Kako se ne seti ranije Dragane Stojkoviću...

Okrenulo se kolo sreće. Od ultranapadačke ekipe, koja je jurišala na gol više i prečesto svoju odbranu ostavljala na vetrometini, Srbija je postala tim sa jakom defanzivom, ali koja se muči da dođe do protivničkog gola.

I Španija, novi prvak Evrope, nije stvorila neko mnoštvo velikih šansi protiv Orlova. Bila je Furija mnogo bolja u drugom poluvremenu, igrala se „viktorija“ ispred našeg šesnaesterca, ali i ono lopti što je prošlo kroz zid, ukrotio je sjajni Rajković (0:0).

Činjenica je da je Srbija promenila način igre i da je zbog toga odbrana postala postojanija. Ali je i činjenica da je do toga došlo naizgled jednom malom rotacijom koju je napravio selektor Dragan Stojković. Obično je trojac u odbrani bio u formaciji Milenković desno, Veljković u sredini, Pavlović levo. Što je bilo i prirodno, gledajući pozicije koje pokrivaju u klubovima. A, onda su na Evropskom prvenstvu Veljković i Milenković zamenili mesta i dogodila se kolosalna promena.

Često kritikovani, često i sa razlogom, Nikola Milenković je – eksplodirao. Postao je pravi lider odbrane, čovek koji sve vidi, sve stiže, zatvara, diriguje, komanduje, dok na leđima nosi protivničke napadače. Srbija je na Evropskom prvenstvu primila dva gola, nijedan krivicom Milenkovića ili poslednje linije. Hari Kejn se gotovo nije video u duelima sa srpskim komandantnom poslednje linije, blizu gola nije bio ni Šeško, niti danski napadači. Svi oni koji su markirani kao najopasniji po gol Predraga Rajkovića, uspešno su neustralisani. Jedino što kolege iz veze nisu odradile svoj deo posla kada su im iz drugog plana pobegli Belingem i Karničnik.

Kako je srpska odbrana na čelu sa Milenkovićem odradila posao na EP govori i činjenica da su od cele reprezentacije transfere najpre napravila dvojica štopera: Bleki je iz Fjorentine najzad načinio korak napred i Seriju A zamenio Premijer ligom, dok se Pavlović iz Austrije preselio u Italiju. Tek posle njih je klupski dres zamenio jedini iz reda ofanzivaca Lazar Samardžić.

Došla je utakmica sa Španijom, najboljim timom Evrope, Srbija je teško desetkovana izašla na teren, pa čak ni odbrana nije bila u uobičajenom sastavu, pošto je Eraković (na odličan način) zamenio Veljkovića, ali ovenčan kapitenskom trakom oko ruke Nikola Milenković je ponovo briljirao na terenu. Svetla reflektora su i ovog puta više otišla ka liku Strahinje Pavlovića, kod kojeg ističu srčanost, to što bi gurnuo glavu gde drugi ne bi nogu, atraktivnost da iz poslednje linije povuče loptu i donese je do protivničkog šesnaesterca... Ali, čovek koji sada daje mirnoću, sigurnost, stabilnost srpskoj odbrani je Bleki Milenković. Doslovno je najzad pronašao svoje pravo mesto pod suncem, nakon više od 50 odigranih mečeva u crvenom dresu.

Kako će sve to da izgleda sutra, to samo bog zna, međutim, novi kapiten Orlova otkako je prešao u srce odbrane igra kao švajcarski sat. Pa, kud se ne seti ranije Dragane Stojkoviću, možda nam se ni onaj Kamerun ne bi desio...