Kako je puklo u Realu... Nisam znao da ću trenirati vrtić, igrači se žalili na previše informacija
Vreme čitanja: 4min | uto. 13.01.26. | 17:42
Tamo gde su se opekli Žoze Murinjo i Fabio Kapelo, opekao se i Ćabi. Razmažene zvezdice ne priznaju ničiji autoritet, nema veterana koji bi pokazao gde im je mesto
Tamo gde su se opekli Fabio Kapelo i Žoze Murinjo, nastradao je i Ćabi Alonso. Svlačionica Real Madrida je po ko zna koji put sažvakala trenera, igrači su otkazali poslušnost šefu struke, gurnuli ga niz vodu i pustili da se olupa o stenu. Florentino Perez je sve to gledao sa strane i nije stao u zaštitu čoveka koga je jurio dve godine, pratio svaki njegov korak tokom mandata u Bajeru iz Leverkuzena, dao mu ugovor na tri godine i pustio ga da strada u sudaru sa skupo plaćenim zvezdicama koje ne priznaju skoro ničiji autoritet.
Španski trener je otpušten ovog januara, ali je na ovakav scenario počelo da bazdi još u novembru. Stvorili su se klanovi u svlačionici, podele na one koji su za Ćabija i protiv njega. Kolovođa ovih drugih bio je, ko drugi nego Vinisijus. Kasnije je odnos koliko-toliko ispravljen, ali pitanje je šta se dešavalo iza zatvorenih vrata, a izgleda da se dešavalo mnogo toga. Marka donosi priču o tome da je atmosfera u Valdebebasu vremenom postala takva da je svakodnevno funkcionisanje bilo na granici normale.
Izabrane vesti
Kad Alonso više nije mogao da izdrži, počeo je da diže glas, a na jednom od treninga je eksplodirao i rekao "Nisam znao da ću trenirati vrtić!". Nije to bilo tipično upozorenje kako bi se igračima skrenula pažnja na ono što pogrešno izvode, niti kratkotrajni izliv besa. Bio je to glas čoveka koji je do te mere očajan da više ne vidi način kako da dospe do fudbalera zaljubeljnih u sopstveni ego, koji je toliki da su tri Santijago Bernabeua mala da ga popune. Ćabi je bio ljut što ekipa ne ispunjava njegove zahteve, posebno taktičke. Namrštena lica, nedostatak truda, međusobno šaptanje. Stvorila se duboka rana koja nijednom operacijom ne može da se zaleči, ostaje kao beleg. Do kraja. Možda je kompletna situacija nacrt toga da Real koliko god da ne promašuje sa kvalitetom igrača, pravi greške po pitanju njihovih intelektualnih kapaciteta.
Koliko god Vinisijus, Rodrigo, Endrik i Antonio Ridiger bili dobri igrači, često im se dešavaju gafovi na nivou klinaca, pa onda i Ćabijeva rečenica ima smisla. Pogotovo ako je izgovara čovek koji je kroz čitavu igračku karijeru bio poznat po visokoj igračkoj inteligenciji.
Ako je Španac bio nezadovoljan time kako ekipa sprovodi njegove zamisli, onda su se igrači žalili na to da im taktički treninzi teško padaju i da im Alonso daje previše informacija. Ćabijeva temeljna priprema, posvećenost detaljima i stalne korekcije prenele su se i na ostatak stručnog štaba, posebnog prvog pomoćnika Sebasa Parilju. Nadgledanje svakog detalja, štreberski pristup i perfekcionizam u radu nisu prijali igračima poput Vinisijusa, Embapea i Belingema, koji su navikli na blaži pristup, da im se masira ego i dopušta ogromna sloboda.
Jednostavno, ekipa i trener nisu imali isto razmišljanje i kad je tako, samo je pitanje kad će da pukne tikva. Nije prvi put da se to dešava u Realu. Murinjo je imao dobre rezultate dok je ekipi uspevao da usadi mentalitet "Mi protiv ostatka sveta". Problem je bio što je on taj narativ dogurao do tačke gde je postalo nepodnošljivo i front sa ostatkom ekipe je bio otvoren. Njegovo "Mi protiv ostatka sveta" pretvorilo se u "Ja protiv ostatka sveta". Razlog - jednostavan. Igrači Reala nisu ratnici, nego skupo plaćene zvezde koje neće da trpe da im neko diktira kako će da igraju. Sličan problem imao je i Alonso, njegov štreberski pristup obavezama nije prolazio kod uobraženih momaka koji bi radije da isteruju svoju volju, nego da slušaju nadređenog.
©ReutersNa stranu sve ovo, Ćabi Alonso je imao malo vremena da implementira ono što želi. Pripremni period skoro da nije ni imao, morao je sve da radi po ubrzanom procesu. Znao je da mu tim nije na optimalnom nivou i da će trebati vremena da stvari legnu. Kako nisu legale, život je postajao sve teži, Ćabi je bio nezadovoljan igračima, a igrači su bili nezadovoljnI Ćabijem.
Kao da sve nije bilo dovoljno, u svlačionici je počela da kruži priča o Alvaru Arbeloi. Nekadašnji bek Reala često je bio prisutan na treninzima prvog tima u svojstvu trenera Kastilje. Igračima se nešto dopalo kod Arbeloe, toliko da su međusobno počeli da pričaju o tome kako ne bi bilo loše da on preuzme ekipu. Nekoliko meseci kasnije, Alvaro je zamenio Alonsa. Bušenje? Vrlo verovatno. Ili samo potvrda onoga da su igrači najkvarljivija roba, gde god da igraju.
©ReutersBlankosi su počeli da gube i ono malo stabilnosti u igri i rezultatima koje su imali na početku. Kriza je vremenom postajala sve dublja, a nezadovoljstvo raslo. Istina, kad su stvari krenule na gore, ekipa je održala interni sastanak sa idejom da se prevaziđe situacija, čak i podrži trener, ali je već bilo kasno. Šteta je napravljena. Sumnja i nelagodnost proširile su se na menadžment kluba i povratka nije bilo. Poraz u Superkupu i situacija kad Kilijan Embape zove sve saigrače da izađu sa terena, uprkos tome što je Alonso tražio da se ostane i sportski čestita rivalu su kap koja je prelila čašu. Međutim, jedan izliv besa i rečenica "Nisam znao da ću trenirati vrtić!" označili su početak kraja.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp.webp.webp)