Kad škart dosanja velike snove...

Čuli ste verovatno za Junesa Ebnutaliba (23) i njegovu životnu storiju... Za one što nisu, samo kroki: napadač Ajntrahta iz Frankfurta; marokansko poreklo; više puta u detinjstvu proglašavan za netalentovanog, za škart; do pre samo godinu i po dana amater, četvrta liga Nemačke, bez naročite perspektive; neočekivani transfer u Cvajtu; eksplozija; Ajntraht; reprezentacija. Zvuči kao teška floskula, ali 'životna parabola' zaista dostojna filmskog scenarija.

Svi elementi tu: zaplet, dinamika, švenk, emocija... Ton - ide! Kamera - ide! Akcija!

Momak nije mogao da veruje kada je dobio telefonski poziv od Jirgena Klopa početkom protekle nedelje. Kroz glavu mu prolaze razne slike - svaka kao posebna scenografija, kulise. Od dečačkih dana na ulicama Frankfurta, preko mučenja u italijanskoj Seriji C, do vaskrsa u malenom Gisenu. Sekvence se nižu jedna za drugom. U prvi mah ostao je potpuno zatečen: "Igraću za reprezentaciju Nemačke?! Nadam se da ovo nije šala".

Junes Ebnutalib nije mogao da drži jezik za zubima. Dva dana pre nego što će Klop izdiktirati naciji spisak, svi su znali da je postao reprezentativac.

"Da, dobro, malo je pokvario zabavu insajderima kada je sam objavio da sam ga pozvao", kroz osmeh je prokomentarisao taj izlet novi selektor Nemačke. "Posle mi se izvinio. Rekao sam da ne brine. Sve je u redu. Dečko je bio presrećan, razumem te stvari. Voleo bih samo da sačuva taj entuzijazim što duže, onda ćemo svi imati koristi".

Sve te priče s romanesknim elementima daju posebnu draž fudbalu. Da nije njih ne bi bilo ni te lude popularnosti i ljubavi prema "bubamari". Istina, danas ih je daleko manje nego pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih, ali tu i tamo ispliva pokoja. I uvek nas iznova podsete da samo fudbalska igra može toliko blizu da priđe životu...

U potrazi za egzistencijom Ebnutalib senior - Fajsal, poreklom iz lučkog grada Nadora na severositoku Maroka, doselio se u Frankfurt 1990. godine. Imao je 20 godina i bio talentovani tekvondista. Zahvaljujući tome dobio je državljanstvo, da bi 2000. u Sidneju osvojio olimpijsko srebro za Nemačku. Junes je rođen tri godine kasnije. Usmeren od strane oca takođe se bavio tekvondom (ima crni pojas), no fudbal ga je oduvek više privlačio.

Kao tinejdžer igrao je za manje frankfurtske klubove poput Hederhajma, Kalbaha i Rot Vajsa. U Ajntrahtu nije prošao. Probao je više puta i uvek dobio isti odgovor: nije to-to. Probaj u nekom manjem klubu.

"Konkurencija je bila zaista paklena. Kasnije ni Lenart Karl nije mogao da se izbori za mesto u Ajntrahtovoj omladinskoj školi", proseća se Junes. "Koliko mi je teško padalo kada su me odbijali? Reći ću vam samo da sam u sobi imao posteljinu u bojama Ajntrahta".

Otac ga je savetovao da se okane fudbala i okrene školi. Junes ga nije poslušao. Tražio je još jednu šansu - da okuša u inostranstvu. S nepunih 18 otišao je u Peruđu, koja je tada igrala u Seriji C. Međutim odmah na startu problem. Razlog - nesporazum. Uveren da ga je Peruđa angažovala za svoj seniorski sastav, Ebnutalib se samouvereno pojavio na prvom treningu. Tada mu rečeno da je plan da prvu sezonu odigra u omladincima.

