Ivica Tončev: Dobio sam šećer zbog Radničkog, odlazim kad neko donese 3.000.000 evra

Ono što radi Radnički iz Niša u poslednjim sedmicama, apsolutno je iznenađenje srpsku fudbalsku javnost u 2026. godini. Pet utakmica, četiri i pobede, i remi sa Partizanom u trenutku kada je bio lider na tabeli, nisu učinile da se Nišlije samo odmaknu iz donjeg tabele, već i da postanu ozbiljni kandidati za ulazak u plej-of Mozzart Bet Superlige.

Gostujući u podkastu „2x45“, prvi čovek Radničkog, Ivica Tončev, govorio je o brojnim temama vezanim za klub sa Čaira. O načinu na koji su se vodili pregovori sa trenerom Takisom Lemonisom i kako ga je Grk oduševio time koliko je bio upoznat sa ekipom i problemima koji su je mučili u jesenjem delu sezone.

Tončev je izrazio žaljenje što Radnički nije značajnije zastupljen u Fudbalskom savezu Srbije i smatra da zaslužuje bolji tretman kao najveći i najpopularniji klub istočne Srbije.

Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara

U podkastu „2x45“ otkrio je anegdotu o pregovorima sa gazdom Olimpijakosa Vangelisom Marinakisom i poručio da je zbog posla u Nišu narušio zdravlje, kao i da je spreman da ode, ali samo ako neko bude dokazao da je u stanju da pruži bolje uslove od sadašnjih.

Za početak razgovora, Tončev je objasnio kako je uopšte došlo do odluke da se na kormilo tima postavi Takis Lemonis.
 „Pred kraj jesenjeg dela, rukovodstvo kluba, Upravni odbor, predsednik, svi mi, organizovali smo vikend odmor i otišli zajedno na jednu planinu da razmislimo šta ćemo dalje sa klubom. Konstatovali smo da ima dosta negativnih stvari, da imamo dosta negativne energije, da imamo dosta promašenih igrača, da ne vidimo izlaz iz ove situacije, ako nešto drastično ne promenimo. Doneli smo odluku da moramo da probamo da donesemo novu energiju sa nekim stranim trenerom. Već desetak dana smo bili u pregovorima sa gospodinom iz Grčke i sa jednim našim trenerom, koji nije radio u Srbiji, već je 15 godina bio trener u inostranstvu. Rekli da moramo i da otklonimo kompletan igrački kadar koji nije zaslužio da nosi dres Radničkog. Igrači koji se ne zalažu na terenu, koji nemaju energiju, koji nakon primljenog gola ne pokazuju reakciju. Videli smo da su oni tu čisto samo da prođe mesec dana da dobiju platu. Imaju ugovor, obavezni smo da ih isplatimo, ali videli smo da sa tim ljudima ne možemo dalje“, poručio je između ostalog Tončev za podkast „2x45“.

Kako ste se odlučili za Lemonisa? On nije radio osam godina, ali je u grčkim okvirima veliki trener.
„Uprava je već donela odluku da ne menjamo trenera do završetka jesenjeg dela. Tek ako u sledećim utakmicama ne bude rezultata, da nakon toga promenimo trenera. Međutim, došao je Limonis, rukovodstvo kluba je imao sastanak s njim, dva sata su razgovarali. Ja sam prišao da se pozdravim, došao čovek iz Grčke. Onako domaćinski. Zamolio me je da sednem. Auto je već bio upaljen da krenem nazad iz Niša za Beograd. Seo sam da porazgovaram desetak minuta, međutim, ostao sam tri sata. Gospodin Limonis je pokazao jednu stvar koju mi ni jedan naš trener nije pokazao. On je bolje znao sve igrače Radničkog nego ja, predsednik kluba ili sportski direktor. Bolje je znao našu igru nego što smo mi znali. Znao sve naše probleme. Čovek mi je rekao stvari koje su me frapirale. Nakon tog razgovora rekli smo - to je to. Porazgovarali smo s njim i rekli da hoćemo da dogovorimo saradnju od zime, nakon pauze. Ali, poručio nam je: ’Gospodo, ja sam došao da radim. Ne idem za Grčku. Ili sad počinjemo da radimo, ili... Zašto bih ja gubio šest bodova?’ Imali smo još utakmice protiv Novog Pazara i Železničara. U kritičnoj smo zoni. Rekli smo, u pravu je čovek, moramo da unesemo promene, neku novu energiju“.

Igru Radničkog je u najvećoj meri preporodio fantastični Gobli Aribi.
„Bio nam je potreban još jedan brz igrač, da može da zameni Bosića. Trener je preporučio Aribija. Onda je sportski sektor pregovarao sa njim jedno do desetak dana i pregovori su propali. Tad ga nismo doveli, ali nekoliko dana pred odlazak na pripreme javio se njegov menadžer i poručio da ipak možemo da razgovaramo. Pokazao se kao veliko pojačanje“.

