INTERVJU – Mirko Ivanić: Reiki terapijama sam vratio samopouzdanje, Zvezda me dovela u pogrešnom trenutku

Izanđala fudbalska fraza o tome kako je forma prolazna, a klasa večna – koja se tokom mandata na Marakani najviše lepila uz ime bivšeg kapitena Nenada Milijaša – negde važi i u slučaju Mirka Ivanića. Samo je možda treba preformulisati rečima da je kvalitet, koji personifikuju savršena kontrola lopte, smisao za kombinatoriku i tehnička superiornost i talenat, večan, a da je psihološki bag prolazan.

Mirni momak iz Bačkog Jarka prošao je pravi rolerkoster emocija, samopouzdanja i osećaja suvišnosti na crveno-beloj strani Topčiderskog brda, ali je na tom fudbalskom ringišpilu trenutno na najvišoj mogućoj tački. Igrama i suvom demonstracijom moći na San Siru naterao je da promene mišljenje čak i najtvrodokornije zagovornike teze da tihe ravničarske duše ne mogu kraj srca da nose grb Crvene zvezde i donesu tim obeležijima preko potrebnu strast. Jedan od tvoraca evropskih uspeha u eri Dejana Stankovića ponovo je postao ličnost prvog reda kada je reč o sportskim dešavanjima, kao sada već davne 2015. godine kada je bio želja Partizana, zatim i opsesija Crvene zvezde.

Priča se o njegovim golovima, lakom trku i još laganijim driblinzima, ali se u opširnom intervjuu za Mozzart Sport Mirko Ivanić prisetio svih dana u Ljutice Bogdana. Otkrio je da su mu je japanska tehnika isceljenja povratila samopouzdanje i od njega napravila gladijatora. Dotakao se i reprezentacije Srbije, ali i bio više nego direktan kada je saopštio da ga je Crvena zvezda dovela u pogršnom trenutku.

„MARIJANA KOVAČEVIĆ ME OSPOSOBILA ZA MILANO“

Mnogo puta je tokom razgovora pričao da kao igrač u ozbiljnom dobu ne može da živi od dvomeča s Milanom, ali je to tema kojom je počeo da pravi rekapitulaciju pređenog puta na Marakani, koji nije sastavljen samo od latica. Bilo je tu i trnja. Mnogo trnja.

„Moram da budem iskren, jesam malo sam sebe iznenadio partijom protiv Milana, iznanadila me i cela ekipa kako smo odigrali. Bile su to dve fantastične utakmice, bilo je i grešaka, ali kada igrate protiv tima kao što je Milan, to je normalno. I oni su grešili. Mogli smo da ispišemo istoriju, ostaće zauvek žal što nismo prošli Milan. Ali bićemo ponosni kako smo odigrali. Dugo ćemo biti ponosni. Vidim reakciju ljudi. Gde god prođem, protiv koga god da igramo, svi su zadovoljni. Ponosni su ljudi. Stalno se komentarišu te utakmice, jer smo napravili veliku stvar. Igrali smo disciplinovano, ofanzivno, da ne zvuči bahato, ali igrali smo fantastično. Svidelo se to navijačima. Ja sam oduševljen. Jeste šteta zbog konačnog uspeha, ali svi moraju da nam priznaju da smo odlično reprezentovali srpski fudbal, Srbiju i Crvenu zvezdu“, počinje priču za Mozzart Sport Mirko Ivanić.

(Star Sport)

Pre utakmice ste davali optimističke izjave, ali, iskreno, da li ste verovali da možete da bude konkurentni protiv Milana? Oni su krajem godine bili u strašnoj seriji, bili su prvi favoriti za titulu u Kalču?

„Nismo ih toliko pratili tokom priprema, naučio sam davno da u sportu nemaš taj luksuz da razmišljaš šta će biti za dva meseca. Gledali smo ih kada se meč već približio. I stvarno smo verovali da možemo da se nadigravamo s njima. Verujemo u to što radimo, što radi Mister i verujemo jedni drugima. Mogli smo i da izgubimo sa 3:0, to ništa ne bi promenilo u odnosu među nama. Mi znamo koliko se trudimo, radimo, povređujemo i onda ne reagujemo na komentare sa strane kada neko odigra loše. Nemamo tu vrstu osude u svlačionici, jer svi želimo da napravimo velike stvari.“

Ubeležio si sjajan meč za Vojvodinu protiv Sampdorije takođe u Italiji, ali čini se da si na San Siru podigao lestvicu i odigrao partiju karijere. Bio si neuhvatljiv za Kalabriju?

