Istinska zemlja sporta i najradosnija nacija: Mala zemlja pokazuje srce veće od svojih granica

U danima kada su mnoge velike sile evropskog sporta klonule, Gruzija je zasijala. Dok su Srbija, Španija i Francuska već završile svoje puteve na Evropskom prvenstvu u košarci, mala kavkaska zemlja pokazala je da ima srce veće od svojih granica. Njihovi košarkaši su priredili senzaciju izbacivanjem upravo Francuske i plasmanom u četvrtfinale Evrobasketa, a fudbaleri su nekoliko sati kasnije pod kišnim nebom Tbilisija upotpunili slavlje, pobedili su Bugarsku sa ubedljivih 3:0 (2:0) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Nije pljusak mogao da ugasi vatru u srcima navijača. Stadion je grmeo, a junaci su izlazili jedan za drugim. Prvo je u 30. minutu Hviča Kvarachelija, ljubimac nacije i simbol nove generacije, načeo Bugare. Već u 44. minutu Luka Gagnidze je udvostručio vođstvo, da bi tačku na spektakl stavio Žorž Mikautadze u 66. minutu (sve golove sa utakmice pogledajte OVDE). Tri gola, tri imena, tri razloga da Gruzija veruje u svoje fudbalsko sutra, uprkos porazu od Turske pre nekoliko dana.

Ovakav dvostruki trijumf nije slučajnost, već plod dugogodišnjeg ulaganja i sazrevanja. Generacija predvođena Zazom Pačulijom pre desetak godina probila je led i popularizovala košarku. Gruzija je ulaganjima u infrastrukturu i domaćinstvom Evrobasketa 2022. dodatno podigla interesovanje, a sistematičan rad s mladima iznedrio je igrače poput Tornikea Šengelije i Goge Bitadzea. Danas gruzijska košarka ima kontinuitet i samopouzdanje da pobeđuje velikane.

Fudbal je dobio svoju ikonu u Hviči Kvaracheliji, baš kao što je Pačulija bio u košarci. Njegovi potezi u Napoliju i Pari Sen Žermenu inspirisali su mlade, dok su Mikautadze, Mamardašvili, Davitašvili, Azarovi dokaz da zemlja ima širinu talenta. Savez je ulagao u akademije, a organizacija Evropskog prvenstva za mlade 2023. godine pomogla je stvaranju nove baze. Gruzija, mala i često zanemarena na evropskoj mapi, vidi sport kao svoju najbolju vizit kartu. Generacije rođene dvehiljaditih imale su stabilnije uslove za razvoj, a nacionalni ponos i emotivna strast navijača pretvorili su sport u pokretača društva.

Jedan dan, dva trijumfa, jedno veliko sportsko slavlje. Gruzija je prošle godine stigla do osmine finala Evropskog prvenstva u fudbalu, sada je u četvrtinalu Evropskog u košarci, a fudbalska reprezentacija je čini se sve snažnija, uprkos tome što je korak unazad na putu ka Mundijalu učinjen porazom od Turske pre tri dana. Dok su se velike priče očekivale na potpuno drugim stranama, Gruzija je pokazala da postoji i drugi put, onaj gde snovi nose čitav narod..

Zemlja između Crnog mora i planinskih vrhova je mala teritorija ogromne istorije. To je kolevka vina i hrišćanske tradicije, raskrsnica puteva gde se spajaju Evropa i Azija. Sa svega nekoliko miliona stanovnika, uvek je bila zemlja strasti, muzike i borbenog duha. Taj karakter se preliva i u sport, Gruzini ne pristaju da budu posmatrači, oni uvek žele da budu ravnopravni sa najvećima.

I to nije nova priča. Još u vreme Sovjetskog Saveza, Gruzini su davali sportske velikane koji su obeležavali epohe. Legendarni fudbaler Dinama iz Tbilisija David Kipijani bio je jedan od najtalentovanijih vezista svog vremena. Ramaz Šengelija i Boris Paičadze (po kom nacionalni stadion nosi ime) bili su su stubovi sovjetskog fudbala, dok je Dinamo Tbilisi 1981. osvojio Kup pobednika kupova, ostavivši dubok trag u evropskoj istoriji. Na tatamiju, Gruzija je decenijama bila sinonim za džudo i rvanje. Nisu izostajali ni u košarci: mnogi gruzijski igrači su igrali značajne uloge u moćnoj reprezentaciji SSSR-a, a kasnije su postali treneri i pioniri razvoja igre u Tbilisiju. Danas je Gruzija najradosnija nacija Evrope.

KVALIFIKACIJE ZA MUNDIJAL (EVROPA)

GRUPA E

Gruzija - Španija 3:0
/Kvarachelija 30, Gagnidze 44, Mikautadze 66/

20.45: (5,00) Turska (4,60) Španija (1,65)