„KADA BISMO IMALI BUDŽET ČETIRI ILI PET MILIONA EVRA, SIGURNO BISMO IGRALI EVROPU“

Direktor Čukaričkog Vladimir Matijašević rekao je da jedan klub u našoj zemlji ne može da funckioniše bez 3.000.000 evra budžeta. Iz Radničkog kažu da uspevaju sa manjim novčanim sredstvima.
„Eto, mi funkcionišemo sa 2.500.000. A budžet, na primer, mog prijatelja Zbiljića u Vojvodini je mislim 12.000.000 evra. Partizanov je 30.000.000 - 40.000.000. TSC ima oko 7.000.000 - 8.000.000. Kad bismo mi imali budžet 4.000.000 ili 5.000.000 evra, mi bismo sigurno igrali Evropu. Taj budžet možda možemo da povećamo samo prodajom igrača“.

Ivica Tončev će u decembru ove godine zvanično biti 10 godina u klubu, u drugom mandatu. Kaže da su tom prilikom mnogi ljudi iz Uprave uložili privatne kuće i placeve kako bi se odblokirao račun, a da to mnogi „dušebrižnici“ iz Niša, kako ih on zove, ne znaju, već se bave samo kritkama.
„Ja sam rekao da ova uprava Radničkog, ako se nekom ne sviđa, može ujutru da ode ide iz kluba, ali samo pod jednim uslovom. Onaj ko želi da bude predsednik ili rukovodilac Radničkog, mora da pokaže 3.000.000 evra budžeta za narednu godinu i još 1.000.000 da bi bio bolji od nas, da dovede bolja pojačanja. Ja sam dobio šećer od kluba, svaka utakmica, to je, znate koji stres“.

Koliko je ukupno za ovih deset godina ušlo novca u Radnički? Imate li taj obračun?
„Mi ne radimo ništa van tokova novca. Ne znam tačno, ali ušlo je mnogo sigurno. Oko 2.500.000 – 3.000.000 je naš budžet. Nekad je bio veći, nekad manji. Za deset godina je sigruno ušlo 40.000.000 ili 50.000.000 evra".

„SVI TRENERI SU BILI PROTIV STJUARTA: REMETI ATMOSFERU, KASNI NA TRENING, SLABO TRENIRA...”

Tončev otkriva da je lično on prepoznao kvalitet Trivantea Stjuarta na utakmici protiv Javora, a za njegovu prodaju, rekodnu u istoriji kluba, kaže da je u pitanju bio jedan od najlakših transfera jer je bio mnogo tražen. Za sadašnjeg napdača Makabija iz Haife bio je zainteresovan i Partizan.
„Da, ali to nije bilo realno. Mi poštujemo Partizan, uvek bismo dali igrača Partizanu. Ali uslove koje su ponudili, nisu bili adekvatni. Imali smo još tri-četiri ponude za njega i bilo je vrlo lako da se odlučimo. A svi treneri su bili protiv Stjuarta. Govorili su: ’Znate, remeti atmosferu u klubu, kasni deset minuta na trening, slabo trenira’. Sportski direktor im kaže: ’Gospodo, ne mora da trenira, on daje golove. Nema problema’“.

To onda može da ima negativan uticaj na svlačionicu.
„Ali, on je tada bio naš najbolji igrač. Svaku utakmicu je igrao kao da trenira 24 sata. Sa punom energijom. Sećate se onog gola protiv Železničara, on je uzeo loptu na centru i prešao sve. Tu je potrebna snaga, znači da je ima dovoljno. Imate nekog igrača, dobije loptu na 20 metara ispred gola i ne može da pretrči do gola, a trenira svaki dan. Znači, u fudbalu niko nije isti“.

Kada su u pitanju prodaje Radničkog kroz istoriju, posebno interesantna je bila priča oko Lazara Ranđelovića i pregovora sa Marinakisom.
„Da vam ispričam jedan detalj. Kad smo bili na prevorima sa Marinakisom, kod njega u Atini. Kada smo razgovarali oko transfera i dogovorili sumu, on u jednom trenutku kaže: ’Dobro, kako ćemo sa plaćanjem, kada?’. Obično svi naši klubovi kažu – sutra. Mi smo mu rekli: ’Gospodine Marinakis, platite nam kad vi možete’. On čovek ustade i reče: ’Bravo, pa ovo mi se nikad nije desilo! Ovo mi niko nikad nije rekao’. I onda je sve uplatio u tri rate. Zbog toga smo ostali u dobrom odnosu i sledeće sezone odmah prodali Čumića“, poručio je između ostalog Tončev.

U podkastu „2x45“ prvi čovek Radničkog govorio je o tome zbog čega se treneri često menjaju u Nišu. Pogledajte šta je pričao o Nenadu Lalatoviću, zbog čega smatra da je Mozzart Bet Superliga jedna od najpoštenijih u Evropi i kako izgleda hijerarhija u klubu, gde za sebe kaže da nije prvi operativac kluba. Takođe, otkrio je i kako je sa tadašnjim rukovodstvom Crvene zvezde molio druge klubove da kupe Luku Jovića.