„Moram da spomenem i Arsenal u Borisovu. Dobili su nas sa 4:2, ali bez lažne skromnosti, odigrao sam fantastično taj meč. Dao sam gol glavom, ali i mimo toga bio sam na visokom nivou. Dakle, te dve utakmice i Sampdorija u Torinu.“

„POSLE PRVOG KONTAKTA ZNAO SAM DA JE TO MOJA UTAKMICA”

Bila bi velika šteta da nisi odigrao revanš protiv Milana, čak smo i mi objavili informaciju da će te stopirati ruptura lista posle gostovanja u Subotici?

„Eto i ti si objavio da imam rupturu. Slali su mi ljudi tekst sa Mozzart Sporta da sam praktično otpisan za tu utakmicu. Iskreno, mnogo je bilo neizvesno. U ponedeljak, kada se pojavila ta vest, nisam verovao da ću igrati, jer sam imao oštećenje na mišiću. Moram ovim putem da zahvalim doktorki Marijani Kovačević. Uradila je sve kako bih, ipak, bio spreman za meč na San Siru. Uradila je velike stvari, nisam trenirao dva-tri dana. Da nije bilo nje i naših fizioterapeuta, koji su radili sa mnom nekoliko sati, ne bih bio spreman za put.“

Mora da ti je nešto rekao Kalabrija posle meča, retko ko je onako uništio reprezentativca Italije.

„Nije, ali oni imaju trend da na poluvremenu menjaju dresove. Mi to radimo na kraju meča... Bio sam iznenađen kada mi je prišao posle 45 minuta i tražio da se zamenimo. To mi je jedan doživljaj u vezi s Kalabrijom.“

Znači nije čestitao na driblinzima?

„Iskreno, ja slabo pratim fudbal. Nisam ga nešto mnogo gledao, čuo sam za njega. Ako gledam italijanski fudbal, obično su to mečevi Intera i Juventusa. Milan sam počeo da gledam kada smo ih izvukli. Iskusan sam igrač i kroz karijeru sam shvatio da nije velika razlika između igrača iz velikih klubova i nas ovde. To su nijanse i konstantnost. Mi imamo mnogo veliki respekt, jer su u velikim klubovima. Razlika postoji, jer da nije tako, oni ne bi bili članovi tako velikih klubova, ali opet... Može da se igra protiv svakog. To je moje mišljenje.“

PRIMERA, 16.16: (1,23) REAL MADRID (6,50) ELČE (12,0)

Kada si na San Siru osetio da to može da bude tvoja utakmica?

„Osetio sam po prvom kontaktu da pravim razliku. Hajde sad, ne baš da pravim razliku, ali da mogu da se nosim i nadigravam s njima. Ne bih voleo da zvučim prepotentno, jer ih mnogo respektujem i poštujem. Ali pričao sam i s Radetom Krunićem, njega dugo poznajem, jer smo mnogo puta igrali jedan protiv drugog. Znamo se dobro. Razmenili smo utiske, oduševljen je načinom na koji smo odigrali kao tim. Stvarno to godi i moram da ga pomenem. Sjajan dečko, drago mi je što je dao onaj lep gol protiv Verone.“

(Star Sport)

Da li i dalje analiziraš onu situaciju kada si Kalabriji provukao loptu kroz noge i krenuo ka golu, i šansu Kataija kada si bio na petercu u 80. minutu?

„Sada je već prošlo vreme od utakmice. Ne mogu reći da i dalje razmišljam, jer nemam 18 godina da bih živeo od tih mečeva. Ali gledao sam snimak nekoliko dana po povratku u Beograd. Hteo sam da vidim gde smo mogli da prelomimo dvomeč na našu stranu. Definitivno smo mogli da budemo koncentrisaniji u nekim situacijama. Ali to je fudbal.“

„NIJE UMESNO DA ME NEKO POREDI S PIKSIJEM“

Bilo je čak i šaljivih komentara na društvenim mrežama da je Piksijev duh lebdeo nad San Sirom 33 godine i onda ušao u tvoje telo?

„Pročitao sam i to, ali moram da naglasim da je svako poređenje s Piksijem i Dejom neumesno. Prosto to nije na mestu. Oni su ljudi koji su svojevremeno bili najbolji na svetu. Uradili su ogromne stvari za jugoslovenski i srpski fudbal. Daleko smo mi od njih... Godi sa jedne strane, nasmejem se na te komentare. Ali zamolio bih ljude da to više ne rade. Neprijatno mi je. Mnogo smo mi daleko od njih.“

(Reuters)

Lepo je slušati komentare o Milanu, ali kada je definitivno kliknulo između tebe i kluba, i kada si počeo da ideš uzlaznom linijom. Da se ne lažemo, imao si teških i ne baš reprezentativnih godinu dana?

„Morao bih da izdvojim par situacija, jer ovo traje već godinu dana. Pre korone sam promenio način razmišljanja i pogled na moju situaciju. Imao sam jako tešku i lošu sezonu u Zvezdi i završio sam je povređen. Nisam o tome pričao, verovatno ni vi ne znate za taj problem. Imao sam problem s preponskim kanalima, tako da sam Misterov dolazak dočekao potpuno nespreman. Smršao sam četiri kolograma, što za igrača moje konstitucije nije dobro. Potpuno sam bio van ritma. Prvi deo na Kipru nisam radio s ekipom, priključio sam se u Turskoj, ali jednostavno to nije bilo to. Daleko sam bio od nekog mog optimalnog nivoa pripreme. Nisam bio ni psihofizički spreman. Trebao mi je jedan period da povratim spremu, da steknem poverenje u Mistera, kao što je i njemu trebalo vreme da stekne poverenje u mene. Morali smo da se upoznamo. I počeo sam da se vraćam na ovaj nivo.“

„MISTERA SAM DOČEKAO NESPREMAN, IMAO SAM POVREDU PREPONSKIH KANALA“

Gol Omoniji, odlična rola protiv Genta, dominacija u srpskoj ligi tokom jeseni...

„To su dve utakmice koje sam odigrao dobro. Govorim o Omoniji i Gentu ovde. One nisu došle slučajno. Pre svih tih utakmica postojao je put od februara, marta... Išla je prvo Omonija, pa Gent, na kraju i ovaj Milan. To je trajalo, bio je to dug i težak proces. Moj trening, komunikacija s Misterom, moje razmišljanje o Crvenoj zvezdi i sebi. Morao sam da povratim samopouzdanje. Te utakmice su došle kao nagrada za ceo taj proces i želju da se izborim sa samim sobom.“

Kako se čovek bori sam sa sobom?

„Nisam došao kao anonimus. Cela ta moja prva sezona je dugo trajala. Igrao sam hladno-hladno. Više to nego toplo-hladno (smeh prim. aut.). Bilo mi je potrebno mnogo vremena. Izgubio sam veru, čak sam pomislio da u Crvenoj zvezdi neću pronaći sreću. I nešto veliko. Dug je to proces, da počnete pozitivno da razmišljate. Pomogle su mi neke osobe. Kada bih morao nekog da izdovojim, onda je to moja Nataša, koja je sa mnom sedam godina u dobru i u zlu.“

JAPANSKA METODA I FAKTOR STUDENTKINJE PSIHOLOGIJE

Da se našalimo: tvoja devojka je psiholog?

Ona studira psihologiju, pa je to bila olakšavajuća okolnost (smeh prim. aut). Tu je bio Žarko Ilić, Reiki učitelj, čiji tretmani su mi mnogo pomogli da pronađem unutrašnju snagu i mir. To je japanska tehnika, primenjuju je brojni sportisti. I na kraju Mister koji je bio svaki dan sa mnom, pomagao mi u svakodnevnoj komunikaciji brojnim savetima. Ono što se meni sviđa kod njega je što je vrlo direktan. U svakom trenutku sam znao na čemu sa s njim. Imali smo mnogo situacija nas dvojica. Ne mogu baš o svemu da pričam. Uvek je bio uz mene, znao je i da podvikne kada sam radio loše stvari. Ali je bio uz mene, to mi je mnogo značilo. Našli smo se.“

PREMIJER LIGA, 13.30: (4,90) LIDS (3,60) ČELSI (1,75)

Malo je čudno da se tako nađete s obzirom da ste različiti karakteri. Dejan je kao vulkan, ti si mirniji...

