Pipo Inzagi i Violinista Đilardino (©Reuters)
Pipo Inzagi i Violinista Đilardino (©Reuters)

Klali su se za mesto u špicu strašnog Milana i moćne Italije, večeras će za bodove spasa

Vreme čitanja: 5min | pet. 27.10.23. | 16:21

Pipo i Đila danas su na klupama suparničkih klubova

Posle čuvenog finala u Istanbulu i šokantnog poraza od Liverpula, Milan je ostao bez dvostrukog strelca Ernana Krespa koji je odlučio da se vrati u Inter. Otišao je i džoker Jon Dal Tomason pa je Anćelotijev tim ostao sa samo dvojicom špiceva – Andrijem Ševčenkom i Filipom Inzagijem iznad kojeg se podigao oblak sumnje.

Berluskoni je naredio Galijaniju da dovede špica koja će odmah doneti klasu ali i biti stub ekipe u budućnosti. Milan je Parmi platio tada ozbiljnih 25.000.000 evra za zvanično najboljeg igrača i drugog strelca lige Alberta Đilardina.

Izabrane vesti

Violinista” je imao 23 godine, već se afirmisao u gol-mašinu i planirano je da sa Ševčenkom čini udarni tandem, a onda i da preuzme ulogu lidera od njega jednog dana. Inzagi je trebalo da bude džoker sa klupe jer mu je karijera krenula nizbrdo.

Popularni Pipo je tada imao 32 godine i tešku povredu iza sebe zbog koje je pomalo ispario sa velike scene. Na primer, u finalu protiv Liverpula nije bio ni na klupi. Skoro celu sezonu je proveo van stroja zbog povrede, operisao se i oporavio neoosredno pred finale u Istanbulu. Čak je desetak dana ranije zabeležio i prvi start posle šest meseci ali je Anćeloti smatrao da nije spreman za finale i otpisao ga. Verovatno se kasnije pokajao…

Elem, kada je Đilardino došao kao ogromno pojačanje, špic sadašnjosti i budućnost i odmah je postao starter u tandemu sa Ševčenkom. Te sezone je u Seriji A odigrao 34 od mogućih 38 utakmica, čak 33 kao starter i dao respektabinih 17 golova. Ipak, u Ligi šampiona ga nije išlo. A Liga šampiona je za Anćelotija uvek bila svetinja, bitnija od prvenstva. Na 10 utakmica u elitnom takmičenju nije postigao ni gol, bio je nevidljiv u polufinalu protiv Barselone i na kraju je bilo kritika koliko i pohvala iako je bio sedmi strelac lige sa samo dva gola manje od Ševčenka.

Pipo Inzagi je i u tu sezonu ušao ophrvan povredama, Anćeloti mu je pružao šansu na kašičicu, ali se nije predavao. Ludačka strast i želja za golovima su ga održavali u fudbalskom životu. Odigrao je 23 utakmice u prvenstvu (16 kao starter) i dao 12 golova. Ševčenko je propustio neke mečeve zbog povrede pa su Inzagi i Đilardino u Seriji A odigrali zajedno 16 utakmica od čega 10 u tandemu od starta. Ipak, rivalitet je bio očigledan. Jedan drugom su namestili samo jedan gol u petardi protiv Udinezea kada je Filipo proigrao Alberta. Ali ako ti Inzagi namesti gol, u obavezi si da vratiš trostruko. Što Đilardino nije uradio. Nikada više u karijerama jedan drugom nisu namestili gol… A odigrali su zajedno 41 utakmicu.

Inzagi je te sezone u Ligi šampiona igrao samo šest mečeva, tek 395 minuta ali je dao četiri gola za razliku od Đilardina koji je postio. I to četiri mnogo bitna gola koja su direktno eliminisali Bajern i Lion i doveli Milan do polufinala. Anćeloti je znao da golgeterski đavo i dalje živi u telu Super Pipa.

Usledio je Mundijal u Nemačkoj na kojem je zlatna generacija grandioznih fudbalera (Del Pjero, Toti, Nesta, Pirlo, Bufon, Gatuzo, Zambrota, Toni…) pokorila planetu. Đilardino je uz Luku Tonija činio tandem na početku Mundijala ali je bilo očigledno da mu je samopouzdanje poljuljano, dok se Inzagi nekako “uvukao” na spisak jer Marčelo Lipi ipak nije hteo da se liši usluga čoveka koji može da postigne gola kad niko ne može. Đila je počeo prva tri meča u grupi, dao gol, a baš u trećem ga je zamenio Inzagi. I dao gol kada nije hteo da doda loptu Simoneu Baroneu koji je pretrčao ceo teren u kontri… Bili su mu to jedini minuti na Mundijalu.

