleda, ipak malo bolje vidi. On inače i nije ovde sa nama, dođe svake druge nedelje na dva dana. Kepčija je kod prodaje igrača bio sjajan. Kod dovođenja igrača je verovatno i on grešio, ali mi smo dovođenje fudbalera uglavnom prepuštali trenerima. I zato nam je potreban sad dobar sportski direktor. Ivan ima nezahvalni deo posla da mora menadžerima često puta da kaže “ne”, pa se onda oni ljute na njega. Mene agenti zovu pet puta na dan i ne mogu da se svima i uvek javim, iako sam čovek koji se svima javlja na telefon. Imam u imeniku 6.200 brojeva, 35 godina isti broj. Ali kad me neko na dan nazove pet puta i hoće da mi progura ovog ili onog, moram da ga prebacim na direktora Palađija ili na Kepčiju. Ivan je taj koji ih blokira ili im kaže ne. Sigurno da i on ima neku vrstu odgovornosti, ali kažem, nismo mi dovodili igrače, mi smo odobravali”.

NAŠA JE GREŠKA ŠTO JE IGRAČIMA LAGODNO U TSC-U

Da li je možda bio problem i da su vam igrači previše zadovoljni ovde, ako može tako da se kaže? Nema pritiska uprave, navijača, novac stiže na vreme, mirna sredina…

“To je istina. I to je jedan od razloga neuspeha. Kako da ne. I to je jedna od naših grešaka. Žarko (Lazetić, prim.aut) to nije dozvoljavao. Nama se dosta puta desilo da u prvom poluvremenu nadigramo protivnika, vodimo 1:0, evo sad u plej-autu protiv Mladosti i Radničkog, a onda u drugom poluvremenu ekipa padne. Protivnički tim se podigne, a naš padne. Zato što nije na igrače izvršen dovoljan pritisak, lagodni su i to je bio veliki problem. U dan dobijaju platu, sve. Čak sam im delio premije, a uopšte nisu bili u tom delu tabele da bi trebalo da ih dobiju. Radio sam to da bi ih nekako motivisao. Ipak, uvek morate, kao u svemu, zadnji atom snage iz sebe da izvučete da biste nešto postigli, jer ako ne letite, onda padate. A, kad padate, to je jako teško zaustaviti”.

Šta će biti sa ekipom za sledeću sezonu?

“Nećemo da raspuštamo ekipu. Neki momci će otići zato što mislimo da im nije mesto među nama. Za neke ima interesovanja, ali većinu ekipe hoćemo da zadržimo i imamo jako dobrih, perspektivnih osam-devet omladinaca, svi bolji jedan od drugoga. I zato često kažem: jedno oko nam plače, drugo se smeje što smo ispali. Iz dva razloga: ovih osam-devet klinaca će sad dobiti šansu. A da smo u Superligi, gde sledeće sezone od 14 ekipa četiri ispadaju, pitanje je koliko bi njih dobilo priliku. Naredne sezone ako se dobro uigraju, ako uspemo da se vratimo u Superligu, to će biti ekipa u naletu koja može potom do Evrope. I verovatno će biti lakše biti prvi ili drugi u Prvoj ligi, nego opstati u Mozzart Bet Superligi”.

A, hoćete li imati problem da zadržite glavne igrače? Hoće li hteti da igraju vrhu Lige Srbije?

“Pa hteli - ne hteli, imaju ugovore. Jesam li ja kriv što su ispali? Na njima je bilo da opstanu. Što nisu opstali? Evo sad nek se dokažu u toj drugoj ligi. Tako da... “

ZA TRI DANA DOBIO SAM 25 PONUDA ZA TRENERA

Da li će trenerima TSC u Mozzart Bet Prvoj ligi biti zanimljiv kao što je bio u eliti, pošto gotovo da nema domaćeg stručnjaka koji nije priželjkivao vaš poziv?

“Za tri dana dobio sam 25 ponuda. I svi ti treneri koji su hteli u Superligi, hoće i sada da budu kod nas. Tako da je sad problem velika ponuda. Kažu da su to slatke muke, ali, verujte, to je isto problem kad imate toliku ponudu, jer ne želite da pogrešite”.

(©Starsport)

Ima li neko ime da vam se sviđa od tih ponuđenih?

“Ima više njih koji mi se sviđaju, ali igračka karijera nije garancija za trenersku karijeru. Ima nešto zbog čega mi je posebno žao što smo ispali: da smo opstali u ligi, sad bismo verovatno imali Žarka Lazetića za trenera! On nije prošao u pregovorima sa Tuluzom i verovatno bismo ga sad ponovo imali za trenera i sve bi nam bilo mnogo lakše. Zbog toga mi je najviše krivo što nismo ostali u ligi. Ali nije realno da bude tu za Prvu ligu. Sa Sivićem smo igrali otvorenih karata, odmah smo mu rekli, da ako ostanemo u ligi, prvi izbor je Lazetić. Ako on ne bude hteo, onda bi Tomislav ostao, jer je uradio korektan posao u plej-autu, ali cilj nije ostvaren. Sad moram da budem pametan, da ne pogrešim prilikom izbora. Više puta smo pogrešili u poslednje vreme, sad nas je i malo strah da nam se ne desi opet”.