„Ja sam mirniji, ali volim emotivne, direktne i iskrene ljude kao što je on. Odlično se slažem sa takvim ljudima, što se još jednom pokazalo. On je imao vrhunsku karijeru, to poštujem, ali je meni važnije ko je kakva osoba. Kao osoba je fantastičan. Ima znanje, igračko iskustvo, ne bi trebalo da se zaboravi da je ovo njemu prva godina kao treneru. I on je napredovao, vidi se to i po rezultatima.“

Više od godinu dana si bio Zvezdina opsesija, jurili su te tri prelazna roka. Možda su te očekivanja javnosti da moraš da puštaš kišu sputavala da pokažeš šta znaš?

„To su realna očekivanja. Hajde, ne moram da puštam kišu, ali da igram dobro. Doveden sam za ozbiljnu cifru, u Zvezdi nema mnogo vremena za adaptaciju. Mnogo je igrača otišlo i došlo iz kluba od kada sam ja ovde. U suštini, imao sam dovoljno samopouzdanja na početku, jer sam igrao u BATE Borisovu i Vojvodini vrlo dobro. Jednostavno, nisam se uklopio u sistem bivšeg trenera. I posle toga sam izgubio veru. To je negde i normalno i prirodno. Negde se uklopiš, negde ne. Ja se nisam pronašao u tom defanzivnijem sistemu, sa nekim zadacima koji mi nisu odgovarali.“

„SKUPO SAM PLAĆEN, IGRAO SAM NA POZICIJAMA KOJE MI NE ODGOVARAJU, NISAM SE UKLOPIO U SISTEM BIVŠEG TRENERA“

(Reuters)

Vrlo čudno, s obzirom da si bio i velika želja Vladana Milojevića. Ima li istine u tome da je dolazio na Kopaonik da te ubeđuje da dođeš u Zvezdu?

„Da, to je tačno. Ili delimično tačno. To je bilo pre tri godine. Mada nije došao zbog mene. On je tamo bio sa suprugom, ja s devojkom. Našli smo se, porazgovarali. Ja sam imao druge želje, da iz Belorusije odem u neku jaču ligu. Kada budem završio karijeru, voleo bih da imam iskustvo iz najboljih evropskih prvenstava. Crvena zvezda je evropski klub, i BATE Borisov je to isto, ali liga nije evropska. Moram da se tako izrazim, nadam se da se neko neće uvrediti.“

Možda si se razočarao posle meča protiv Zenita, odigranom na pripremama u Austriji, pre drugog ulaska u Ligu šampiona. Kao desetka si odigrao sjajno tu utakmicu, ali si brzo pomeren na krilo?

„Jeste, bilo je dobro protiv Zenita. Ja nisam bio katastrofalan tokom cele sezone, bilo je tu i dobrih momenata. Moj dolazak u Zvezdu je bio pogrešan. Ili bolje da se izrazim, trenutak za transfer je bio pogrešan. Crvenoj zvezdi te zime nije bio potreban igrač kao što sam ja. Imali su Marina, fantastičan igrač koji je bio na sličnoj poziciji. Različiti smo nas dvojica, ali defitivno sam stava da me Zvezda nije dovela u pravom trenutku. I ja sam možda izabrao loš tajming. Pošteno, Marin je zasluživao da igra, jer je kapiten, veliko ime... A sa druge strane, bio sam skupo plaćen i onda sam išao na neke druge pozicije koje mi nisu odgovarale.“

Bilo je priča da ti i Marin ne možete da igrate zajedno

„Bilo je svakakvih komentara i mišljenja. Zvezda nije dobila mnogo od mene.“

Bilo je pokušaja na drugim pozicijama, defanzivnijim nego što ti odgovara?