Đilardino do kraja nije dao gol, jeste imao onu čuvenu asistenciju protiv Nemaca, a zajedno su na kraju slavili svetsku titulu.

Klupsku sezonu su počeli u tandemu u mečevima protiv Crvene zvezde, Đilardino nije dao gol ali Inzagi jeste dva. Tog leta je otišao Andrij Ševčenko pa su Inzagi i Đilardino imali mirniju situaciju što se tiče minutaže. Đialrdino je bio bolji u prvom delu sezone u Seriji A, dao sedam golova, Inzagi samo jedan… Ali iskusni lisac je krao sve veću minutažu u Ligi šampiona. Dok je Rikardo Kaka nosio Milan i terorisao protivničke odbrane, Đilardino je mislio da će ga golovi u prvenstvu održati ispred Inzagija.

Ipak, Pipo je opet presudio Bajernu u četvrtfinalu i nametnuo se. Đilardino je dao onaj treći, najmanje bitan gol u demoliranju Mančester Junajteda i moglo se osetiti za koga će Anćeloti odlučiti u rimejku finala protiv Liverpula. Naravno, počeo je Inzagi. I dao dva gola! Isti broj golova u finalu Lige šampiona i komletnoj sezoni Serije A! Doneo je Milanu osvetu i titulu i zadao Đilardinovom samopouzdanju ozbiljan udarac…

Sledeće sezone je Inzagi potpuno istisnuo Đilardina, doneo Milanu Superkup Evrope, SP za klubove, dao 18 golova na 29 utakmica i “oterao” Đilardina koji je dao devet pogodaka na 40 utakmica. Alberto je otišao u Fiorentinu, napravio tamo sjajnu karijeru, isporučio i neku osvetu Milanu kasnije… Ali Inzagi ga je nadživeo i još četiri godine nosio dres Rosonera.

Iako je devet godina stariji, Inzagi je završio karijeru tek šest godina pre Đilardina. I to u Milanu, dok se Đila poslednjih sezona mučio po Palermu, Empoliju, Peskari, Speciji…

Inzagi je pre počeo i trenersku karijeru. Naravno, u Milanu. Nije se proslavio. Kao ni u većini sledećih klubova u kojima je radio: Veneciji, Bolonji, Beneventu, Breši i Ređini. Đilardinov početak trenerske karijere je bio skromniji i prizemniji. Nije preskakao razrede, počeo je od niželigaša Recata, preko istorijskog Pro Verćelija, dva mandata u Sijeni do Đenove koju je prošle sezone u velikom stilu vratio u Seriju A.

Inzagi je donedavno bio bez posla posle letošnjeg bankrota Ređine, a onda ga je upomoć pozvala Salernitana koja je smenila Paula Souzu. Nije se proslavio na debiju prošlog vikenda odigravši 2:0 sa fenjerašem Kaljarijem.

Večeras će se nekadašnji saigrači i ljuti rivali drugi put u trenerskim karijerama naći jedan preko puta drugog. Prvi put je bilo prošle sezone kada je Đilardinova Đenova u Seriji B minimalcem savladala Inzagijevu Ređinu.

Inzagi je bio veći igrač, ali Đilardino za sada deluje kao bolji trener. Obojici će ovo biti utakmica u kojoj bodovi vrede duplo jer se oba tima bore za opstanak. Ali za njih lično vrede i više od toga. Neke stavri se ne zaboravljaju. Ni lepe, ni ružne. kritika.

SERIJA 1 – 10. KOLO

Petak

20.45: (1,75) Đenova (3,60) Salernitana (5,60)

Subota

15.00: (2,65) Sasuolo (3,40) Bolonja (2,80)

18.00: (2,75) Leče (2,95) Torino (2,85)

20.45: (1,35) Juventus (4,90) Verona (9,50)

Nedelja

12.30: (2,45) Kaljari (3,45) Frozinone (3,05)

15.00: (2,05) Monca (3,45) Udineze(3,60)

18.00: (1,65) Inter (3,70) Roma (5,60)

20.45: (2,25) Napoli (3,50) Milan (3,40)

Ponedeljak

18.30: (4,90) Empoli (3,60) Atalanta (1,75)

20.45: (2,35) Lacio (3,45) Fjorentina (3,20)

***kvote su podložne promenama



tagovi

ĐenovaFilipo InzagiAlberto ĐilardinoSalernitana

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara