INTERVJU – Luka Jović: Hteo sam da se sklonim od liga petice! Naš problem su velika očekivanja javnosti

Znamo šta može i pitamo se zašto to ne pokazuje u kontinuitetu. Svi fudbaleri koji su igrali sa Lukom Jovićem, od mlađih kategorija do seniorskog fudbala, u zemlji ili u inostranstvu, kažu da je kralj šesnaesterca. I da će od 100 lopti koje sačeka u kaznenom prostoru bar 99 poslati u mrežu. Ako ne i sve. U Ajntrahtu, kad je možda igra nemačkog kluba bila „nameštena” za njega, uverili smo se da može.

Beše to pre šest sezona – 27 golova na 46 utakmica u Bundesligi i Ligi Evrope, kad su Orlovi iz Frankfurta dobacili do polufinala Lige Evrope. Samo još jednom posle odlaska iz Ajntrahta imao je dvocifren golgeterski učinak, onomad kad je u dresu Fjorentine stigao do finala Lige konferencije.

Iako izgleda kao prepričavanje karijere, ovi podaci nas navode na pitanje šta se desilo u međuvremenu, da li je srpski reprezentativac tokom boravka u Nemačkoj podigao standard toliko visoko da nikad posle toga nije uspeo da ga ponovi, da li je ta golgeterska eksplozija bila izuzetak od pravila ili pravilo koje čeka izuzetak od sezone.

Možda baš ove, u kojoj je obukao dres AEK-a iz Atine, gde se prema sopstvenom priznanju sklonio od reflektora liga petice i gde je već počeo da doprinosi na raznim poljima. Zato i pred njim, i pred nama koji ga posmatramo kroz želju da doprinese reprezentaciji Srbije, stoji dilema velika poput Akropolja – da li će Luka Jović opet davati golove kao nekad?
„Ceo život to lebdi iznad mene i u suštini je moj najveći problem. Nisam neko ko gleda samo kako da postigne gol, nisam igrač koji će isključivo da čeka u šesnaestercu, više volim da učestvujem u igri. Na primer, u prethodnim klubovima me neki treneri nisu videli, a to mi nije odgovaralo, jer ne volim da stojim u kaznenom prostoru i čekam jednu loptu koja će doći, pa da zatresem mrežu. Više sam za to da budem povučeniji i iz tog razloga mi odgovara igra sa dva napadača, kako bih imao slobodu da se kao drugi krećem između linija, učestvujem u igri, a ima ko će da postigne gol“, dobro je raspoložen centarfor AEK-a i srpski reprezentativac tokom razgovora za Mozzart Sport.

Možda i zato što je prvi put otkako je napustio Srbiju dočekao da u inostranstvu sarađuje sa našim trenerom, jer su se ovog leta njegovi i putevi Marka Nikolića spojili u Atini.
„Sigurno mi prija. Marko je fantastičan trener i mislim da će napraviti mnogo uspeha u karijeri. Igrao sam u velikim klubovima, radio sa mnogo trenera i ubeđen sam da Nikolić poseduje ozbiljan kapacitet da napravi nešto veliko. I ja to očekujem. Zasada, što se nas tiče, verujem da moramo da napravimo više“.

Srbija daje gol na Vembliju, kvota 2,05

Što se tiče tvoje pozicije i uloge na terenu, ali i stila Marka Nikolića, njegovi špicevi su u svim prethodnim klubovima davali dvocifren broj golova. Da li to da očekujemo i od tebe u dresu AEK-a?
„Jeste, s tim što mi ove sezone ne postižemo baš mnogo golova, nismo se još uigrali na odgovarajući način. Ima dosta utakmica, stigao nas je i neki umor. Došao sam početkom avgusta, nisam prošao pripreme, ovaj početni period je meni malo teže pao nego ostalim igračima. Non-stop imam nekih problema sa povredama, stalno nešto boli i zateže, ali nadam se da će to u nekom narednom periodu da prođe i da ću moći maksimalno da igram i pomognem ekipi da ostvarimo naše ciljeve“.

