Izgleda da se osmeh i fudbal vrate tek kad odeš sa Old Traforda

Beše to pre koju godinu amsterdamska zver, koja hvata plen u letu, nosi ga u zubima. Bilo u Erediviziji, bilo u Ligi šampiona, kad se stušti po desnom krilu i zarola loptu, spasavaj se ko može. Objektivni utisak u vreme dok je Antoni jeo loptu i rivale u dresu Ajaksa - usrećiće se klub koji ga se domogne nakon Kopoljanika.

Međutim, u transferu u Mančester Junajted, vrednom 95.000.000 evra, niko se usrećio nije. Brazilac je doživeo sunovrat karijere, postao predmet podsmeha i drakonskih kritika na Ostvru, proglašen fudbalskim šarlatanom, komedijašem koji sa loptom u nogama izgleda kao pokvarena ploča - vrti jedno te isto, bez ikakvog cilja i smisla.

A onda, zimska pozajmica u Betis, tri utakmice, 218 minuta fudbala, dva sjajna gola i dva priznanja za igrača utakmice. Antoni je sinoć hiruškim skalpelom izrezbario rupu u daljem uglu protivničkog gola (pogledajte OVDE) i načeo Gent kojeg je Betis u Belgiji rutinirao sa 3:0. Pa kako sad odjednom reprezentativac Brazila igra fudbal i radi ono što smo tek u obrisima videli na Old Trafordu?

Dve godine ni čovek koji ga je lansirao u fudbalsku orbitu, Erik Ten Hag nije uspeo da mu pronađe iskru iz Ajaksa. Pa možda ipak nije bilo (samo) do trenera. Neretko, u turobnoj formi, jalovoj adaptaciji na novu sredinu umemo da zanemarimo ljudski faktor. Možda klub odiše toksičnošću na koju je teško ostati imu, možda vam karakteristike saigrača i komunikacija sa istim ne dozvoljavaju da igrate blizu sopstvenog maksimuma, možda Antoni ne ume da se nosi sa surovošću engleskih medija i tabloida, možda ostrvska klima ne odgovara vreloj brazilskoj krvi. Možda je i od svega po malo. A znamo da trusno tlo u poslednje vreme nije samo oko Santorinija, već i u Mančesteru gde postoji mnogo zemljotresa i bojnih polja unutar kluba. Sa dolaskom Džima Retklifa i Eneosa klub je otpustio 200 zaposlenih, sprema se novo "čišćenje" tehnološkog viška (planirano otpuštanje još 100 ljudi), navijači besne na Retklifa zbog cena ulaznica i nepopularnih mera, Sančo je ratovao sa klubom, Rašford sa Rubenom Amorimom...

Svakako, da hitronogi 24-godišnjak Antoni nije bio srećan u Mančesteru, da se naslutiti iz sinoćnih izjava: "Najvažnija stvar za mene i moju porodicu je da budemo srećni, a ako si srećan stvari idu prirodnim tokom."

Osmeh kojeg nije bilo na kišnom severu Engleske, pojavio se u sunčanoj Andaluziji. Pojavio se i onaj prepoznatljivi fudbal iz Amsterdama, pa iako je uzorak još suviše mali, nadamo se da će potrajati. Jer lepo je gledati Antonija sa idejom i realizacijom. Ozbiljnijeg, koncentrisanijeg, sa izraženim fokusom.
"Akcija kod gola? Radim mnogo na tim stvarima na trenigu, često postižem takve golove i srećan sam", nekoliko puta je nakon utakmice Antoni izgovorio reč srećan: "Bio sam spreman kada se pojavila prilika da dođem u Betis. Imao sam veliku zbrku u glavi. U srcu sam stoprocentno osećao da ću ovde biti srećan", objasnio je Brazilac.