Ispašće da je Đorđe Ranković Zvezdina „krađa“ godine

Za poslednje tri godine dva polufinala u kadetskoj konkurenciji. Veliki je to uspeh za srpski fudbal, mada se negde dalo naslutiti da su igrači rođeni 2007. godine, predvođeni Jovanom Damjanovićem, sposobni za velika dela.

Ima tu već seniorskog kvaliteta oličenog u ozbiljnim fizičkim predispozicijama Čukinog vunderkinda Mihajla Cvetkovića, što se najbolje videlo u četvrtfinalnom dvoboju sa Austrijom. Mnogo se priča i piše o Zvezdinim pupoljicima Andriji Maksimoviću, Veljku Milosavljeviću, autoritativnom kapitenu Viktoru Stojanoviću prinudno prekomandovanom na poziciju levog beka.

Pokazao je, primera radi, i Vasilije Kostov zašto je dobio poverenje u konkurenciji godinu dana starijih momaka, ali je inidividulanom partijom protiv Austrije oči napunio Đorđe Ranković.

Momak iz Valjeva je poput Dragana Stojkovića u Veroni poslao lažnjakom direktnog rivala po burek i novine, pre toga postigao još jedan pogodak. A bio je raspoložen i u drugom delu, gotovo savršenu partiju prošarao je asistencijom za još jedan gol Mihajla Cvetkovića na završnom turniru (ukupno tri).

Bila bi to klasična priča sa još jednog velikog turnira o tome da Crvena zvezda ima još jednog bisera. Međutim, priča Đorđa Rankovića je nešto specifičnija. Do jula prethodne godine tvorac trijumfa nad Austrijom je igrao u Partizanu. Tačnije, trudio se da na terenima Zemunela pokaže raskošan potencijal, ali nije mogao da se otrgne od psiholoških stega.

Nije bio u prvom planu u taboru crno-belih, što su predstavnici Crvene zvezde, predvođeni direktorom omladinske škole Nikolom Jelićem, iskoristili i doveli ga u Ljutice Bogdana. Nije baš neuobičajeno da igrači u mlađim kategorijama prelaze sa jedne na drugu stranu Topčiderskog brda. Primera radi Partizanov predstavnik Dušan Makavić, strelac pogotka protiv Češke, deo fudbalskog školovanja je proveo u Crvenoj zvezdi.

„Znali smo Rankovića od ranije, pratili smo njegov potencijal, znali da je vrlo kvalitetan igrač, jedan od najboljih u Srbiji na toj poziciji. Tamo je igrao sa mnogo uspona i padova, kada se ukazala šansa odmah smo reagovali. Nismo želeli da ga ispustimo. Obećali smo mu da će kod nas imati ozbiljan inidividualni pristup. Samo to. Kada je došao imao je on mnogo uspona i padova, ali u poslednjih šest meseci se ponaša jako dobro. I dalje ima utakmica u kojima vidim da može da odigra mnogo bolje. Ali lepo je što se promovisao na Prvenstvu Evrope“, kaže u razgovoru za Mozzart Sport direktor Zvezdine omladinske škole Nikola Jelić.

Srbija je ispunila osnovni cilj na ovogodišnjem kadetskom prvenstvu Evrope. Ali ima pravo da sanja da će aktuelni tim otići korak dalje u odnosu na generaciju igrača rođenih 2005. godine. Tada smo zaustavljeni u polufinalu protiv Holandije, posle penal ruleta. Crta se da će rival Srbije u narednom meču biti Portugalija, prema mnogim mišljenjima prvi favorit takmičenja na Kipru.

"Voleo bih da svi zajedno spustimo loptu na zemlju, da momke ne proglašavamo budućim zvezdama posle tri ili četiri dobre utakmice. Čeka ih mnoge rada u svim klubovima. Isto tako sam bio pobornik teze da nismo smeli da poništimo ovu generaciju pre sedam ili osam meseci, kada su u prijateljskim mečevima izgubili od Gane i Španije. Bilo je tada baš preterane kritike. Mogu samo da čestitam selektoru Jovanu Damjanoviću i Nikoli Lazetiću na dosadašnjem učinku i plasmanu u polufinale“.