Zašto je Luka Jović izabrao AEK? Čime te to klub privukao, kad si, između ostalog, samo nekoliko sedmica ranije imao poziv Veljka Paunovića da mu se priključiš u Ovijedu?
„Letos sam prvi put u karijeri imao priliku da budem slobodan igrač i mogu reći da mi se to malo i svidelo iz razloga što sam mogao da imam život bez razmišljanja kad počinju pripreme i kad ću morati da počnem da treniram, da se spremam. Zbog poslednje sezone u Milanu sam bio i malo psihički umoran, jer stvari nisu išle očekivanim tokom. Posle se to sve normalizovalo, počeo sam da igram i imao sam operaciju, tako da je iza mene ostala naporna sezona u smislu psihologije. Onda sam se čuo sa Markom, naravno da sam kao i svaki slobodan igrač imao više ponuda, međutim, ni za jednu nisam mislio da je to – to. Iskreno vam kažem, izbegavao sam ’lige petice’, hteo sam da se sklonim malo, da se odmorim od svega i kada me Nikolić pozvao, samo je kliknulo u mojoj glavi da je to – to. Brzo smo se dogovorili“.

PUSTIM TV, IDE REPRIZA UTAKMICE, GLEDAM SEBE I MENI NIJE DOBRO

(Uroš Popović/Mozzart Sport)

Ova rečenica o „ligama petice“ će verovatno izazvati različita tumačenja u našoj javnosti, pitaće se ljudi kako to da fudbaler koji je igrao u godinama u Nemačkoj, Španiji i Italiji sada ne želi da bude deo elitnog fudbala?
„Jednostavno, podsećam da sam psihički bio malo umoran i hteo sam da se sklonim u neku mirniju sredinu. Ne da pobegnem od pritiska, jer sam na njega naviknut igranjem u Crvenoj zvezdi, Benfiki, Ajntrahtu, Realu, Fjorentini i Milanu. To su sve klubovi gde morate da pobeđujete iz vikenda u vikend i ja sam se na to navikao kao i svaki drugi igrač, ali sam ovaj put hteo da malo bolje razmislim, da se sklonim, da budem siguran da neću pogrešiti u izboru kluba“.

To može da se posmatra i kroz prizmu tvojih godina. Tek ti je 27, deluje da ima još vremena i da je ovo neka vrsta međustanice, iako će verovatno biti onih koji će selidbu u Atinu tumačiti rečima „Luka je propao, čim je izabrao AEK, drugu ili treću ligu evropskog fudbala“.
„Nemam problem s tim. Kad sam ja u pitanju uvek je bilo priča i uvek će ih biti. Mnogo neistinitih, kao što je bilo uglavnom za mene sve ove godine koliko igram na ozbiljnom nivou“.

Šta je to što izaziva ljude da te tako posmatraju?
„Ne znam... Većina ljudi ima osećaj da mene ne zanima kad izađem na teren, da jednostavno ne želim. A ja ne mogu svoje utakmice da gledam iz istog razloga. Nekad, kad vidim sebe, dođem kući, pustim TV, ide repriza utakmice, kad gledam sam sebe, meni nije dobro. Donekle ja to i razumem, s tim što naravno kao i svaki drugi fudbaler, volim da pobedim. Ne samo utakmicu, nego i Uno kad igramo. Ne prihvatam poraz tek tako i to je jedan od razloga zašto sam došao u AEK. Hteo sam u tim koji pobeđuje i gaji šampionske ambicije“.

A da li jednog dana, kad prođe period u Atini, vidiš sebe ponovo na mestu gde si bio, u ligama petice?
„Možda, neću da razmišljam toliko unapred. Koncentrisan sam da period u AEK-u bude uspešan. Zasad sve ide super. A liga je dosta jača nego što sam smatrao. Nije kao da sam došao u Atinu na more, odigram vikendom utakmicu, dam dva gola i idem kući. Nadam se da ćemo uspeti da se borimo za titulu. Slično je kao u Srbiji što se tiče suđenja i nekih drugih stvari, sigurno će nam iz toga razloga biti malo teže, ali mi smo tu da se borimo i nadamo se da ćemo izaći kao pobednici“.

