INTERVJU – Stefan Mitrović: Arsenalov skaut me jurio po američkoj šumi!

Da, kojim slučajem, postoji fudbalski Deda Mraz na prelazu između 2022 i 2023. godine siguno bi preskočio porodicu Mitrović, rasutu od kanadskih Nijagara do Srbije. Najmlađi izdanak te familije, krilni fudbaler Crvene zvezde Stefan, živeo je prethodnih 12 meseci između dečačkih snova i realnosti. Koliko u januaru bio je samo jedan od talentovanih srpskih dečaka odraslih preko Atlantika, dok je danas neko neko na koga brojne instance ovdašnjeg fudbala nude opkladu.

Kada u kratkom roku zadužite dres Crvene zvezde, potom debitujete za reprezentaciju i na kraju postignete golove u Ligi Evrope, onda se slobodno može konstatovati da se napravili ključni skok u karijeri. Tako će Stefan Mitrović pamtiti godinu za nama, ali veruje da će u skorijoj budućnosti biti još bolji, ili poznat kao igrač dostojan velike uloge u Ligi šampiona.

Iako uživa u svakom trenutku Stefan Mitrović je u opširnom intervju za Mozzart Sport pričao kako je njegova karijera, još u ranim tinejdžerskim danima, mogla da dobije sasvim drugačiji tok. Trenirao je sa Arsenalom, lisabonskim Sportingom, Peruđom i Lirsom, ali ga je komplikovana papirološka procedura usmerila ka matici Srbiji. Prvo ka niškom Radničkom, potom i prema Crvenoj zvezdi.

„Moja fudbalska priča je malo neobična. Otac Ivan je otišao u Kanadu kada je imao 14 godina, baba i deda su mi tamo stacionirani. Dugo žive na Nijagari. Tata mi je tamo odrastao, i kada je završio srednju školu kratko se vratio u Srbiju. Upoznao je moju mamu, vratili su se u Kanadu kada sam ja imao šest meseci i živeli smo tamo do moje 17. godine“, odmotova film na početku razgovora za Mozzart Sport Stefan Mitrović.

U kampu Arsenala

Kakav je uopšte fudbal u Kanadi, pošto si bio član dve akademije, na kraju imao i ugovor sa Torontom, članom MLS lige?

„Fudbal tamo napreduje, ako sa 16 godina nisi u tri MLS ekipe, stvarno nemaš gde da igraš. Kada sam već počeo da pokazujem kvalitet i otišao Toronto, bilo mi je daleko od kuće. Morao sam svaki dan da prelazim 100 kilometara. Nemaju hotele i baze kao u timovi u Evropi. Tamo se fudbal igra na trku i atletiku“.

Kanada je ostavila pristojan utisak na završenom Mundijalu u Kataru. Posebno što im je ovo bilo prvo učešće od 1986. godine?

„Oduševili su me protiv Belgije. Posle utakmice sam poslao Borjanu poruku da nisu zaslužili da izgube. Nisu imali iskustva da zatvore meč. U svakom meču su pravili probleme rivalima. Imali su odličan presing i trku. Malo im je nedostajalo iskustvo“.

Pozivno pismo londonskog kluba

Iako si počeo ozbiljan fudbal da igraš u Kanadi, bilo je jasno da ćeš brzo da napustiš tu zemlju?

„U mom godištu sam bio najboji igrač, skauti su nas stalno pratili. To mogu da kažem bez imalo skromnosti. Imali smo turneje po Americi gde su bili predstavnici velikih evropskih klubova. Prepoznali su me kao talentovanog igrača. Bio sam na četiri probe. U Arsenalu, Sportingu, Lirsu i Peruđi. Bio sam tamo vrlo uspešan, ali problem je predstavljala činjenica da nisam imao evropske papire“.

Da krenemo od Arsenala, veliki klub, ozbiljni igrači...

„Bili smo u Njujorku. Sećam se kako smo otac Ivan i ja išli ka kolima posle jedne utakmice i skaut Arsenala se bukvalno pojavio iz neke šume i jurio ka meni i tati. Tu smo popričali, predstavio se i pokazao punomoćje. Brzo sam otišao na probu. Odmah sam video kolika je to razlika. Do tada nikada nisam video bolje igrače. Svi su bili taktički i tehnički sjajni“.

Sa ocem Ivanom u Lisabonu

Potom si otišao u Sporting, reklo bi se da i dalje pamtiš to vreme?

„To je bilo posle Arsenala. Bio sam u Lisabonu deset dana. Odlično sam se pokazao. Voleo sam da tamo ostanem, ali nisam imao sreće zbog papira. Tamo sam video drugačiji sistem rada, drugačije uslove. Momci od 13 i 14 godine rade u teretani i dižu tegove. Zato su oni spremni i jaki“.