„Posle Milunovog isključenja sam u Kopenhagenu igrao zadnjeg veznog, pa u Bernu isto. U Danskoj sam počeo na krilu, protiv Helsinkija sam počeo kao peti na toj desnoj strani.“

„ZVIŽDALI SU MI MESEC DANA“

Ivanić protiv Helsinkija (Star Sport)

Taj Helsinki ti je sigurno noćna mora, dobio si zvižduke posle izlaska iz igre i pored toga što si asistirao Boaćiju za vodeći pogodak?

„Čuo sam tada zvižduke sa istočne i zapadne tribine. Nije to bio samo Helsinki. Postojao je period od mesec dana, možda i više, kada sam po izlasku s terena, dobijao zvižduke sa istoka i zapada. Nisam nikome to zamerio. To je njihovo pravo, oni su kupili kartu, mogu da zvižde. Ali, opet, sad je lako hvaliti me. Sada slušam da sam majstor, da sam odličan. Meni je zato važno da znam ko je bio uz mene kada nije bilo lako.“

Mogao si da budeš srpska verzija Kutinja. I njega je Barsa želela kao tebe, ali se nije snašao na Nou Kampu?

„Vi ste me uporedili sa Kutinjom. To se u fudbalu dešava, ništa to nije nenormalno i čudno. Dešava se da se bolji igrači ne uklope u boljim klubovima. Eto, taj Kutinjo je najbolji primer, Azar ima problem sa povredama. To je sport. Na tebi je da pokušaš da se uklopiš najbolje što možeš, da daš ono najbolje timu. Nekada uspeš, nekada ne uspeš. To se kod nas gleda malo dramatičnije.“

Na kojoj poziciji ti tačno igraš. Pitamo te ovo, jer na transfermarktu stoji da si upotrebljiv na pet pozicija, što je vrlo zanimljivo?

„Trenutno vrtim dve pozicije. U veznom redu kao ofanzivni vezni i druga pozicija, ajde da je nazovemo lažno krilo. To mi mnogo prija i odgovara.“

Najdraži mečevi u Zvezdi?

„Derbi protiv Partizana kada smo poslednjih put pobedili. Bilo je 2:1. Zatim Kopenhagen i Liberec. Taj meč protiv Libereca je neponovljiva utakmica. Pre toga smo kiksnuli protiv Javora. Ne pamtim kada smo odigrali tako dobru utakmicu. Odlično smo Roda, Katai i ja sarađivali po levoj strani. Radimo to često kada smo zajedno na terenu.“

Ko je za tebe najbolji vezista na svetu?

„De Brujne.“

„NIJE KASNO, MOGU DA IGRAM U NAJJAČIM LIGAMA“

Deluje da bi konačno mogao da okušaš sreću u nekoj od najjačih liga na svetu. Eto, Primera je puna igrača sličnih tebi, možda je to obećana liga za tebe?

„Voleo bih da okušam sreću. Nikada nije kasno, nadam se da ću uspeti. Kada sam imao 18 godina, bilo je dovoljno da me agent nazove i kaže mi da postoji neko interesovanje za mene. Odmah sam pakovao kofere. Bio sam mlad i nezreo. Svestan sam sada – da bih ostvario transfer, treba mnogo toga da se poklopi. I zato sam koncentrisan na trening i utakmicu.“

PRIMERA, 16.16: (1,23) REAL MADRID (6,50) ELČE (12,0)

Plaši li te činjenica da veliki klubovi iz Evrope kupuju samo mlade igrače u Srbiji?

„Svestan sam toga. Što imaš više godina, a dolaziš iz Srbije, teško ćeš u neki veliki evropski klub. Traže mlade kako bi se bavili njima i radili na detaljima.“

Da li si se nekada pokajao što si otišao u BATE Borisov? Odličan klub, ali Belorusija baš i nije izazovna...

