INTERVJU - Đorđe Jovanović „aviončićem“ iz malinjaka do Serije A: Pamtim treći razred i propuštenu ekskurziju

Skok iz Srpske lige u Superligu. Iz trećeg u elitini rang. Od sela Gornja Dobrinja do Požege, od Požege do Kruševca, a igrama koje demonstrira u dresu Napretka, Đorđe Jovanović mogao bi jedino uzlaznom putanjom. Kao aviončić koji ima istetoviran na listu leve noge. Jer upravo je u tom aviončiću, kako kaže, oličen njegov put koji tek počinje. Nije došao u Napredak da greje klupu, već da radi na sebi, napreduje i uspe.

Golove je počeo da postiže već na superligaškom debiju i dok je pucnuo prstima, njegova Požega zavolela je Napredak. Anegdota je da su ga letos su čelni ljudi kluba iz Lazarevog grada posetili u nameri da ga privole da dođe na stadion Mladosti, a naišli na odgovor njegovih roditelja da ima obaveze u malinjaku i da će moći da razgovara kada sa njima završi.

"Ja sam iz sela. Živeo sam u selu 15 godina dok se nisam preselio u Požegu. Selo se zove Gornja Dobrinja. Kod nas je to prosto tako, kada se završe sve obaveze, tek onda možemo da razgovaramo i bacimo se na ostale teme. Postoji tačnost u toj priči, ali ispoštovali smo naravno ljude iz Napretka. Nije to baš bilo tako drastično", počeo je Đorđe razgovor za Mozzart Sport.

Stigao je iz Sloge kao tinejdžer, dobio mesto u startnoj postavi na otvaranju Superlige, spakovao Kolubari dve lopte u mrežu i pritom namestio jedan gol u pobedi od 3:0. U međuvremenu je desnokrilni napadač postao najbolji strelac ekipe, napunio 20 godina, ali one su samo broj u pogledu razvezanog jezika sa kojim je pristupio svakom pitanju.

"Da sam očekivao da ću biti najbolji strelac, iskreno, nisam. Nadao sam se... Došao sam u Superligu da se dokažem i napredujem. Sjajna statistika za mene u debitantskoj sezoni. Tim se poklopio, odlično smo odigrali dosadašnji deo polusezone, ja sam tu iskočio i trenutno sam najbolji strelac, ali pored mene ima dosta igrača koji igraju veliku ulogu u našem uspehu. Kako već kažu, iz dobrog tima, uvek će neki pojedinac da iskoči."

Prognozziraj odmah i osvoji vredne nagrade

Nije iskočio protiv Crvene zvezde na stadionu "Rajko Mitić", ali će protiv istog rivala do kraja godine imati priliku da to promeni.

"Kao svaki dečak koji počne da se bavi fudbalom, meni je odmalena bio san da igram protiv Crvene zvezde i Partizana jer su to naša dva najveća kluba. U prve dve utakmice protiv crveno i crno-belih bio mi je cilj da postignem gol, a kada bih zatresao mrežu protiv Zvezde u Kruševcu, bio bi to idealan završetak ove godine. Maltene sve što sam mogao da uradim do sada u Napretku sam i uradio, a golom protiv Zvezde bih to samo zaokružio. To je jedan od ciljeva."

Nije Đorđe često imao priliku da posećuje Beograd, ali igrajući za Slogu prošle sezone, suspenzija mu je dala vremena za odlazak do prestonice. A šta je mladim fudbalerima željnim afirmacije interesantnije od fudbalskih stadiona?

"Bio je mart-april. Imao sam kartone u Slogi, trebalo je da igramo Požarevcu, ali ja nisam imao pravo nastupa. Otputovao sam do Beograda kod druga koji živi na Voždovcu. Kako je Zvezdin stadion u blizini, prošetali smo se, napravili krug oko Marakane... Nisam često išao za Beograd i 'pala' je slika ispred stadiona. Tada sam mu rekao da ću na leto, bože zdravlja, igrati na ovom terenu, što se na kraju i obistinilo."

Crvena zvezda na stadion pod Bagdalom dolazi 5. decembra. Napredak je skupo prodao kožu u Beogradu gde je poražen golom Milana Gajića u 77. minutu, a iz čvrstog otpora rodila se i nada na šampionu Srbije mogu da se otkinu bodovi.