“BARSA I INTER NAS ZGROMILI, TAKO SAM UPOZNAO DEKIJEVOG SINA”

Odlazio si na probe iako si znao da ne možeš da dobiješ ugovor bez pasoša Evropske unije?

„Gde god sam bio sve je bilo drugačije. Na primer u Belgiji, odnosno Lirsu, radi se puno na tehnici.. Sve se radilo na jedan ili dva dodira. Insistiraju na brzom fudbalu, što mi je odgovaralo. Dali su mi slobodu da driblam i igram jedan na jedan, baš ono što volim. Jako lepo iskustvo“.

U društvu Kake

Na kraju je bila i Peruđa?

„I taj stil mi je odgovarao, bilo je mnogo taktike. Tu su najjači na svetu. Na početku mi je bilo teško da sa 13 godina idem sam po svetu. U Belgiji sam bio sam, mami je bilo mnogo teško. Ali to mi je sve pojačalo mentalitet i karakter, jer je to veliko iskustvo. Kada sam došao sam u Srbiju bilo mi je lako“.

Iz tih dečačkih dana sigurno pamtiš broje turnire, od Njujorka do Barselone?

„Uh, bolje to da ne pominjemo. Sa kanadskom ekipom sam igrao u Barsi. Ubila nas je njihova selekcija, ako se dobro sećam bilo je 8:0 za njih. Odmah potom sam igrao protiv Intera za koji je igrao Dekijev sin, Filip Stanković. Oni su nas isto istamburali. Stvarno ne mogu da se setim rezultata Ali pozdravio sam se sa Filipom, predstavio sam mu se kao Srbin iz Kanade, kasnije smo se sreli u reprezentaciji. Pokazao sam mu i zajedničku sliku sa tog turnira. Možda mi je to bila protekcija da me Dejan uzme, ha-ha...“

“KADA JE PIKSI POZVAO NIJE BILO DILEME”

Teško da si mogao da zamisliš boljih 12 meseci. U Radničkom si pokazao kvalitet, prešao u Crvenu zvezdu, debitovao za selekciju Srbije?

„Jeste, pre svega zadovoljan sam kako sam krenuo u Zvezdi. Uvek može bolje, posebno što su ovde velika očekivanja. Hteo sam da se nametnem klubu i navijačima, znao sam da imam veliku konkurenciju na krilnim pozicijama. Znao sam da nemam mnogo vremena, kada god sam igrao trudio sam se da postignem ili namestim pogodak“.

U duelu protiv Barselone

Htela je Kanada da te uzme?

„Stvarno nisam očekivao poziv za reprezentaciju Srbije. Sve mi je došlo brzo. Potpis za Zvezdu, potom pozivi za selekcije Srbije i Kanade. Bila je to baš velika odluka. Prelomilo je to što mi je Srbija dala šansu da postanem profesionalni fudbaler. Još kada Piksi pozove to ne sme da se odbije.“

Postigao si gol protiv Pjunika, ali navijači posebno pamte tvoj dvomeč protiv Ferencvaroša. Bio si ubedljivo najbolji igrač Crvene zvezde?

„To mi je bio prvi start u Ligi Evrope. Baš velika utakmica. Neću da lažem, bilo je treme. Hteo sam da se dobro namestim za taj meč. Sreća dao sam taj pogodak, posle toga mi je samopouzdanje naraslo. Prelep gol. Svaki je takav na punoj Marakani... Znam da me više pamte po onom golu iz Budimpešte gde sam pretrčao 70 metara, to mi je sigurno najlepši pogodak u Zvezdi. Kada sam bio mlađi, davao sam slične golove. Mogao je da dođe kao šlag tortu još jedan pogodak u Pešti. Nisam imao sreće, lopta je otišla preko gola. Malo je falilo i da u Haifi dam gol, ali ne može sve da bude idealno“.

“PLAŠIO SAM ČUPU, GOVORIO DA ME NAPADNE AKO SME”

Ponosan si sigurno i na mečeve protiv Crvene zvezde, dok si nosio dres Radničkog. Ovde na Marakani Dejan Stanković je morao da pravi taktičke promene kako bi te zaustavio?

„Ta utakmica je bila prelomna da dođem u Zvezdu, možda i najbolja u karijeri. Iako nisam dao gol, stvarno sam u prvih 20 minuta pravio mnogo problema Gobeljiću. Trener ga je pomerio na štopera, pa je Čupa došao da me markira. Mislim da sam i njemu pravio probleme, malo smo se šalili tokom utakmice. Plašio sam ga, rekao mu otprilike 'dođi ovamo'. Stvarno smo dobri prijatelji, znamo se iz mlade reprezentacije. Ali na terenu nemaš prijatelje. Stalno je bilo nešto između mene i Zvezde. Davao sam im golove i prošle sezone“.