Koliko pomaže činjenica da su u svlačionici još dvojica Srba, Mijat Gaćinović i Marko Grujić, pa Hrvat Domagoj Vida, Albanac Tomas Strakoša...?
„Ima nas za mali fudbal, nas petorica... Stvarno su mi puno pomogli na početku, to je i jedan od razloga zašto sam se brzo uklopio u prilike u klubu, gradu, državi. Svaki dan smo zajedno, lepo nam je, ali naravno moramo da ostvarimo dobre rezultate i ako ih budemo imali, sve ostalo će da bude dosta lepše. Moramo da se borimo svakodnevno, treniramo snažno, da pokušamo da pomognemo svi zajedno ovoj ekipi, a ne da budemo zadovoljni samo što smo svi tu zajedno, što nam je lepo, nego da pomognemo AEK-u da ispuni zacrtane ciljeve“.

Marko Nikolić reče da je u internim razgovorima saopštio Gaćinoviću, Grujiću i tebi da više niste mladi, ili toliko mladi kao što vas javnost percipira, već da je vreme da preuzmete ulogu lidera u njegovoj ekipi.
„Tako je! Konstantno razgovaram sa Markom o svemu, tako da veoma dobro znam šta očekuje od mene. Isto tako je svestan situacije da nisam prošao pripreme i da sam donedavno imao više utakmica nego treninga ove sezone, tako da sam uveren da će protokom vremena sve ići na bolje i da ćemo zajedno imati uspeh“.

Luka je jedan od trojice špiceva koliko ih AEK ima. Marko Nikolić uglavnom voli da počinje utakmice sa dvojicom, ali je nevolja što mu je u ovom delu sezone povređen Zini, što remeti koncepciju.
„Bio je plan, kada smo prvi put pričali da igramo sa dva špica, ali se Zini povredio, klub nije uspeo da dovede neke igrača koje je hteo i ostali smo u napadu samo Fransis Pjero i ja sami. Preveliki je rizik da počnemo obojica istu utakmicu, jer će onda stručnom štabu zafaliti neka ofanzivna promena. Marko odlučuje ko igra i koliko, a mi to poštujemo i naše je da pokušamo da iskoristimo minute na najbolji mogući način.ˮ

NAJVIŠE VOLIM DA IGRAM IZA MITRA I(LI) VLAHOVIĆA, RIZIČNO BI BILO DA KRENEMO SVA TROJICA

(MN Press)

U međuvremenu se desila promena koja će se možda odraziti na tvoj status što se tiče reprezentativnog fudbala, jer je Veljko Paunović promovisan u selektora Srbije.
„Drago mi je što je Veljko tu, ali isto smo imali jako zapažene rezultate sa Piksijem na klupi. Mislim da igra nije bila na zavidnom nivou, pogotovo u poslednje vreme, ali rezultati su tu i moraju da se poštuju. Otišli smo na Svetsko prvenstvo u Katar, plasirali smo se posle četvrt veka na EURO, kad je Dragan Stojković došao bili smo u C diviziji Lige nacija, sada smo u A, čak smo i opstali. Sve je to za poštovanje. Sad je tu Veljko, mnogo igrača ga poznaje, sam Paunović zna kako ti momci funkcionišu, osvojio je Mundijalito na Novom Zelandu i najbolji je trener u ovom trenutku za reprezentaciju“.

Očekuješ li boji status, ne zato što te novi selektor zna, nego što donosi drugačiji energiju u stil fudbala nego Piksi?
„Ja sam tu kao i uvek. Nikad nisam pravio problem da li igram ili ne. Uvek sam pokušavao da budem u službi tima. Veljko odlučuje, a ja ću uvek davati maksimum kao što je bio slučaj kod prethodnih selektora i da pokušam da se izborim za što veću minutažu. Paunović će na osnovu treninga, njegove vizije i razmišljanja da postavlja ekipu za koju smatra da će da donese rezultat“.