"Pokazali smo i u Beogradu i ovde protiv Partizana gde smo bili oslabljeni i imali crveni karton od sedmog-osmog minuta, da imamo kvalitet da se nosimo sa večitim rivalima. Zvezda dolazi na naš teren i mislim da ako navijači budu ispoštovali, ako stadionu bude pun, da možemo da poremetimo Zvezdi planove i da im uzmemo bodove."

Pet utakmica je pred Napretkom do zimske pauze. Rivali će biti oba Radnička, Crvena zvezda, Mladost i Spartak. Kruševljani su visoko pozicionirani na petom mestu, a možda bi bili i koju poziciju više, da im se Kolubara nije revanširala na kaljuzi u Lazarevcu na kojoj zbog obilnih kiša nije bilo realnih uslova za normalan fudbal. Prema onome što je Napredak do sada pokazao u prvenstvu, probudila se misao o evropskom fudbalu.

"Ekipa ima kvalitet da se bori za Evropu. Letos se tim dosta promenio i prvi utisak nije obećavao. Ja sam došao iz Srpske lige, nekolicina igrača je stigla iz klubova koji su ispali iz Superlige i svi su nas negde potcenili, odbacivali na neki način. Dokazali smo da je fudbal živa stvar, živa igra, poklopili su nam se mladost i iskustvo, šef stručnog štaba... Dosta smo napredovali. Na kraju se ispostavilo da je kvalitet ekipe toliki da je primarni cilj plej-of, ali i razmišljanje o Evropi. Bilo bi idealno da gradu Kruševcu koji zaslužuje da ima klub koji igra Evropu, koji je stabilan, koji je u gornjem delu tabele, donesemo i to zadovoljstvo. Najbitnije je da dobijamo kod kuće, a na strani je i bod odličan. Kada bismo bar uzeli devet bodova iz šest utakmica, na lep način bismo zaokružili polusezonu i godinu okončali visoko pozicionirani."

Posle 15 ligaških utakmica, Jovanović ima pet postignutih i jedan namešten gol, ali i epitet igrača koji je počeo svaki meč od starta sezone. Neuobičajna statistika za momka rođenog 2001. godine, ali i potvrda momentalnog doprinosa igri Napretka zbog kojeg je postao nezamenjiiv.

"Svih 15 utakmica sam počeo, na većini igrao 90 minuta, a ako sam i izlazio, na jednoj sam izašao pre 80 i protiv Zvezde na poluvremenu. Iza mene je velika minutaža i na tome sam zahvalan ekipi, šefu i stručnom štabu. Potajno sam se tome nadao, svako voli da se nađe u startnoj postavi i zbog toga igramo fudbal. Po dolasku, nisam mislio da ću početi baš svaku utakmicu. Ipak dolazim iz trećeg ranga. Mnogo ljudi je bilo skeptično, da li ću moći da se izborim za mesto. Ali ja sam došao da se dokažem. Svaki igrač mora sebe da ceni da bi napravio nešto. Ako ne ceniš sebe, niko te neće ceniti."

Nisu izostali hvalospevi na račun trenera Milana Đuričića Đumija, čoveka koji je najviše verovao talentovanog ofanzivca, ali i koji je bio svestan da je Jovanoviću neophodan duži odmor od ostatka ekipe.

"Prošla reprezentativna pauza bila je pred gostovanje u Surdulici. Dobio sam pet-šest dana odmora, dva-tri više od ostatka ekipe. Prepoznao je šef taj umor, a to pokazuje kakav je psiholog i koliko poznaje igrače. Sad će godinu dana kako igram bez nekog dužeg odmora. Počeli smo pripreme u Požegi u januaru i imao sam samo četiri dana odmora između dve sezone. Takmičarska godina mi je trajala preko godinu dana. Nakon odmora vratio sam se golom protiv Radnika i to posle šest utakmica bez pogotka. Đumi mi je rekao, idi kući, ne gledaj fudbal, ne razmišljaj o fudbalu, zaboravi ga, odmori se maksimalno i vrati se obavezama."

Da je popularni Đumi stvorio sjajnu atmosferu u timu i da ga njegovi puleni vole i poštuju, potvrđuje i pesma koja se orila iz svlačionice u Gornjem Milanovcu kada je u pretprošloj rundi Superlige Napredak savladao Metalac i prekinuo seriju od pet mečeva bez pobede.