„To je fantastičan klub, porodičan. U celom tom gradu svi žive za BATE, počev od pokojnog predsednika. On je stvorio od njega pravi evropski tim. Oni su u totalnoj diskonekciji sa Belorusijom, kao što je Zvezda ovde. Govorim o fudbalskom prvenstvu. Nisam otišao u neko jako prvenstvo, ali sam otišao u dobar klub. Želeo sam da odem korak napred, da se okušam. To je bio stvarno korak napred. Dva puta sam igrao Ligu Evrope, dao gol Arsenalu. Stvarno sam uživao tamo.“

O BATE BORISOVU, PONUDI PARTIZANA, GAŠENJU TELEFONA I ZLATIBORU

Ivanić kao fudbaler Vojvodine (Star Sport)

Da se vratimo na period u Vojvodini, odnosno letnji prelazni rok kada si bio na meti i Crvene zvezde i Partizana. Mnogo se urbanih legendi vezuje za taj događaj, počev od one da si pobegao na planinu i ugasio telefon?

„Zvaničnu ponudu Crvene zvezde nisam imao. Partizanovu jesam. Ja sam imao veliku želju da odem u inostranstvo, jer sam bio kapiten Vojvodine, trećeg kluba u zemlji. Želeo sam taj korak napred, a da promenim prvenstvo. Na početku mi je prijalo to pisanje o tome gde ću i šta ću, jer sam bio u žiži, svi su pričali o meni. Ali već kasnije... Bilo je presinga, pritiska. Nije baš sve to za novine. Bilo je i gašenja telefona.“

Znači tačno je da si pobegao na Frušku Goru poslednjeg dana prelaznog roka?

„Nije bila Fruška Gora, nego Zlatibor. Mi smo tada bili na pauzi, dobijao sam pozive i savete da bi bilo dobro da pređem u Partizan. Moj definitivni i konačni odgovor je bio da to ne želim. Hteo sam da odem samo u inostranstvo iz Vojvodine. Sad... da li je bilo dramatično? Pa i nije. Ljudi u Srbiji se susreću sa većim problemima nego što je bio moj. Ako je to uopšte problem.“

Prašina se dodatno podigla kada si došao u goste Crvenoj zvezdi, prevario Rikardinja i centrašutom kumovao izjednačenje BATE-a?

„Ne, posle te utakmice, ali na kraju te sezone su krenuli pozivi iz Zvezde da su vrlo zainteresovani. Ne znam da li je bila zvanična ponuda, ali to sam već objašnjavao. Hteo sam da iz Belorusije odem u jače prvenstvo. Ali očigledno je da nisam zaslužio tu ponudu koju sam čekao. Da jesam, ona bi došla. Onda je još jednom stigla ponuda Zvezde, odlučio sam da prihvatim, jer je Zvezda u tom trenutku bila evropski klub. I sad je.“

Da si odmah došao u Crvenu zvezdu, ne bi dao gol za titulu u poslednjem kolu beloruskog prvenstva. Luda utakmica i na kraju bod dovoljan za pehar?

„To je greška, nisam ja postigao pogodak u 94. minutu. Sećam se tog meča. Bilo je 3:3. Dao sam prvi gol, zatim iznudio penal za drugi. Treći je dao kapiten Rodionov. To mi je najluđa utakmica koju sam odigrao. Bilo je blato, kraj novembra u Belorusiji. Nekako smo se izvukli.“

„KOD MISTERA SAM NAJVIŠE NAPREDOVAO, IMALI SMO ON I JA TEŠKE TRENUTKE“

Ivanić protiv Crvene Zvezde u sezoni 2017/18

Koliko si tehnički i taktički napredovao u BATE-u, s obzirom da je Gončarenko udario temelje dobrih rezultata, a ti sarađivao sa Jermakovičem?

„Iskreno, najviše sam taktički napredovao kod Mistera. On je ceo život proveo u Italiji, gde je taktika na prvom mestu. Na svetskom nivou. Jesam u Borisovu napredovao, ali sad sam napravio najveći progres. Kada je došao Dejan, stvarno sam verovao da će doneti nešto novo. Veliko je ime i u svetu fudbala. Govorio sam to i ranije, nisam lik koji će hvaliti trenera samo kada igra. Ja na početku nisam igrao kod Dejana, ali sam isto ovo pričao. Bio sam oduševljen njegovim radom i treninzima. To je neki novi nivo, video sam da radi drugačije od ostalih trenera sa kojima sam sarađivao.“

Dejan ti je pronašao žicu, ali je Nenad Lalatović jedan od retkih koji su verovali u tebe i kada te nije bilo na mapi?