Fascinantno je da ti, kao nekadašnji član Real Madrida ili Milana, ne govoriš ni u jednom trenutku ništa loše na račun kolega iz reprezentacije Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića, koji su u prednosti u državnom timu.
„Najviše volim da igram iza njih, pa neka njih dvojica daju golove, a ja ću ostalo...“

Je li to previše rizično, da sa takva tri fudbalera Srbija krene?
„Sigurno jeste, zato sam i rekao da sam uvek tu za reprezentaciju, nebitno ko je selektor, da li igra Duci, da li je na terenu Mitar, da li sam ja, da li su njih dvojica istovremeno, a ja na klupi. Stvarno nikada nisam imao problem sa tim, jer su fantastični igrači. Mitrović je najbolji strelac u istoriji reprezentacije, Vlahović je opet postao standardan i zaslužuje da predvodi napad velikana kao što je Juventus. Svi smo tu da pomognemo i našim golovima donesemo rezultat reprezentaciji“.

Jović zasad ima 48 utakmica u dresu Orlova, počeo ih je 16, što znači da je tek svaku treću starter, ali sam kaže da je tek sedam ili osam takmičarskih počeo, dok su ostale bile prijateljskog karaktera.
„Drago mi je što sam uspeo da postignem gol na Evropskom prvenstvu (protiv Slovenije, op. aut.) koji nam je u tom trenutku bio bitan. Drago mi je i zbog te Škotske, što sam produžio nadu, iako se nije završilo na neki najbolji način, ali da ne vrtim priču.... Tu sam da pomognem koliko selektor misli da je potrebno, da li je to 90, 45, 20 ili 10 minuta, ja ću dati sve od sebe“.

Šta da očekujemo od predstojeće dve utakmice na uzanom prostoru do Mundijala? Ima li Srbija šansu da se nekako provuče do završnog turnira?
„Nije da imamo veliku šansu, ali moramo da imamo velika očekivanja. Pre svega što većina nas poznaje Veljka i čim je prihvatio poziv u ovom trenutku, znači da i on veruje u to. Nije laka situacija, ali poznajući ekipu Albanije, mislim da imamo šansu i da ne bi trebalo da se predajemo tek tako. Mi smo kvalitetnija ekipa od Albanije, što nažalost nismo uspeli da pokažemo iz raznih razloga. Ako na kraju kvalifikacija Albanci završe ispred nas, moramo da im čestitamo, ali dok se utakmice ne završe, ne bi trebamo da se predajemo. Imamo i utakmicu na Vembliju, a svi znamo kako smo otišli na Svetsko prvenstvo u Katar...“

Da li to nagoveštavaš da bi mogao da se ponovi scenario iz Lisabona?
„Ne nagoveštavam ništa, samo kažem da bi trebalo da verujemo do poslednjeg trenutka i da je sve moguće. Moramo da poštujemo kvalitet ostalih reprezentacija, da budemo svesni, pre svega, našeg kvaliteta i da to nije na najvećem mogućem nivou kao što je, na primer, Engleska. Opet, veru niko ne može da nam oduzme“.

POGLEDAJTE NAŠ I SPISAK DRUGIH, VIDEĆETE GDE IGRAJU NJIHOVI FUDBALERI

(Uroš Popović/Mozzart Sport)

Šta je problem reprezentacije, rekao si da neko vreme nismo igrali dobro, ne samo protiv Albanije, već to traje nekoliko ciklusa?
„Mislim da je to kvalitet. Javnost ima prevelika očekivanja i da mi imamo, ne mogu reći problem sa kvalitetom, zato što smo mi kvalitetna reprezentacija, ali kad pogledamo neke druge selekcije, poput Danske, Austrije ili Švajcarske, videćemo da su njihovi igrači u daleko boljim klubovima i da su u njima standardni. Opet, kad pogledamo naš spisak, nešto se tu ne poklapa sa očekivanjima. To dovoljno govori. Moramo da se borimo. To je papir, to su klubovi, ovo je reprezentacija i hajde da pokušamo da opravdamo ta visoka očekivanja javnosti i cele nacije“.

Možda će nam pomoći Veljko Paunović. Koliko se promenio ili usavršio otkako je osvojio Mundijalito pre deset godina?
„Sigurno je napredovao kao trener. Koliko poznajem Veljka, fantastičan je čovek, borac, ratnik. Bili smo zajedno na EP za omladince u Mađarskoj, kad smo izgubili u polufinalu i ono što mi još tad ostalo u sećanju jeste što je u stanju da napravi pravu grupu, da to bude tim. Na primer, u tom polufinalu protiv Portugala, koju smo izgubili na penale, nisam imao minute. Kad se meč završio, u autobusu sam sve vreme plakao, pitao se kako se to desilo. E, to je to što se Veljka tiče, njegova najveća prednost je što svakog igrača stavi u službu tima i da svi daju maksimum, bilo da su počeli utakmicu, ušli ili nisu dobili šansu. Nisam jedini plakao, dosta igrača je bilo sličnog raspoloženja, jer smo smatrali da je to idealan moment, ali je zapravo stigao na sledećem takmičenju, na Novom Zelandu, iako nažalost, zbog povrede kolena nisam bio na spisku“.

IZ RAZGOVORA SA KONSEISAOM SAM SHVATIO ŠTA SU TRAŽILI OD NJEGA

(AFP)

Hajde malo još o klupskom fudbalu. Doduše, o verovatno bolnoj temi kakva je boravak u Milanu. Navodno je rečeno da ćeš igrati više, a onda je u januarskom prelaznom roku stigao Santjago Himenes iz Fajenorda i „ukrao“ ti minute. Ništa protiv Meksikanca, ali šta se to dešavalo na San Siru?
„Imao sam neki loš osećaj za prošlu sezonu, hteo sam da idem iz kluba, jer sam smatrao da nisam bio dovoljno ispoštovan i cenjen posle prve godine u Milanu. Na kraju sam ostao, dobio ’devetku’ i onda se desila povreda, imao sam problema sa pubalgijom, mesecima sam to vukao, na kraju operisao i vratio sam se treninzima tek u januaru kada je stigao novi trener. U tom prelaznom roku je došao i Himenes. Za mene je trener Seržo Konseisao veliki gospodin, mnogo mi pomogao u Milanu i vratio me da igram. Što sam i zaslužio. Ne znam da li bi bila takva situacija da Konseisao nije bio tu. Na kraju je sezona bila neuspešna, a nadam se da će se ove sezone vratiti u Ligu šampiona, jer to Milan zaslužuje“.

Da li bi ti eventualno prijao fudbal kakav forsira Maks Alegri, vidimo da je pod njim Milan stabilizovan?
„Ne znam, nisam ni razmišljao, jer sam znao sam da neću ostati u klubu i posle dva gola Interu u Kupu Italije. Nekako nisam očekivao da ostanem. To je bio moj osećaj na osnovu svega kako se kako se situacija razvijala“.

Milan je uvek veliki klub, ali je doživljaj sa strane da je u ovom trenutku toksična sredina. Da li imaš taj osećaj?
„Složiću se sa tobom. Bar je tako bilo dok sam ja bio tamo, bio je haos i problemi s navijačima i nisu dolazili nekako. Drago mi je što su se digli, navijač sam tog kluba odmalena, navijam da osvoji Seriju A i vrati se u Ligu šampiona“.