"Ti si naš Bjelsa Đumika. Šef ume ponekad da pomene Marsela Bjelsu. To je trener koji je stvorio mnogo današnjih trenera. On ima neke zanimljive nastupe i napravio je reformu u fudbalu. Za našu reformu u Kruševcu i Srbiji zaslužan je naš Đumika, tako da mi tu negde vidimo povezanost između njega i Bjelse. Zaslužio je šef tako nešto", ispričao je Jovanović, pa nastavio o glavnom treneru u istom maniru: "Veći deo znanja koje posedujem stekao sam u poslednjih par meseci otkako mi je trener Milan Đuričić. Znatno manje sam znao o fudbalu pre nego što sam stigao u Kruševac. Pomogli su saveti saigrača gde i kako se kretati. Svaki savet koji sam dobio mi je ostao u glavi. Ako ispoštuješ igru, igra će ispoštovati tebe. To je mantra koju konstantno imam u glavi."

Saveti su vodili ka golovima, a nakon golova idu proslave sa raširenim rukama, kao što je to nekada radio italijanski golgeter Vinčenco Montela, u narodu poznatiji kao Aeroplanino (na italijanskom - aviončić). Proslavu, kaže, nije video od Montele, jer nije bio ni rođen kada je ovaj počeo da trese mreže po Apeninima, ali ona za Đorđa ima debelu simboliku.

"Kada sam imao 15-16 godina, na društvenim mrežama sam video jednu fotografiju aviončića koji sam u tom trenutku želeo da istetoviram. Zvao sam mamu istog momenta i rekao joj da ću da se tetoviram. Ona me je posavetovala da ne žurim i da sačekam punoletstvo. Nisam se tetovirao odmah sa 18, već sa 19 godina, a taj aviončić na listu pokazuje moj životni put."

A dokle bi voleo da taj njegov avion odleti?

"Mislima sam isključivo u Napretku. Želja mi je neka od Liga petice, kao i svakom fudbaleru. Tu se malo izdvaja Italija zbog jedne anegdote iz mlađih dana. Treća godina srednje škole, jedini koji iz cele generacije nije išao na ekskurziju sam ja. Ustao sam ispred odeljena onako iznerviran jer su pritisci bili veliki i od drugara iz razreda i od porodice... Sa tatom sam se posvađao jer nisam hteo da idem. Otac je imao stav da je to samo pet dana i da će biti vremena za fudbal, ali ja sam rekao svima 'Ljudi, vi idite sad u Italiju, a ja kada budem imao dvadeset i kusur godina, ja ću živeti i igrati u Italiji'. Tada sam igrao za kadete i omladince i za dve utakmice, u subotu i nedelju, ja sam žrtvovao ekskurziju. Ne samo nju. Žrtvovao sam mnogo stvari u životu. Za fudbal bih sve dao."

Požega nema klub ni blizu Superlige. Uglavnom se navija za Crvenu zvezdu, Partizan, ali od ove sezone je drugačije.

"Jako sam ponosan na svoju Požegu jer su svi prepoznali momenat kada sam ja otišao, pošto unazad godinama nije se ovako nešto desilo u mom gradu. Prepoznali su da mi je potrebna podrška i cela Požega navija za Napredak. Kada god odem u Požegu, koga god nekog sretnem na ulici stane da mi kaže da cela Požega navija za Napredak i da ne bi verovali u to da im je neko pričao. Čak su mi ljudi kada smo igrali protiv Partizana i Zvezde slali poruke da ne mogu da veruju da navijaju za Napredak, a ne za Partizan i Zvezdu."

Za kraj, kako Đorđe koristi deo slobodnog vremena kada nije na treninzima i utakmicama?

"Igram Fantazi Superlige Srbije. Igricu u kojoj napravite tim od pravih igrača i osvajate bodove na osnovu toga šta oni urade na utakmicama. Bio sam kapiten sebi i u prvom kolu protiv Kolubare kada sam upisao dva gola i asistenciju. Konstantno stavljam sebe na kapitena (dupliranje bodova). Rekao sam i malopre da pre svega verujem u sebe. Igrao sam Fantazi i dok me nije bilo u Superligi, a sada mi je još zanimljivije. Par drugara me je stavilo na kapitena u prvom kolu i usrećili su se. Celu ekipu Napretka bih odabrao da mogu, ali postoji ograničenje na tri igrača iz istog tima. Tu sam ja, Sale (Marjanović prim. aut.) kad igra on mi je tu, Spremo, Ćenta, Vasiljko... Znam ko igra u kom trenutku i onda menjam. Stavljam Rikarda Gomeša u tim, on donosi najviše bodova. Kataija sam stavljao često, ali je imao problema sa povredama, pa sam i njega morao da menjam."