Imate li neku “skicu” kakvog trenera želite?

“Mora da bude trener koji poznaje ligu, jer je to velika prednost. Videli smo to kad smo dovodili strance, koji nisu znali ligu, pa bi prošlo ne znam koliko kola dok bi se adaptirali, a nama bi dotad već otišlo više od deset bodova. A, na kraju nam je falio “pola” boda za opstanak. Ne smemo sebi da dozvolimo da ne uđemo u viši rang zato što neko ne zna šta će da ga snađe kad dođe tu. Imamo i Nemanju Miljanovića, koji je vodio jedno vreme ekipu kad smo Kalezića smenili. Nemanja je odličan trener, nismo ga ostavili za plej-aut, jer nismo hteli da izgori, još nije iskusan. Došao je iz omladinskog pogona gde je stvarao sjajne rezultate. Nemanju ćemo da stavimo kao pomoćnog trenera, jer u našim mislima on je naš budući trener, naš proizvod. Inače, lepa stvar je što su nam omladinci završili prvenstvo kao treći, na deobi sa Spartakom. Samo, dok su kod nas sve naša deca, iz Srbije, kod njih je mnogo fudbalera iz Afrike, što je slučaj i u dosta drugih klubova”.

NE PAMETUJEM TRENERIMA, ZNAM GDE MI JE MESTO I NA KOM NIVOU MI JE ZNANJE

A, pored trenera, kako ste rekli, tražite i novog sportskog direktora?

“Istina je, ali trener je ključna stvar. Jer ako imate dobrog trenera, ne treba vam ni sportski direktor. Kod nas nema sportskih direktora, jer su to uglavnom – predsednici. A, ja to sebi ne dozvoljavam. Sa trenerom nikada ne pričam posle utakmice. I sledećeg dana tri puta prežvaćem šta ću da kažem, jer nisam merodavan. Znam gde mi je mesto i na kojem nivou je moje znanje, a nije na tom nivou da mogu treneru da pametujem. Onda malo to pretresem sa kolegama i ako svi mislimo isto, tek onda mu kažem. I zato bi bilo dobro da sad pogodimo. Pritom, imamo sportskog direktora Palađija, ali on je posvećen i ostalim stvarima, ne samo prvom timu. Jer, imamo još i omladinski pogon, akademiju sa ogromnim budžetom, sa 22 podcentra, sa preko 2000 dece, sto trenera plaćamo. Tu je i ženski tim sa više kategorija, na koji smo izuzetno ponosni, jer je osvojio drugo mesto u prvenstvu ove sezone i igraće u Evropi. Imamo i B ekipu u Bajši u kojoj igraju deca iz okoline. O svemu tome moramo da vodimo brigu. I to je manje-više dosta dobro skockano. Ogroman je ovo sistem. A, kada upravljate jednim tako velikim Boingom, onda malo nepažnje dovodi do ovakvog kraha koji se nama desio”.

Miloš Degenek (©Starsport)

Jedna od najčešćih zamerki na račun TSC-a je da ste mnogo zaradili novca od prodaje igrača, a malo uložili u dovođenje novih.

“Pa, nije tako. Nismo ni ranije kupovali igrače za ne znam koje pare, pa smo igrali Evropu. Najviše smo dali za Pantovića - 500.000 evra. Ove godine smo platili za Mezeija, za Todorovskog, koji su sjajni. Naši igrači su sada imali plate veće nego kad smo igrali Evropu, što je možda moja sramota. Niko ne može da kaže za Branka Jovičića, koga sam doveo iz LASK-a, da nije pojačanje za TSC. Za njega nisam platio obeštećenje, ali sam mu dao jako dobru platu za naše uslove. Zar Miloš Degenek nije pojačanje za nas, a isto je dobio platu kao niko ranije? Ili Urošević, bivši kapiten Partizana... Doveli smo Šataru iz Rusije, odličan je igrač, borac, jako ga cenim, pokazao je karakter i po svaku cenu hoću da ga zadržim. Doveli smo Rua iz portugalske prve lige i platili smo ga, jer je trener Kalezić tražio levonogog štopera. Mi smo doveli igrače sa maltene većim pedigreom nego što su ga imali oni koje smo prodali. I ja ne želim da sve što zaradim jedne godine, iste godine i potrošim. Pa, šta ćemo da radimo sledeće godine ako ne bude prodaje igrača ili ako neki sponzor otkaže? Moramo uvek da budemo racionalni, moramo da imamo neku rezervu. Meni neće niko drugi da plati struju ako je ja ne platim”.