Znači li to da posle rastanka nema „hard feelings“ za Milan?
„Ne, nikako. Ja sam bio navijač Milana, tako da su to samo ljudi koji su tu trenutno. To će se promeniti, Milan kao klub ostaje, nemam apsolutno nikakav problem. Sad, da li je neko odlučio da li sam ja fudbaler za Milan ili ne...“

Da li znaš ko je to bio?
„Ne znam... Bilo je situacija kad sam razgovarao sa trenerom Konseisaom oko nekih detalja koje je meni iznosio, šta je njemu bilo naređivano kad je došao. Iz tih naših razgovora sam zaključio kako se situacija odvija, kakvo je stanje u klubu i šta je traženo od njega. Zato i kažem da je što se mene tiče Seržo veliki gospodin i maksimalno me je ispoštovao, a ja sam se trudio da mu vratim na najbolji mogući način“.

Pratiš li Fjorentinu u kojoj si igrao i kako komentarišeš posrtanja na početku sezone?
„Krivo mi je i zbog Fjorentine i zbog Stefana Piolija. Ljubičasti su jedan od naših sledećih protivnika posle reprezentativne pauze u Ligi konferencije, između prvenstvenih mečeva sa Arisom i Panatinaikosom. Fjorentina kao klub i Firenca kao grad zaslužuju bolje. Ne znam u čemu je problem ove sezone. Teško mi pada i zbog Piolija, koji je dobar trener, dobar čovek, a nadam se da će što pre moj bivši klub početi da beleži bolje rezultate“.

Ovde moramo da se vratimo na letnji prelazni rok, kad si imao i pozive sa atraktivnih destinacija. Na primer, iz Meksika. Zašto nisi otišao tamo?
„Sve te opcije sam sklonio sa strane, jer sam hteo da nastavim da igram takmičarski fudbal. Meksiko je neka druga priča, u tom trenutku sam razmišljao da ćemo se plasirati na Mundijal, a odlazak na drugi kraj sveta bi značio neprestana i iscrpljujuća putovanja, tokom septembra, oktobra i novembra, kad su reprezentativna okupljanja. Trebalo je uzeti u obzir vremensku razliku, taman bih se navikao na jednu zonu, dva dana kasnije je utakmica, pa isto to kad dođem u Evropu... Ne znam kako bi to sve izgledalo i to je bio razlog što nisam prihvatio tu ponudu. A hteo sam da se zadržim u evropskom fudbalu. U ovim godinama sam tražio klub koji će da stane iza mene, gde ću imati minutažu, a istovremeno i šampionske ciljeve“.

Bilo je govora da te traže i klubovi iz Saudijske Arabije gde bi sigurno zaradio daleko više nego na bilo kojoj drugoj adresi?
„Nikad ne reci nikad, ali trenutno ne planiran da idem, ne vidim sebe tamo. Apsolutno podržavam igrače koji su otišli u taj deo sveta, ne kažem da je to greška, svako ima svoj način razmišljanja. Želeo sam da budem ovde i nadam se da ćemo imati dobre rezultate“.

NIJE TRENUTAK ZA ZVEZDU, SRBIJA MORA DA NAPREDUJE KAKO BI LIGA BILA PRIVLAČNIJA

(Uroš Popović/Mozzart Sport)

Šta je bila letos priča sa Crvenom zvezdom? Čak je i Marko Nikolić rekao da je postojala mogućnost da se vratiš.
„Bilo je možda mnogo kasno, a i da je bilo ranije, ja u ovom trenutku ne vidim sebe u Crvenoj zvezdi. Ne zbog Zvezde, svi znaju koliko je volim. Zvezda je napravila mene ovakvim kakav jesam. Ja sam bio u Zvezdi deset godina i ako nekad odlučim da se vratim u Zvezdu, ako procenim da je trenutak, meni ugovor neće biti potreban. Plata ništa, neće mi biti potrebna“.

Jesi li ozbiljan, ne koristiš to samo kao floskulu?
„Najozbiljnije! Ja bih se u Zvezdu vratio da mi ništa ne treba. Ako osetim da je trenutak, kad bude trenutak. U ovom času – nije“.

