Kad je Stepi uhvatio Klopa sa cigarom: Da sam znao da puši… Bio je sa loptom na “ti”

Jugosloveni Zebec i Čajkovski su udarali temelje modernog nemačkog fudbala i Bajerna, a jedini srpski stručnjak koji je tamo ostavio traga bio je Dragoslav Stepanović.

Legendarni bek OFK Beograda je u Nemačku došao 1976. i ostao tamo do danas, sa izuzetkom igračke epizode u Mančester Sitiju pred kraj karijere i kraćih trenerskih angažmana u Bilbau, Grčkoj, Egiptu i pokušaja da donese nešto i srpskom fudbalu u Čukaričkom, Vojvodini i Radničkom.

Popularni Stepi spada u red jako cenjenih i poštovanih ljudi u nemačkom fudbalu. Mnogo više nego u svojoj zemlji. Trenersku karijeru je počeo u nižerazrednom Progresu iz Frankfurta, a onda prešao u tek nešto jači Rot Vajs iz istog grada, koji se takmičio u trećoj ligi. Tu je upoznao tada anonimnog i ne baš talentovanog Jirgena Klopa.
“Tada je još igrao kao centarfor, a doveli smo ga iz Viktorije Zindlingen. Većinu golova je postigao glavom, pogotovo što nikada nije bio na „ti“ sa loptom. Ipak, sa 14 golova nam je doneo plasman u Cvajtu. Sledeće sezone je prešao u Majnc, gde je kasnije prekomandovan na poziciju odbrambenog igrača”, priseća se Stepi u razgovoru za nemačke medije povodom predstojećeg okršaja Klopove Nemačke i Srbije.

Da li je zapravo tačna priča da ste tokom proslave osvojene titule u Verbandsligi ušli u svlačionicu i tamo zatekli Klopa sa cigaretom u ustima?
“I te kako. Nakon toga sam mu rekao: ‘Jirgene, da sam znao da pušiš, igrao bi od samog početka’, pošto je na toj utakmici ušao u igru tek u drugom poluvremenu”.

Danas je taj Jirgen Klop selektor Nemačke. Kako ste doživeli poraz nemačke reprezentacije od Grčke?
“Imenovanje Klopa za selektora je izazvalo pravi talas euforije i hajp u celoj zemlji, koji su sada dobili mali šamar. Klopov tim je u pojedinim fazama dominirao utakmicom, ali nije bio ubedljivo nadmoćan. Bilo je očigledno da u timu ima vrlo malo igrača koji prave razliku. Klop je neverovatan motivator koji ume sa ljudima. Odličan trener sa sjajnim govorničkim sposobnostima, ali sada pred sobom ima mnogo posla i otvorenih pitanja. Za to je potrebno vreme, što je i sam nekoliko puta ponovio nakon utakmice u Augsburgu”.

Vreme je takođe faktor koji dolazi do izražaja u radu selektora Srbije, Veljka Paunovića. U jednom trenutku je bio toliko frustriran da je podneo ostavku. Može li ovaj projekat da uspe?
“Zaista mi ga je žao, jer je dobar trener i čovek od integriteta. Jedan srpski sajt je to tačno formulisao kada je stupio na dužnost: pravi čovek u pogrešnom momentu! Ostavku je podneo prošlog juna, nakon katastrofalnih prijateljskih utakmica protiv Meksika i Zelenortskih Ostrva (prim. aut. 1:5 i 0:3), kada se video nedostatak volje i loš pristup, pogotovo što su mnogi standardni igrači izbegli njegov poziv uz neuverljiva objašnjenja. Fudbalski savez Srbije, međutim, nije prihvatio ostavku i ubedio ga je da ostane”.

Tokom konferencije za medije povodom objavljivanja spiska igrača za trenutnu seriju reprezentativnih utakmica, govorio je o „procesu ozdravljenja“. Koliko je zapravo bolestan srpski fudbal?
“Sa jedne strane, tu je stalni politički uticaj u svakodnevnom fudbalskom životu, koji je, u kombinaciji sa hroničnim rivalstvom između beogradskih klubova, Partizana i Crvene zvezde, krajnje kontraproduktivan. Osim toga, sve vrvi od sumnjivih likova koji u fudbalskom biznisu njuše veliki novac. Mnogi talentovani igrači takođe odlaze u inostranstvo u veoma ranoj mladosti, što nije uvek korisno i ima negativne posledice po njihove karijere. U moje vreme, i sve do raspada Jugoslavije, u inostranstvo se smelo ići tek sa 27 godina. Nekada je poziv u reprezentaciju bio velika čast i služio je kao odskočna daska za transfer u inostranstvo. Danas mnogi reprezentativci poziv doživljavaju pre kao neku napornu obavezu”.

Na prvoj utakmici protiv Grčke bilo je prisutno procenjenih 6.000 gledalaca. Da li je navijačima u Srbiji potpuno svejedno kada je u pitanju reprezentacija?
“Nakon cele one drame početkom leta sa katastrofalnim nastupima protiv Meksika i Zelenortskih Ostrva, praćene Paunovićevom ostavkom, to je na neki način logično. Možda je ulogu igralo i to što Grčka ne spada baš u najatraktivnije protivnike. Sada ih svi znamo bolje, ha-ha-ha… Protiv Holandije se svakako video napredak u igri, a i broj gledalaca je porastao, iako je rezultat ponovo bio poraz. Sada se nadam da će barem u Minhenu biti više Srba na stadionu nego na utakmici protiv Grka”, zaključio je Stepanović.

Kao trener, Dragoslav Stepanović je bio poznat po svojoj sklonosti ka finim odelima i cigarama, ali i po originalnim izrekama. Nakon što je kao trener Ajntrahta iz Frankfurta izgubio titulu u poslednjem kolu sezone 1991/92, u istoriju Bundeslige je utkao aforizam ‘Život ide dalje’ (Lebbbe geht weider), frazu koja danas krasi njegovu profilnu sliku na WhatsAppu.