Možda zvuči čudno, ali deluje da ti je lakše da igraš u Evropi, nego protiv niskog bloka rivala u Mozzart Bet Superligi?

„I jeste i nije. Mi smo najkvalitetnije ekipa u Srbiji, teško je kada se svi spuste u niski blok. Ja koristim brzinu, teško mi je da se istaknem kada svi stoje nazad. Kada mi vidite statistiku jasno je da sam mogao više da pružim kada su u pitanju golovi i asistencije. Nije baš lako“.

Mogao si i šest meseci ranije da dođeš u Crvenu zvezdu?

„Bilo je priče, ali je možda ovako bolje. Tada je bilo rano. To mi je bila prva standardna sezona u Radničkom. Hteo sam da imam utakmice u nogama. Imao sam sjajnu godinu, sa 10 golova i mnogo asistencija. Počele su brojne ekipe da se raspituju. Pre svih Malme. Skoro da je bilo završeno, tada je Milojević bio tamo šef“.

Kada si došao u Radnički sa 17 godina lako si se privikao na seniorski fudbal?

„Pa ja sam u Kanadi igrao sa 15 protiv profesionalaca. To mi je mnogo pomoglo, kada sam sa 17 godina došao u Niš. Bio sam na probi pet-šest dana i odmah smo potpisali. Trenirao sam sa prvim timom, igrao za omladince. Ostalo je sada istorija“.

“ČIKA MIŠA MI REKAO DA NE SLUŠAM STARIJE IGRAČE KOJI VIČU”

Veliku ulogu odigrao je tadašnji trener Kosanović, rečima da Uprava mora odmah da potpiše ugovor s tobom?

„Možda mi je trebalo vreme da se opustim. Tadašnji trener Radničkog Milorad Kosanović je rekao rukovodstvu kluba da se ne šali, nego da odmah potpišu ugovor sa mnom. Prvi trening kada sma bio kod čika Miše, to ne mogu da zaboravim. On me je mnogo voleo kao igrača i dečka. Bio je super sa mnom, debitovao sam protiv Zvezde kod njega. Dao mi je savet da se opustim, da ne slušam starije igrače ako se deru na mene. Nego samo da igram kako znam“.

Tomislav Sivić je rekao da možeš da budeš bolji od Nemanje Radonjića?

„Bio sam kratko sa njim, samo dve utakmice me je vodio. On je sjajan trener, igrali smo napadački fudbal. Mnogo šansi smo stvarali. Posle Zvezde, odigrali smo sjajan meč protiv Partizana (3:3). Bili smo baš brzi nared, sa Petrovom, Dimićem i Lazarom Jovanovićem, ali ja sam bio najbrži, a-ha-ha...“

Koliko možeš da razviješ?

„Najbrže sam išao 36 kilometara na sat. Mpabe je na 38. Ovde smo Bukari i ja najbrži. Moraćemo da se potrkamo“.

Da li si bolji levo ili desno?

„Najviše volim levo, ali ovde je tu najveća konkurencija. Mogu i desno, isto kao iza špica. Počeo sam protiv Ferenca obe utakmice desno, dok sam protiv Trabzona bio levo“.

Kako si preživljavao dane kada je trebalo da potpišeš za Zvezdu?

„Telefon mi je eksplodirao. Nisam mogao da se javljam na telefon, zvali su me iz Kanade. Tamo su veliki zvezdaši“

Da li je istina da si pored fudbala dobar i u matematici?

„To mi je išlo u školi. Matematiku sam baš voleo. Više polinome nego gemoteriju“.

Gde sebe vidiš u skorijoj budućnosti?

 „Španija mi odgovara, ali sada sam fokusiran na Zvezdu. Želim da osvojimo kup i ligu, potom da igramo i Ligu šampiona. Razmšljam o tome. Nikada nisam propustio utorak ili sredu da ne gledam te utakmice. Mi imamo ozbiljnu šansu, ne smemo da je propustimo. Jedva čekam, za takve mečeve se živi. U Ligi Evrope smo imali gotovo grupu iz Lige šampiona. Stekli smo iskustvo, i stvarno se ne plašim“.

Ko je najbolje krilo na svetu?

„Mbape. Volim da gledam Nejmara, Fodena, Vinisijusa. To su igrači koje moram da pratim. Brzi su i eksplozivni“.

Ko su najbolji igrači Mozzart Bet Superlige?

„Katai i Ivanić“.

“NAJBOLJE ME ČUVAO JAMKAM IZ RADNIČKOG”

Ko te najbolje čuvao?

„Pored Čupe, Jamkam iz Radničkog. Poznaje me dobro, nije mi ostavio mnogo prostora“