Da razjasnimo – ne zbog Zvezde?
„Tako je, tako je. Ne zbog Zvezde, naravno, ali Srbija mora mnogo da napreduje što se tiče nekih fudbalskih stvari, da ligu digne na viši nivo. Onda će liga da bude privlačnija i za mnoge druge igrače, a Zvezda neće morati da plaća igrače koliko ih plaća sad. A to je u ovom trenutku realno, jer ako igrač ima ponudu nekog drugog kluba i ako ima ponudu iz Srbije, dovoljno mu je da pogleda dve utakmice gde se igraju u Srbiji, a da to nisu, da kažemo, najveći klubovi. Mislim da će cena biti duplo. Moramo da napredujemo mnogo i mislim da je prevelika liga za zemlju kao što je Srbija, da bi trebalo smanjiti broj klubova, što je krenulo da se dešava. Nije ni Grčka na nekom zavidnom nivou, daleko su od toga i Grci, isto to moraju da rade, ali meni je Grčka interesantna zato što ima četiri ekipe koje se bore za titulu i na kraju ligaškog dela kreće plej-of gde ukrštaš sa svim velikim protivnicima i gde se u direktnim okršajima borite za titulu“.

Kao centarfor, kako vidiš Zvezdne špiceve. Konkretno Marka Arnautovića? Daje golove, ali kao da se sve vreme očekuje više.
„Za Arnautovića ne bi trebalo da trošimo reči. Kod njega se vidi suvi kvalitet prilikom svakog kontakta sa loptom. Bio je i Marko u sličnoj situaciji kao ja, nije prošao pripreme, s tim što je malo stariji, tako da mu je verovatno teže palo. Mislim da Zvezdi nije problem Arnautović, niti pozicija napadača. Tu je i Bruno Duarte koji je isto dobar igrač. Jeste Zvezda u maloj krizi, što je normalno posle toliko godina, ali će sve brzo proći“.

Mada, kad god je Zvezdi teško, kao da se svi pomere u stranu i guraju loptu Mirku Ivaniću i Aleksandru Kataiju da oni rešavaju komplikovane situacije?
„Sale Katai je majstor fudbala. Bio je predodređen da napravi mnogo više. Igrali smo zajedno u Zvezdi, tokom njegovog prvog mandata, sigurno je jedan od najboljih igrač Zvezde“.

Da li je za Luku Jovića Real Madrid davna prošlost i da li ima nešto što o tom poglavlju može da se kaže, a da nismo znali?
„Ta knjiga je zatvorena. Govorio sam nebrojeno puta na tu temu. Nemam šta dodatno da kažem, svi sve znaju. Zove te najveći klub na svetu, mnogo sam mlad otišao i nisam bio spreman za neke stvari, što se i videlo“.

Govoriš iskreno, priznaješ da nisi bio za taj korak?
„Možda nisam u tom trenutku bio spreman. Desila se i korona, pratile su me povrede, svašta nešto, ali sam isto tako siguran da bi bilo daleko bolje da sam imao srednji korak, u smislu izbora kluba, između Ajntrahta i Reala. Mada, to su cifre koje su mogli da plate samo najveći klubovi i ako je već trebalo da idem u neki od TOP 10, onda sam razmišljao da odem u najveći. Ne možete reći da ste pogrešili kad odete u Real Madrid. Veliko je to iskustvo, igrao sam sa najboljim igračima planete, ali to je sad i za mene, prošle su tri-četiri godine otkako sam otišao...“

U Real te je „dovela“ fantastična sezona u Ajntrahtu, kad si postizao golove kao na traci, čak i pet na jednom susretu. Da li je to trend ili incident i da li ćeš opet biti tako produktivan, možda već u Atini?
„Uvek su pitanja da li će se taj period vratiti. Ima sličnosti, ponovo sam u svlačionici okružen i Srbima i Balkancima, opet nosim Najki opremu, samo je grb promenjen, ali orao u grbu je isto tu“, smeška se Luka Jović na kraju razgovora za Mozzart Sport.