O. MarićKo drhti u Madridu? Florentino Peres prvi put ima protivnika koji može da ga uzdrma
Vreme čitanja: 4min | sub. 23.05.26. | 08:41
Kako se bitka za Real Madrid preselila u elektroenergetski sektor
Poslednji izbori su u Realu održani 2006. godine, a otkada se 2009. vratio u klub, Florentino Peres nikada nije imao konkurenciju. Ovaj put, prvi čovek Kraljevskog kluba će imati suparnika, i to ne bilo kakvog. Štaviše, kada se sagleda šira slika, može se zaključiti da je motiv prevremenih izbora pre bio da se razoruža protivkandidat, nego dve loše sezone.
Enrike Rikelme ne sme da nas zavara ni sa svojih 37 godina, ni svojim „meksičkim“ naglaskom – dve činjenice koje je spomenuo Peres na pres-konferenciji. Već se od 2021. godine, kada je Rikelme prvi put najavio pokušaj napada na presto, naslućivalo da neće odustati. Tada je izbačen iz igre jer su izbori sazvani u „nevreme“ – pred kraj sezone, dok su sportski rezultati još uvek bili nepoznati. Sada je, nakon par problematičnih godina, Florentino shvatio da suparnika mora da izvede na megdan odmah, dok ne ojača, i ako je moguće, da ga uhvati na krivoj nozi.
Izabrane vesti
Rikelme je kao mlad, sposoban svetski čovek, koji se razvijao daleko od ekosistema Bernabeua, savršen profil za najavu promena. Napravio je izuzetan biznis, ulažući u obnovljive izvore energije u periodu kada je to donosilo ogroman profit, i neosporno je vrlo ozbiljan igrač. Ali, sve to ne bi bilo dovoljno da prepadne Realovog sadašnjeg vladara. Problem je mnogo dublji i zadire u najviše sfere moći španske ekonomije.
Naime, Florentino smatra (s pravom) da se iza Rikelmea nalazi njegov arhi-neprijatelj, Ignasio Sančes Galan, predsednik Iberdrole, elektroenergetskog giganta i jedne od tri najjače kompanije na španskoj berzi. David Mesonero, drugo „dete“ na koje je predsednik Reala aludirao na pres-konferenciji, pozvavši ga da odmere snage, jeste Galanov zet i visoki rukovodilac kompanije. Nedavno je upravo on potpisao multimilionsku prodaju meksičkog ogranka Iberdrole Rikelmeovoj grupi Koks, i sasvim će sigurno biti deo njegove kandidature za predsednika Reala.
Specijalizovani list El Ekonomista je predstojeće izbore nazvao „drugim Florentinovim ratom protiv elektroenergetskih kompanija“. Prvi je bio pre 20 godina, kada je i on sam iz građevinskog sektora pokušao da se ubaci u ovaj rastući biznis, stekavši 20% akcija u Iberdroli. Tada mu je Galan zabranio da uđe u skupštinu akcionara, smatrajući ga konkurencijom, i otpočeo je dugotrajni sudski proces u kojem je Peres pretrpeo bolan poraz.
Sada je pokazao da ga i dalje proganjaju duhovi prošlosti. Da je ubeđen da se iza Rikelmea nalazi predsednik Iberdrole. I da ovaj poseduje novac i moć dovoljne da zadrhti čak i svemoćni gazda Reala.
U ovoj preduzetničkoj priči i izborni argumenti su ekonomskog tipa. „Veoma je važno da se kandidujemo, jer su ovo možda poslednji izbori u klubu“, izjavio je Rikelme pre nekoliko dana i javno izneo još jednu preteću reč: „privatizacija“.
Florentino Peres je pred ovu sezonu vrlo oprezno najavio mogućnost da kao nasleđe želi da ostavi članovima opipljivu vrednost – kao i da opipa tržište i utvrdi kolika je stvarna vrednost Reala. Govorio je o mogućnosti da svi članovi zajedno osnuju filijalu kluba, a onda bi se 5% takve kompanije pustilo u prodaju. Pritom je insinuirao da bi svaka takva buduća akcija mogla imati cenu od 100.000 evra, a celi klub čak 10 milijardi.
Plan se mnogima u upravnom odboru nije dopao, mada se mnogim članovima zavrtelo u glavi od cifre koju bi mogli da stave u džep. Što zbog internog protivljenja, što zbog neslavne sezone, plan nije dalje razrađen, konkretni detalji su ostali u magli i Rikelme je shvatio da je to njegov najjači argument.
Ekonomski rat su nastavile velike španske banke, koje su odbile da Rikelmeu pruže bankovnu garanciju od 187.000.000 evra, pa je bio primoran da je traži u Andori. Konkretno, u banci Andbank, koja nije poznata široj javnosti, ali jeste onim najbogatijim Špancima koji često svoje milione drže upravo u njoj. Ponekad, i za sumnjive svrhe. Teoretičari zavere sa jedne i druge strane u tome vide različita tumačenja. Jedni tvrde da ovo dokazuje da kandidat nije sasvim čist, a ni toliko solventan kao što želi da verujemo. Drugi, opet, navode da je Florentino Peres oduvek imao izuzetan odnos i moćne kreditne linije u španskim bankama i da je izvršio pritisak na svoje partnere da blokiraju Rikelmea.
Na kraju, kada uzmemo sve u obzir, postaje jasno zbog čega fudbal (promena trenera, konfliktni igrači, rezultatska kriza) nije bio tema Florentinove pres-konferencije. Ali, fudbalski projekat je još veći hendikep za njegovog suparnika, jer jednostavno nema dovoljno vremena. Zna se da ga podržavaju „važni ljudi“ bliski Realu, ali je pitanje ko će od njih da se usudi da ga u ovom trenutku podrži javno. Bilo bi mu neophodno nešto bombastično – poput svojevremeno Luisa Figa – da bi napravio puč. Ako je fudbal u celoj ovoj priči uopšte bitan.