M. MinićJorgačević ne brine za golmane: Piksi na slatkim mukama, ali i kiksevi su deo našeg života
.jpg.webp)
_(2)_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | čet. 20.03.25. | 12:21
“Meni se taj jedan desio protiv Slovenije, koštao nas je odlaska na Euro, ali Bože moj. Taj gol često koristim za edukaciju, da deca vide da nije tragedija ako se primi i neki takav”, kaže nekadašnji reprezentativac Srbije za Mozzart Sport
Ima od toga skoro 13 i po godina. Imperativom neopterećena Slovenija u Mariboru je sačekala Srbiju u poslednjoj rundi kvalifikacija za Euro 2012 u Poljskoj i Ukrajini. Na papiru snažnim, a u to vreme na terenu i te kako ranjivim Orlovima za dodatni baraž igrala je samo pobeda. U suprotnom bi se radovala Estonija, koja je prethodno na stadionu Partizana sa 3:1 savladala selekciju debitanta na srpskoj klupi Vladimira Petrovića, inače naslednika smenjenog Radomira Antića. Pižon i asovi kalibra Branislava Ivanovića, Nemanje Vidića, Nevena Subotića, Aleksandra Kolarova, Dejana Stankovića, Miloša Krasića i Milana Jovanovića držali su sudbinu u sopstvenim rukama. Baraž, ipak, nisu dočekali.
Mrežu Srbije na Ljudskom vrtu čuvao je Bojan Jorgačević, tada "jedinica" belgijskog Genta. Prvo poluvreme, sudijska nadoknada, čekalo se da još Dare Vršič izvede slobodnjak sa oko "pola hektara". Realno, zahtevna pozicija i za pretvaranje u ragbiju. Centrirao je ili šutirao levicom Vršič, nije ni važno, ali se parabola zarila pod prečku. Nije u pitanju samo ta loša golmanska procena, gosti generalno nisu imali sreće te večeri. Sredinom drugog poluvremena penal je promašio Vidić. Ostalo je 1:0 za Zmajeve, pa je Estonija razigravala za evrospku smotru i doživela nokaut od Irske (0:4 u Talinu, 1:1 u Dablinu).
Izabrane vesti
Jorgačević je u Mariboru sedmi, ujedno poslednji put branio za reprezentaciju Srbije.
"Pa, dobro. Svaki sportista profesionalac ima uspone i padove. Meni se desio taj jedan kiks protiv Slovenije. Nažalost, koštao nas je odlaska na Evropsko prvenstvo 2012, ali Bože moj. Imali smo šanse, ali ne bih se puno vraćao na to. Taj gol Slovenije često iskoristim za edukaciju, da deca vide da nije tragedija ako se primi i neki kiks gol. I to je sastavni deo našeg golmanskog života, a ništa se ne dešava bez razloga. Mislim da Bog uvek napravi neki put kojim treba da idemo. Ja sam posle te utakmice u Sloveniji ostvario transfer karijere, potpisao sam za Klub Briž. Kad se zatvore jedna vrata, otvore se druga. Poželeo bih svakom detetu na ovom svetu da dosanja san, kao što sam ja kada sam stao na gol nacionalnog tima i predstavljao svoju zemlju. Želim svakom klincu da se ostvari kao profesionalac, ali najpre neka je zdravlja, mira i ljubavi među ljudima. Treba što više empatije i da pomažemo jednim drugima u bilo kom smislu. Da nema razlika, da se ne delimo. Mislim da svaki čovek zaslužuje određeni respekt i pažnju. Tek kad respektujemo druge, možemo da očekujemo da neko respektuje nas", priča Jorgačević za Mozzart Sport.
Predstojeći dvomeč Austrije i Srbije za opstanak u elitnoj diviziji Lige nacija možda nema specifičnu težinu pomenutog okršaja u Mariboru, ali je prilično značajan za četu Dragana Stojkovića. Da je Piksi, koga bi Jorgačević stavio između stativa – Predraga Rajkovića, Đorđa Petrovića ili Aleksandra Jovanovića?
"Mislim da je selektor na slatkim mukama. Sigurno imamo šestoricu ili sedmoricu vrhunskih golmana. Osim trojice sa spiska, tu su Vanja Milinković Savić, Veljko Ilić, pa i još mlađi poput Ivana Guteše. Nema bojazni ko god da ubuduće brani. Poželeo bih momcima puno sreće u Beču. Jako bitna utakmica, mislim i neka prekretnica. Možemo puno toga da dobijemo. Žao mi je što smo u igračkom deficitu zbog povreda, ali imamo pojedince koji u svakom trenutku mogu da odgovore na zahteve selektora. Svom snagom navijam za naše momke. Daće Bog, ostvariće dobar rezultat".
