Iza kiparske vreline vidi se Zvezdin i Stankovićev auto–put

Lepo je to opisao neko od zaposlenika na stadionu „Rajko Mitić“: „Omonija je moranje, potencijalni dvomeč sa Olimpijakosom potraga za čistim luksuzom“. Bez uvijanja i suvišnih reči, srpski šampion u Nikoziji protiv najboljeg tima Kipra (17 časova, RTS 1) igra najvažniju utakmicu sezone. Pobeda bi, mnogo puta je to apostrofirano, donela sigurnih 5.000.000 evra, ali i nešto što ne može da se opipa prstima.

Sve instance u Ljutice Bogdana bi – ako kraj meča na kiparskoj vrelini GSP stadiona dočekaju podignutih ruku – dobili gotovo jednogodišnji grejs period i mogućnost da rade bez pritiska, u blagoj tišini, jer bi ostvarili primarni cilj i došli do četvrtog uzastopnog učešća u grupnim fazama UEFA takmičenja. A to je ozbiljan kontinuitet i dokaz da se na crveno-beloj strani Topčiderskog brda nešto lepo dešava, bez obzira na repove ranijih prelaznih rokova, koji nisu doneli dominantnost u meri u kojoj navijači to žele. Poraz bi otvorio neka pitanja, pre svega vezana za balans igračkog kadra i mogućnosti novog projekta bez Vladana Milojevića. A iza ugla bi već čekala nova prepreka u baražu za Ligu Evrope. Krajnje nezahvala situacija.

Koliko god derbi bio važan, pre svega kada su emocije zvezdaške javnosti u pitanju, Dejan Stanković polaže najvažniji test od dana kad je odlučio da postane prvi trener Crvene zvezde. Iza kiparske vreline vidi se auto–put Zvezdine radosti i razvoja malog iz Zemuna u stratega koji može da dohvati standard stručnjaka sa Čizme, njegove druge otažbine. Crvena zvezda pod Stankovićem ove sezone igra lepo, čak ponekad i previše lepo, ali je jasno da će Evropa biti ogledalo njegovog dosadašnjeg rada, ideja i blage rekonstrukcije igračkog kadra koja bi trebalo da bude završena do poslednjeg dana prelaznog roka. Prve velike ispite u igračkoj karijeri Dejan Stanković nije polagao. On ih je doktorirao. Počev od onog Kajzerslauterna kad je postao neko, zatim prvog meča u reprezentativnom dresu kada je sa dva gola torpedovao Južnu Koreju, pa sve do bombe u Pjaćenci, kada je kao klinac tek navikao na žilet postigao prvenac za Lacio.

Na svim tim ispitima Dejan Stanković nije imao pravo na grešku. Kao i na ovom današnjem, tokom kojeg u drugoj trenerskoj sezoni može da uhvati Ligu Evrope. A to nije malo.

„Ovo je za nas najvažnija utakmica sezone. Apsolutno smo spremni na sve. Nećemo da žurimo, meč može da traje 120 minuta. I ne smemo da žurimo, Omonija igra tako. Naslanja se na greške rivala i čeka“, poručio je Dejan Stanković.

O mnogim stvarima je morao da razmišlja Dejan Stanković uoči polaska na Rajsko ostrvo. Igrački kadar je bio pun rovitih momaka, nije se nazirala opcija u špicu, pošto je Falčineli došao pre pet dana, ostatak tima je bio pod velikim pritiskom zaposlenih u klubu, svesnih da se u Nikoziji igra za bezbrižne dane i redovna primanja.

Crveno-beli na treningu u Nikoziji (© FK Crvena zvezda)

Povrh svega morao je da sa oba oka gleda ka lukavstu norveškog stručnjaka na klupi Omonije Heninga Berga. Nekadašnji član Mančester junajteda se na Kipru profilisao kao vrsni taktičar, čovek koji uočava sve mane rivala, trener koji obožava da u šahovsku partiju uvuče kolegu sa suprotne klupe. I čeka. Na strpljenje Omonija je prvo slavila na gostovanju Araratu u Jermeniji, potom je ponovo posle produžetaka bila bolja od varšavske Legije u gostima (2:0). Dovoljan pokazatelj da Crvena zvezda ne sme da bude lakomislena i komforna u veznom redu i pogrešnim dodavanjima otvara prostor rivalu za brze kontre. Tirana zbog nedostatka kvaliteta nije kažnjavala silne greške, ali Omonija slične kikseve oprostiti neće. Jasno je da će sudbina Zvezdinog uspeha biti isključivo vezana za kvalitet igre veznog reda. Moraće Aleksandar Katai, Mirko Ivanić i posebno Gelor Kanga da doprinesu u defanzivi kako bi prirodni talenat i pismenost naplatili na drugoj strani terena. I individualnim potezima poništili sve taktičke zamke već apostrofiranog trenera Omonije.

Od mnogih igrača se očekuje da naprave ozbiljan korak napred. Počeo je Mirko Ivanić da igra dobro u kontiuitetu, bar kad je reč o domaćoj sceni, ali bi ga junačka partija u Nikoziji amnestirala od perioda teškog privikavanja na Zvezdin dres. Isto tako su velika očekivanja od Gelora Kange, kao i Aleksandra Kataija, dovedenih da prave razliku baš u ovakvim susretima. Na kraju, Crvena zvezda će imati dovoljno aduta na klupi, poput Falčinelija i Spiridonovića. I uzdaće se u neverovatne moći kapitena Milana Borjana, čoveka koji prosto ne zna da zakaže u velikim utakmicama.

Koliko god kiparska vrelina i Omonija bili neugodni, jasno je da predstavljaju lakšu prepreku od potencijalne mine u doigravanju za Ligu Evrope. Crvena zvezda bi sa vodom u ušima mogla da se nameri na Ludogorec, Kluž ili u najgorem slučaju Seltik... A tu bio joj šanse bila manje, nego večeras na GSP stadionu.

LIGA ŠAMPIONA, KVALIFIKACIJE - 3. KOLO (JEDAN MEČ)

Utorak

Dinamo Kijev - AZ Alkmar 2:0 (0:0)

/Rodrigez 49, Šarapenko 86/

PAOK - Benfika 2:1 (0:0)

/Janulis 63, Živković 75 - Rafa Silva 90+4/

Gent - Rapid Beč 2:1 (1:0)

/Dorš 36, Jaremčuk 59pen - Demir 90+3/

Sreda

17.00: (3,60) Omonija (3,00) Crvena zvezda (2,25)

19.00: (3,00) Ferencvaroš (3,20) Dinamo Zagreb (2,45)

19.00: (2,75) Karabag (3,20) Molde (2,65)

19.00: (1,65) Makabi Tel Aviv (3,80) Dinamo Brest (5,50)

20.30: (2,75) Midtjiland (3,05) Jang Bojs (2,75)

*** kvote su podložne promenama