„Mnogo ga volim. Dočekao me je u Proleteru kada sam imao 18 godina. To su najteži periodi za igrača, jer nisi dovoljno zreo, a prelaziš u seniorski fudbal. To je nebo i zemlja. Pružio mi je sve ono što treba mladom igraču. Jake treninge, podršku, komunikaciju. I danas se čujemo, kada god se vidimo lepo se ispričamo. Mnogo je Lala dao srpskom fudbalu. On nikada nije menjao mišljenje o meni kao igraču. Specifičan je, ali je vrlo iskren i pošten.“

Veruješ li da bi bio na prvom Piksijevom spisku da možeš da igraš za Srbiju

"Iskreno, verujem da bih bio. Posebno posle ove dve utakmice i cele sezone.“

„NE BIH O DEŠAVANJIMA PRE KOSOVA, ŽALIM ZA SRBIJOM“

 Znači, postoji žal za Srbijom, s obzirom da si prihvatio poziv iz Crne Gore?

„Jeste, postoji mala žal... Znaš kako, malo žalim, ali u stvari... Crna Gora mi je mnogo dala kao reprezentativcu. Kada nisam bio u srpskom kadru, bio sam odličan protiv Danske, Poljske u dresu Crne Gore. Upoznao sam sjajnu grupu momaka. Jedan deo mene žali što neću igrati za Srbiju, ali ne žalim što sam igrao za Crnu Goru. Da sam mogao da biram, izabrao bih, naravno, Srbiju.“

Šta se tačno desilo pred duel sa takozvanom selekcijom Kosova, kada si odlučio da ne igraš? Svašta se priča.

„Ne bih o tome. To je jedina tema o kojoj ne bih javno i za medije.“

Ponekad na terenu deluje da možeš zavezanih očiju da igraš sa Kataijem, kao da ste jednojajačani fudbalski blizanci?

„On je fantastičan. Meni je žao što on ne igra u Španiji, gde bi se svakog vikenda nadmetao sa sjajnim igračima i timovima. Ja ga znam iz Vojvodine, o njemu ne treba mnogo pričati. Kada smo se dotakli već Kataija, žao mi je što nemamo drugačije takmičenje.“

„ZVEZDI JE POTREBNA LIGA SA DESET KLUBOVA“

Kako to misliš?

„Mi nemamo toliko kvalitetnih timova. Nemamo 20 kvalitetnih timova, bez želje da nekoga uvredim. Kada bismo imali prvenstvo sa 10 timova, takmičenje bi bilo mnogo kvalitetnije. Sad nema kvaliteta za ovakvu ligu. Moje mišljenje, nadam se da neće biti uvređenih. Šteta što nemamo svake nedelje jače utakmice, svi bismo lakše napredovali. Kao u Subotici, to je bio fantastičan meč. Svi su uživali, i ja na terenu sam uživao. To je poenta svega. Eto, i da smo izgubili u Subotici uz onakvu igru, teško da bi nam neko zamerio. Spartak je fantastičan, isto i Čukarički....“

Čitaš li i dalje knjige sa filozofskom tematikom?

„Čitam dosta, trenutno čitam biografiju Opre Vinfri.“

Na društvenim mrežama se može videti da mnogo vremena provodiš u prirodi?

„Prirodu obožavam. Svaki trenutak koristim da odem negde. Imam psa, pa sam često po parkovima, ali čim imam slobodno, s devojkom idem na planinu. Ili Fruška Gora ili na neku drugu planinu u Srbiji koje su fantastične.“

Nisi nam odgovorio na pitanje da li si spreman da igraš u nekoj od najjačih liga?

„Spreman se, ali moram stalno da se dokazujem. Ne živi se od dve utakmice protiv Milana.“

Kako si gledao na komentare o ravnodušnim Vojvođanima, to se stalno lepilo uz tvoje ime?

„Uh, smetalo mi je to. Ja sam ti onaj kolonizovani. Moji su iz Bosne. Moj deda je došao 1976. godine, pa se ne osećam kao Bosanac. Uvek sam znao ko sam i šta sam. Nije mi bilo svejedno. Ja ne pokazujem emocije, što ne znači da ih nemam.“