NIKAD ZA NAS NEĆETE ČUTI DA NEKOM DUGUJEMO

A dugova nemate, kao što imaju naši najveći klubovi?

“Gde god se okrenete u fudbalu, čak i kod ovih velikih klubova, svako ima nešto što nije platio. To za nas nikad nećete čuti”.

Uglavnom su komentari posle ispadanja bili: pao Orban, otišao TSC. To, naravno, nije imalo veze jedno s drugim, ali da li će promena vlasti u Mađarskoj uticati na neki način na klub?

“Biće nam teže zato što je Orban imao ogromnu ljubav prema fudbalu, a to ne možemo da očekujemo od neke sledeće vlade. Zahvaljujući dobrim odnosima dobili smo stvarno veliku pomoć. Ali, nije TSC samo od toga živeo. Imam ja svoju firmu, imamo sponzore, prodaju igrača. TSC je došao na neki nivo gde prvi tim može i bez pomoći mađarske vlade. Nama će tu biti malo kritična akademija, jer ona košta i košta. Imamo 2.250 dece, sa nekoliko podcentara od severa do juga Srbije, od Kraljeva preko Crvenke, Sente do Subotice. To je nešto što košta 3.000.000 evra. Dve trećine smo dobili od mađarske vlade, jednu trećinu smo mi dali. Tu jedino možemo da imamo problem, ali ovo što mi imamo, to niko nema. Ali, ne znači da neće biti pomoći i u buduće, sada je tamo (u Mađarskoj) sve još novo, rano je o tome pričati. Spremni smo za sve varijante. Bitno je da se igra fudbal. Mi jesmo varošica, od toga ne bežim i na ovu moju varošicu sam ponosan, na ovu svoju sredinu odakle sam. Cela regija sa ovim klubom dobro prolazi”.

Da li ste zadovoljni posetom na utakmicama u Bačkoj Topoli? Ovaj prelepi stadion zaslužuje da bude puniji.

“Ne slažem se kad ljudi počnu da pričaju da imamo malu  gledanost. Imamo 11 skaj boksova, koji se plaćaju 25.000 evra godišnje. U svakom je 20 ljudi, znači ukupno 220 i uvek su puni. Ispod imamo VIP deo gde imamo još 1.000 ljudi. Pored toga još imamo 1.200 prodatih godišnjih karata. Imamo i jednu grupu navijača, tako da generalno na svakoj utakmici je od 1.500 do 2.000 ljudi u najgorem slučaju. Mislim da to u današnje vreme nije toliko loše. Pričalo se o slaboj poseti na evropskoj utakmici protiv Noe, a te večeri je bila takva magla u ovom kraju da ljudi iz okoline nisu mogli da dođu na stadion. Kada je bilo normalno, stadio je pun za evropske mečeve, mogao sam pet puta da ga rasprodam”.

Bili ste jedan od prvih klubova koji je digao ruku za skraćenje lige. Jeste li se sad, posle ovakvog epiloga, pokajali?

“Ne. Da se danas ponovo glasa, opet bih digao ruku za skraćenje na 12 klubova, iako smo ispali. Dobili smo veliki šamar, ne kažem da je nezasluženo. Boli. Jesmo razočarani, ali iz ovakvih stvari može čovek da se podigne. Sve što te ne ubija, to te ojača”.

NISU FUDBAL SAMO REZULTATI

To što je TSC ispao iz Mozzart Bet Superlige ne znači da će lopta u Bačkoj Topoli da stane, niti da će klub da se uguši u očaju. Naprotiv, radovi u sportskoj akademiji traju nesmanjenim intenzitetom. Gradi se teretana u staklu koja će biti smeštena između terena, van glavne zgrade. Gradi se hotel, gradi se i novi teren sa prirodnom travom, pored kojeg će biti tribina i parking.

(©Starsport)

TSC polako pravi, slikovito objašnjeno, sportski centar kakav ima reprezentacija Srbije u Staroj Pazovi.

“Uskoro nam dolazi turski drugoligaš Ankaragudžu, koji će biti ovde na pripremama. Doći će i poznata akademija Aspajr sa Bliskog istoka. Mlađe kategorije norveškog Tromsa takođe”, otkriva Janoš Žemberi.

Teretane, svlačionice, medicinski blok koji koriste sve uzrasne kategorije, ne samo prvi tim. Ali, ima još toga…

“Imamo i deo za atletiku, gde Adrijana Vilagoš baca koplje. I ona koristi sve ove naše stvari. Znači, vodimo računa i o drugim sportovima u našem gradu”, ponosno ističe Žemberi.