Ko je najbolji? Starost!

Njih trojica - 1.084 utakmice u Superligi! Ne samo da su pojedinačno igrači sa najviše utakmica u eltinom rangu našeg fudbala, već ih je sudbina zimus opet spojila da u Lučanima pišu istoriju. Janko Tumbasević 395, Vladimir Radivojević 362 i Aleksandar Pejović 327 mečeva u Superligi Srbije.

I u novu sezonu ulaze zajedno, spremni da poprave već istorijske brojke, da postave nove granice i upišu Dragačevo kao tačku gde se dešavalo nešto što će se teško ponoviti na ovim fudbalskom prostorima. Samo još jedan aktivan igrač (Goran Antonić) ima preko 300 mečeva u “prvom razredu”, što dovoljno govori o podvigu pomenutog trilinga. Sudbina ih je još 2016. godine spojila u Mladosti, kada su Tumbasević i Pejović prvi put došli u Lučane, a Radivojević se vratio posle četiri godine. Tri godine su igrali zajedno, pa se rastali, Tumbasević i Radivojević su menjali klubove, ali su od prošle zime opet svi zajedno na dobro poznatoj adresi.

Iako su prošli Srbiju uzduž i popreko, iako su ih stigle i godine, na terenu se to ne vidi, jer su prošle sezone bili među najzaslužnijima za plasman Mladosti u plej-of što je bilo prilično iznenađenje. Po njihovom duhu i raspoloženju se ne bi reklo da su u tim godinama.

“Ovaj najmlađi nam ide u ševu”, šeretski dobacuje Radivojević (39) mlađem Pejoviću (33) dok razgovaramo na Zlatiboru tokom pirpema.

Sa šale prelazimo na ozbiljne teme, a tu je najpozvaniji da priča najiskusniji. Janko Tumbasević će 14. januara napuniti 40 godina, a u karijeri nije imao težu povredu. I trener Dejan Joksimović nam onako usput reče da je neverovatno kakva je to otpornost na udarce i da u klubu nisu mogli da veruju kako se brzo regeneriše.

Evo još pet utakmica i odigraćeš jubilarnu 400. u Mozzart Bet Superligi Srbije. Da li znaš uopšte koje su to brojke?

“Iskreno, nisam nikad vodio računa o tome… Pročitam ovako kad neko napiše ili saznam kada mi kažu. Onda možda pogledam na internetu gde sam i šta sam”, stidljivim glasom, kao da je omladinac, govori rekorder srpskog šampionata.

Dejan Joksimović - trenira najstarije, a savršeno razume mlade: Ne treba ništa na silu, znamo mi i sami

Skromnost kao vrlina izbija iz njega. Kao da mu je neprijatno što je negde prvi…

"Zapitam se i ja ponekad dokle više ovako… Otkud znam, ne vodim računa oko toga i jednostavno teram dok mi zdravlje i telo dozvole. Igraću dok mogu sebe da nateram na napore i odricanja koja fudbal zahteva”.

Kakvo ti je telo, kako se osećaš?

“Dobro, hvala Bogu. Nisam imao nikad u karijeri težu povrede i to je doprinelo ovome. Najteža povreda mi je bila kada sam pokidao ligamente skočnog zgloba u ranom period bavljenja fudbalom, kad sam imao 18, 19 godina. Posle toga, ništa teže osim nekih sitnijih povreda”.

Da li je to disciplina ili genetika?

“I jedno i drugo. Dosta je do genetike, jer nisam nikad bio sklon gojenju, ali bitna je i disciplina. U svemu sam uvek bio umeren. Dešavalo se da odem na odmor sa ženom, decom, pa me ona natera da uzmem kolač, ali uvek sam se isto hranio. Bilo da je sezona u toku ili da sam na odmoru. Jednostavno, postane ti navika. Sve skupa, možda sam imao i sreće”.

Šta te ‘vozi’, šta te tera da ideš dalje?

“Šta znam, verovatno sam već dugo u fudbalu i na kraju me drži ljubav. Još volim da igram fudbal i verovatno me to i dalje drži u njemu da ne odustajem. Da nije tako možda bi i ranije odustao”.

Razmišljaš li da će taj dan morati da dođe? Nema treninga, putovanja, utakmica…

“Pomislim nekad, ali ne znam kako bi to izgledalo kad bih sada stao sa svim fudbalskim obavezama i krenuo u nešto drugo. Naravno, prija mi nekad malo da odmorim i od fudbala, ali navika… To je kada si dugo u nečemu i postane ti život”.

Tumbasević

Ima verovatno nešto i u tom ambijentu u Mladosti čim ste se svi iskusniji skupili tu?

“Naravno da mi znači da ima još neko od iskusnih i da smo približni godinama. Super su i mlađe generacije, ali ne bi mi bilo isto da sam samo ja tu od iskusnijih. Verovatno bih se uklopio i sa mlađima, ali opet je lakše ovako. Slične su nam navike, pogledi na život… Prošli smo to njihovo ludovanje. U redu je da nekada sedneš, popiješ kafu ili tako nešto, ali ne možeš svaki dan kao pre”.

