Jovan Milošević: Ako se svi skupimo osvajamo medalju na EP!

Malo o prošlosti, malo o budućnsti. Najpre reprezentativnoj. Jednog dana, a možda taj dan nije daleko, predvodiće Jovan Milošević napad selekcije Srbije. Argumenata za takvu tezu ima, jer je igrama u Partizanu i Verderu nagovestio šta može. Sad je u Bragi, gde još traži način da bude uticajan, ali je iz Portugala već zagledan ka novim obavezama među Orlovima ili Orlićima.

U velikom intervjuu za portal TV Arena sport, Milošević se dotakam raznih tema. Među interesantnije spadaju one koje se tiču obaveza pod zastavom države. Iako nije dobro izgedao u prethodnom ciklusu, na početku Lige nacija, sastav Veljka Paunovića raduje mladog špica.
„Imamo odlične igrače i veoma dobar tim. Na tom nivou, u A grupi, razliku prave detalji. Kvalitetom nismo toliko iza tih „velikih“ nacija, ali da određene detalje moramo da ispravimo kako bismo mogli ravnopravno da im pariramo. Ubeđen sam da pripadamo A grupi. Da li ćemo to pokazati borbom kroz najvišu grupu ili možda kroz borbu u B grupi? To nema nikakve veze, kvalitetom zaslužujuemo A ligu, jer na kraju dana, nismo ni slučajno došli do nje“, ocenio je Milošević u razgovoru za Arenu.

Prema Jovanovoj oceni, selektor Veljko Paunović ume da prođe kroz oluju uzdignuta čela. A oluja duva posle četiri poraza u takmičenju.
„Ne znam, ali sigurno da mu nije lako. To je drugačija vrsta pritiska i posla u odnosu na dosadašnja iskustva. Nije mu lako, ali verujem da se dobro nosi sa pritiskom. On uvek ide uzdignute glave i ne verujem da će imati problema da podnese sve. Mislim da je on prijatno osveženje za reprezentaciju“.

To je što se tiče A tima, za koji je debitovao protiv Letonije, a odigrao u junu poluvreme tokom testa sa Zelenortskim Ostrvima. Kad je u pitanju mlada reprezentacija, pod komandom Zorana Bate Mirkovića, cela javnost je u nju zagledana, naviše zbog činjenice da smo, uz Albaniju, jedan od domaćina narednog Prvenstva Evrope, 2027.

„Možda je malo smešno, ali par drugara i ja smo već počeli da okupljamo ekipu, počeli smo da vrbujemo i po prvom timu... Ja bih stvarno voleo da zaigram. Najviše na svetu bih voleo da se mi svi skupimo. To mi je jedna od najvećih želja - da ta naša generacija 2005/2006 bude kompletna, da se svi okupimo, odigramo to prvenstvo poslednji put. Ako se skupimo svi, ja sam poprilično siguran da možemo do medalje“, sugeriše Milošević, verovatno misleći na potencijal, Kostova, Milosavljevića, Maksimović, Jovanović, Nedeljković, Sukačev, Dragojevića, Ugrešića...

 *****
Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket
*****

Sa poslednjom dvojicom je igrao u Partizanu, što je tema koju i dalje „brste“ navijači, po sistemu „šta bi bilo, da je bilo“, da ga Štutgart nije opozvao sa pozajmice u Beogradu, te da su svi skupa ostali i tokom proleća 2026.
„Ko zna nikad ne znaš sa fudbalom. Svi mislimo da je možda moglo više. Ali da li je to istina? Ne znamo i nikad nećemo ni saznati. Jeste da mi nedostaje taj period u kojem sam praktično igrao sa svojim drugarima, ali desilo se šta se desilo. Svi se i dalje čujemo i baš ovih dana smo pričali o tome da je bila nenormalno dobra atmosfera u ekipi. Svi smo bili bliski, to često pominjem, kako mi nedostaje taj period. Najgore od svega je što se sad svaki put nekako potrefi da Braga igra u isto vreme kao i Partizan. Svaki put, nijednom se nije desilo da odgledam celu utakmicu. Zato sednem posle i pogledam hajlajtse“.

U odnosu na prošlu jesen, kad je u jednom trenutku bio čak na vrhu tabele i imao simpatije javnosti, ovaj Partizan se muči, iako je letos angažovan Saša Ilić, ali njegov dolazak nije mnogo toga promenio nabolje.

„Nije, ali ne mogu se veliki rezultati ni očekivati od kluba u stanju u kojem se trenutno Partizan nalazi. Mi smo, koliko god to prepotentno zvučalo, napravili neke stvari koje su bile maltene čudo. Neki rezultati su bili bolji od realnog. Čelnici kluba nam nisu postavili cilj i rekli: „Moramo da napadamo titulu“. Mi smo ipak premašili očekivanja. Sada bi trebalo da se sačeka, da proces uradi svoje i da dođe na svoje mesto. Ne brinem ja. Partizan je ogroman klub koji očekuje rezultate svake godine, ali ponekad su remont i prelazni period neophodni".

Ni trener nije isti. Tad je na klupi sedeo Srđan Blagojević, pod kojim je Milošević eksplodirao, a sve posle toga, n i za Jovana nije bilo isto.

„To je istina živa. Više puta sam to napominjao, i Blagojević je bio član tog kolektiva. Kada samo jedan ode, to je već deo slagalice koji fali i ostaje neka praznina. Nisam ja tu imao ništa protiv ni Stojakovića, ni uprave, sve je u tim odnosima bilo na mestu. Poštujem odluku kluba, ali imao sam osećaj da nešto, to jest neko fali. Kada smo se raščlalnili i rastavili, nije više bilo isto. To je potpuno drugačije okruženje, drugi način funkcionisanja i razmišljanja, pa na kraju i drugi ljudi. Zato i nije bilo realno da se kockice poklope dvaput".

Da se ambijent pokvari „uticali“ su i čelnici, Danko Lazović i Predrag Mijatović, otvorenim klinčom koji je trajao mesecima.

„To je ono o čemu sam pričao više puta. Dok smo mi svi bili na okupu, uspeli smo nekako da se ne osvrćemo na ta dešavanja. Znali smo mi šta se dešava, čuli smo stvari, ali kada imaš takav kolektiv, takve stvari ni ne dopiru do tebe. Koliko god da je glupo, mi smo se na tu temu šalili i zezali. Zato smo kroz taj, da kažeš, težak period prošli relativno lako. Međutim, kada smo videli da je vrag odneo šalu, onda je bilo drugačije i završilo se tako kako se završilo“, dodao je Jovan Milošević za portal TV Arena sport.