Razočarenje, onda teška povreda i nekoliko meseci koje je želeo da istog trena zaboravi. Kaže da još nije uspeo...
"Živeo sam sa 800 evra plate, od čega je 450 išlo na kiriju. Psihološki to je moj najteži period života".

Junes Ebnutalib odigrao je svega 71 minut na tri utakmice za Peruđu, živeo u vrlo teškim uslovima, sa nekoliko cimera, i nalazio se ivici depresije kada je rešio da se vrati kući. Profesionalni ugovor nije mogao da dobije, niko ga nije hteo. Javio se samo pomenuti Gisen, iz istoimenog mesta na šezdesetak kilometara od Frankfurta.

Bio je kraj jula 2024. Sve je ličilo na početak kraja, a dogodio se gotovo kičasto slatki uspon i potvrda one stare da je život ustvari najbolji scenarista.

Na 19 utakmica te jeseni Enbutalib je imao sasvim skroman učinak od šest golova i sreću da jednoj utakmici pred zimsku pauzu prisustvuje Nils Ole Buk, tada sportski direktor drugoligaša Elverzberga...
"Mi smo mali klub, skromnih finansijskih mogućnosti. Za nas je mnogo teško da dovodimo igrače iz našeg ranga. Otuda često gledam mečeve treće, četvrte, pa i pete lige", objasnio je svojevremeno Ole Buk.

"S Junesom sam odmah znao na čemu sam. Video sam veoma retku kombinaciju fizičkih i intelektualnih kvaliteta za taj nivo takmičenja. Bio sam prilično iznenađen kada sam čuo od ljudi iz Gisena da im se niko nije javljao da pita za njega. Iskoristi smo to iste zime".

Junes Ebnutalib prešao je za 50.000 evra u Elverzberg. U prvih šest meseci odigrao je samo 42 minuta u Cvajti. Nils Ole Buk objasnio je da mu je bilo potrebno prilagođavanje i ozbiljan rad na određenim tehničkim elementima. Nije baš tako lako preskočiti dva ranga u danu. Momak je to shvatio, bio strpljiv i dočekao svojih pet minuta.

Epilog: u prvom delu protekle sezone 12 golova na 17 mečeva. Od toga deset komada smestio u mrežu iz prvog dodira. Klasična 'devetka'. Gisen ispao u petu ligu, Elverzberg pravilno usmeren na istorijski, prvi plasman u nemačku elitu. Doduše, bez Ebnutaliba...

"Sve se odigralo tako brzo. Još ne mogu da verujem da sam ovde, u klubu za koji navijam od malih nogu. Ne mogu da opišem koliko sam srećan. Sve ovo mi izgleda kao da sanjam. Neverovatno", pričao je savladan emocijama na predstavljanju u svom rodnom Frankfurtu početkom tekuće godine.

Na pitanje kako zamišlja svoj debi i da li očekuje šansu u prvom prolećnom kolu protiv Borusije Dortmund kazao je:
"Ne znam zaista... Mislim da će sigurno biti suza kada izađem na teren, za ostalo nisam siguran".

Dino Topmeler uvrstio ga je u startnih 11 samo nekoliko dana kasnije. Ovaj odgovorio golom. Završeno - 3:3. Već sutradan krenule su priče kako je Markus Kreše još jednom za male pare (oko 8.000.000 evra) pazario pravi biser, što će kroz godinu ili dve dana vredeti 10 puta više.

Ali kako ništa u karijeri ovog dečka ne ide glatko, tako se bajkoviti početak u Ajntrahtu na momenat pretvorio u noćnu moru. Opet povreda. I opet duga pauza. Kad se proletos vratio uglavnom je bilo: klupa, tribine, pet do deset minuta igre. Mnogi su sumnjali da će moći da se vrati. Junus nije. Na otvaranju tekuće sezonu het-trik u Berlinu, protiv Augzburga asistencija, juče gol Frajburgu. Na pet mečeva ovog leta - računajući i DFB kup - isto toliko golova, plus dve asistencije.