Slušaju li vas mlađi?

“Slušaju. Neki manje, neki više. Vremenom shvate da im svi mislimo dobro i onda počnu da usvajaju savete”.

Imate li vi razumevanja za njih kad su malo nestašniji?

“Naravno. Desi se nekad da neko malo podvikne, ali ne iz zle namere. U takvim situacijama je potrebno nekad da se zna ko je stariji i šta se sme, a šta ne”.

Zanimljivo je da se cela ta priča odvija u klubu koji se zove Mladost.

“Jeste paradoksalno. Nekada se i našalimo na kraju utakmica kada pobedimo, pa bacimo ruke i viknemo: ‘Ko je najbolji? Starost!’. Par puta smo to uradili iz fore”.

Što vam prija toliko taj ambijent u Lučanima, kako ste se svi pronašli tu?

“Neško Milovanović je ranije bio trener, gazda, sportski direktor... Kod njega je najbitnije koliko pružiš na terenu. Nije mu važno da li imaš 15, 25 ili 40 godina. Ako daješ maksimum i doprinosiš kolektivu, krštenica je nebitna. Verovatno su se zato i neki iskusniji igrači pronašli kod njega”.

Sad vas čeka nešto novo. Veštački teren u Lučanima. Kažu da su te podloge brže, pa hoće li to vama starijima biti problem?

“Ha-ha-ha… Videćemo. Kažu da je malo bolji od klasičnog veštaka. Sličan kao u Pančevu, a tamo smo dobro igrali i lepo se snašli. E sad, videćemo kako ćemo da se snađemo na duži peiod. Ja lično ne volim te “veštake”, ali ovde to mora tako zbog podneblja i klime. Navići ćemo se se i na to”.

Sve što ste hteli da znate o Mozzart Bet Superligi, a niste imali koga da pitate

Kojim bi rezultatom bio zadovoljan u sledećoj sezoni s obzirom da ste postavili granicu na plej-of?

“Da ponovimo to i probamo da se još više približimo vodećim ekipama. Ako nam se ukaže prilika da budemo još za koje mesto bolji”.

Bio vas je glas da ste tvrda, dosadna, defanzivna ekipa… Da li ćete se promeniti sa novim trenerom i terenom?

“Čitave pripreme smo uvežbavali da nadomestimo to što nam je falilo u prethodnoj sezoni. A i tada smo imali situacije da povedemo ranije, pa se onda zbog rezultata malo više povučemo i onda deluje da smo defanzivni. A možda i nismo bili uvek takvi. Kako god, iz te dobre defanzive smo osvajali bodove i igrali dobro, na tranziciju. Sad smo pripreme radili na drugačiji način da nešto promenimo i da probamo da izjednačimo ofanzivu i defanzivu. Nadam se da ćemo i uz pomoć boljeg terena igrati malo drugačije”.

Brzo će i ta 400. utakmica za tebe. Hoćeš li tada razmišljati o kraju?

“Kad god sam dugoročno razmišljao o nečemu drugom, nikad se nije desilo. Sad sam se prepustio i igram dok ne dođe kraj. Ne razmišljam o kraju. Igraću dok budem mogao fizički i dok budem znao da mogu da se nosim sa mlađima”.

Koje neostvarene želje su ostale kada se osrneš unazad?

“Trenutno su to i nemoguće želje. Imao sam snove kao i svi klinci kod nas.Kad si mlad, razmišljaš o Zvezdi, Partizanu… Ja sam strastveniji zvezdaš, ali sad to više ne osećam kada igram protiv jednih ili drugih. Izgubilo se vremenom. Možda sam sanjao nekada da zaigram u Zvezdi, ali nije mi se ostvarilo”, mirnim glasom zaključuje Janko Tumbasević.

Neki snovi se nisu ostvarili, ali Janko Tumbasević je uradio nešto što niko nije pre njega. I pitanje je ko će i kada posle njega. On je igrač sa najviše utakmica u istoriji Mozzart Bet Superlige Srbije i kao takav zaslužuje poštovanje cele Sbrije. Od Subotice do Surdulice i na svim tim terenima koje je ko zna koliko puta preorao u karijeri.

SUPERLIGA, 1. KOLO

Petak

Radnički 1923 - Železničar 2:3 (1:3)

/Jovanović 29ag, Mitrović 53ag - Knežević 3, Grgić 15, Romanić 45+3/

Napredak - Partizan 0:1 (0:0)

/Saldanja 90+3/

Subota

20.00: (1,10) Crvena zvezda (11,0) Jedinstvo Ub (18,0)

20,00: (1,75) Čukarički (3,60) Radnički Niš (4,90)

20,00: (2,30) Mladost Lučani (2,30) OFK Beograd (3,25)

Nedelja

17.30: (2,15) Novi Pazar (3,35) Spartak Subotica (3,45)

19.30: (1,48) TSC (4,30) IMT (7,00)

19.30: (5,60) Tekstilac (3,70) Vojvodina (1,65)