Pre deceniju i po su za zvanje reprezentativnog golmana konkurisali i Vladimir Stojković, Bojan Šaranov, Damir Kahriman, Željko Brkić…
"Ja sam ponikao sam u Radu, pa je Ranko Stojić bio jedan od najzaslužnijih za moj razvoj. Samo Rad koliko je dobrih golmana imao, čitavu plejadu. Kahriman je bio tu, Milan Borjan, Boris Radunović, ranije Uroš Golubović, Milan Ševo, Dejan Radić, Željko Cicović. Slično je bilo i u drugom klubovima. To znači da na našem podneblju, u bivšoj Jugoslavi i sada i u Srbiji, izuzetno dobro radi sa golmanima. Pozdravljam sve kolege što se bave ovim poslom, koji je jako težak i izazovan. Ako se dovoljno posvetimo, mislim da možemo da iznedrimo još mnogo vrsnih čuvra mreže i reprezentativaca, da kao nacija budemo ponosni", kaže Jorgačević.
Radio je u prvom timu Crvene zvezde, takođe i sa omladincima crveno-belih. Trenutno je okrenut ličnoj akademiji. U Novom Pazaru je proveo prva tri dana tekuće sedmice. U dve grupe je sa kolegom Bojanom Petrovićem nadgledao 15 mladih golmana, kojima je naredni test zakazao za jesen.
"Nisam zatvorio klupska vrata. Kao trener sam se afirmisao u Radu, potom bio koordinator i trener golmana u Crvenoj zvezdi. Igrao sam u reprezentaciji sa Dekijem Stankovićem, kao što sam igrao i sa Ademom Ljajićem. Sa Stankovićem sam imao sjajan kontakt tokom godine u Crvenoj zvezdi. Ideja sa akademijom je da se pomogne mladim golmanima. Pozivi su tu, linija je otvorena i samo je pitanje vremena kada ću ponovo ostvariti angažman u nekom klubu. Kroz akademiju imam kontakt sa oko 100 golmana. Radim to s nekom posebnom željom".
U Mozzart Bet Superligi na sceni je dosta mladih golmana – Guteša, Ilić, Matija Gočmanac, Luka Lijeskić, Lazar Kaličanin, Željko Samčović, Ognjen Lukić, Strahinja Manojlović, Aleksandar Vulić, Vukašin Jovanović…
“Ima ih, kako da ne. Sa Ilićem sam radio u Crvenoj zvezdi, ponikao je kod mene. U jednom momentu zatekao sam se u njegovom životu i mislim da sam mu pomogao da se kroz treninge afirmiše. Izuzetno stabilan golman sa lepom internacionalnom karijerom u perspektivi. Na njega se Srbija sigurno može osloniti. Tu je Lijeskić, Guteša koji brani za giganta, pa Manojlović. I Lukić je radio sa mnom u Zvezdi, a sada je branio za Železničar u Novom Pazaru. Svi ti momci su budućnost srpskog fudbala. U redovima crveno-belih ideja je bila što mlađi golman, pa da to dete od recimo 17 leta skupi iskustva tamo do 24. godine, a ne da čekamo da napuni 35. Voleo bih da u Novom Pazaru uskoro šansu dobije mali Saladin Mecinović, koji je neverovatan biser. Isto važi i za Harisa Alića", konstatuje 43-godišnji Jorgačević.
Top tema je skraćivanje Mozzart Bet Superlige na 12 klubova od sezone 2026/27.
"Oduševljan sam jer samo po takvom sistemu igrao u Belgiji. Dakle, 12 klubova, pa plej-of i plej-aut. Dosta dobrog je takav format doneo tamošnjim klubovima, mnogo novca novih sponzora, a da ne pričam o kvalitetu. Takva liga znači i mnogo derbija, neizvesnosti do poslednjeg kola. U Belgiji je problem bilo deljenje bodova pred podelu lige. Imaš plus 20 u odnosu na pratioca u osnovnom delu, onda ti prepolove, pa kao izgubiš tri utakmice ulaziš u problem. Smatram da Stojić i Branko Radujko imaju jasne ciljeve. Smanjenje lige doneće finansijske bonitete klubovima, a Fudbalski savez Srbije će infrastrukturno biti u prilici da svakome pomogne. Ako ulažeš, ako želiš da napraviš profi klub, onda imaš svetlu budućnost. Dosegneš do elitne lige, ostvariš snove, napuniš stadion, dovedeš sponzore i lakše dođeš do međunarodnih takmičenja. Ideja da se pobednik plej-auta bori za Evropu je divna. Znači da niko nije otpisan", ne krije oduševljenje svojevremeno i golman Kajzeri Erdžijespora, potom Levskog iz Sofije.
Stasavao je Radu, krajem osamdesetih godina prošlog veka predstavniku SFRJ na internacionalnoj sceni, čija je ekipa trenutno pri dnu Beogradske zone.
"Jako teško to podnosim. Duša me boli što je jedan veliki klub došao na rub gašenja. Postoji plejada bivših igrača Rada, svi smo voljni da pomognemo. Bivši predsednici, treneri i igrači okupljeni u grupu veterana pod imenom 'Nesalomivi' okupljaju se jedanput godišnje i to traje preko 70 godina. Mislim da je jako žalosno da svi zajedno dozvolimo da klub sa Banjice dođe do ovog stadijuma. Ako bude svesti i zdravog razuma, svi zajedno trebalo bi da pomognemo da se Rad izdigne iznad ogromnih problema. Ne samo Rad, potrebno je svaki fudbalski kolektiv u Srbiji sačuvati od gašenja", zaključio je Bojan Jorgačević.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
