Kad srce pobedi logiku i smrt
Vreme čitanja: 3min | sre. 30.03.22. | 17:16
Da se Kristijan Eriksen vodio razumom, velikog povratka ne bi ni bilo. Dečačka strast prema fudbalu nadjačala je strah
Dodir majstora ga nije napustio, milovao je loptu na ostrvskim terenima, ponovo je obukao dansku odoru i odmah pustio čaroliju. Sve do sinoć, preostalo je još samo jedno da doživi novo fudbalsko rođenje i zatvori krug – da se suoči sa strahovima i kroči na Parken.
Pominjanje Parkena ostaće večna asocijacija na Kristijana Eriksena, srčani zastoj danskog plejmejkera i Evropsko prvenstvo, ali više se neće isključivo vreme vraćati na dan kada su navijači gledali u nebo i molili se. Slika o Parkenu i Kopenhagenu promenjena, zaveden je novi datum. Dan pobede postao je 29. mart, na Parken stadionu vratio se istrčavanjem Kristijana Eriksena na teren.
Izabrane vesti
Duhovi prošlosti su rasterani, emocije su preplavile dupke ispunjen stadion na kome je 35.010 duša došlo da diše zajedno sa onom za koju su se molili, da uživaju u vrcavim potezima umetnika i gledaju kako šara loptom između „neprijateljskih“ linija. Jeziva scena iz junskih dana nije prerasla u tragediju, već u fudbalsku bajku. Sa trakom oko ruke danski genije je i na drugoj prijateljskoj utakmici zaredom postigao gol, zapečatio je trijumf nad Srbijom.
Prevario je smrt, pobedio je logiku i od sinoć više niko nema dilemu: Danska sa Eriksenom ide u Katar. Reprezentativna priča nije završena na Euru, ima još koju da kaže i reći će na Svetskom prvenstvu.
Hrabrost i ludost idu jedno uz drugo, gotovo uvek su isprepletani. Njima se preskaču stepenice, otvaraju zapečaćena vrata. Mnogi su mislili da više nikada neće videti Eriksena na terenu nakon što mu je ugrađen srčani defibrilator, odlučio je da stavi život na kocku, jer ne može bez fudbala. Treninzi u Odenzeu i Ajaksu, vraćanje u život u Brentfordu, ponovni ples u danskom dresu i uspon na Olimp. Jer, devet meseci kasnije istrčati na travnjak na kome se srušio jeste najbliže tome.
Da bi gledali svog heroja Danci su oborili rekord po broju prodatih ulaznica za prijateljsku utakmicu, nikada Parken nije bio tako krcat kao za meč sa Orlovima. I svi su širom razrogačenih očiju gledali ka Kristijanu Eriksenu, pomno su pratili svaki njegov potez, svaki udah i izdah. Kako Danci, tako i gostujući sektor, koji je poželeo dobrodošlicu Eriksenu.
Do prijateljske utakmice sa Orlovima nije se Eriksen ni približio mestu nesreće, nacionalni tim gledao je putem televizijskih prenosa. Želeo je da se sa Parketom suoči kao igrač, da izađe na teren, a ne da bude tu u prisustvu navijača i letimično baca pogled ka delu igrališta gde se srušio.
“Jedno od lepših iskustava, ovo veče je veoma važno za mene. Vratio sam se na Parken, postigao sam gol… Ali, i sam taj prijem na koji sam naišao, nešto je od čega sam se naježio. Zbog toga sam neverovatno srećan. Ovo je bio težak zadatak na psihološkom planu, biće mi potrebno da saberem misli da bih bio spremač za meč ovoga vikenda“, rekao je Kristijan Eriksen posle pobede i gola Srbiji.
Kasper Šmajhel prekinuo je intervju kako bi odveo Eriksena da ga navijači na stadionu u Kopenhagenu još jednom pozdrave stojećim ovacijama, a selektor Kasper Hujlmand uveren je da je ovo bio potez kojim je as Brentforda raščistio sa prošlošćšu. Srčni udar i trenutke bez svesti ostavio je iza sebe, kao podsetnik ostao je defibrilator.
„Vratio se na ovo mesto, nemoguće je da ga emocije ne preplave, da ostane netaknut. Ovo je veoma, veoma važan korak ka povratku u normalnost“, poručio je Kasper Hjulmand.
Da se Kristijan Eriksen vodio razumom, a ne srcem, velikog povratka ne bi ni bilo. Pobedila je dečačka strast prema fudbalu.