Ko su heroji Fluminensea: Omraženi Argentinac navijač Boke, nestašnom Brazilcu trener rekao da rešava finale

Kako život može da ti namesti karte, to niko ne može. Fluminense slavi prvu titulu šampiona Kopa Libertadores, a milionska navijačka baza u Riju nove idole kluba kome 2008. godine nije bilo suđeno da se na Marakani okiti južnoameričkom krunom i morao je da čeka deceniju i po za novu šansu koju sada nije ispustio.

Iako su oči javnosti uprte ka veteranima Marselu i Felipeu Melu, Herman Kano i Džon Kenedi su najvažniji ljudi u ovom trenutku za Fluminense! Dvojac koji je matirao Čikita Romera i doneo Trikolorima najveću titulu u klupskim vitrinama ostaće zapamćeni ne samo kao protagonosti, već i kao učesnici verovatno najbitnijeg trenutka u novijoj istoriji Fluminensea.

Božanske sile su to htele: Džon Kenedi rešio finale Kopa Libertadores! Fluminense vladar Južne Amerike

Šampion Fluminense kao klub penzionera i dvojica kojima je titula najviše značila – Marselu i Felipeu Melu

Obojica će moći da kažu kako su bili strelci finala protiv šestostrukog osvajača Kopa Libertadores, a takođe i jedan i drugi imaju nešto zbog čega će posebno ostati upamćeni.

Krenimo prvo od Hermana Kana. Argentinac je verovatno sada jedna od omraženijih ličnosti u domovini i verovatno dugo neće smeti da se pojavi na ulicama Buenos Ajresa, pogotovo dela grada koji pripada Boki Juniors, kluba čiji je i sam navijač od detinjstva!

Kano je u aprilu ove godine u jednom intervjuu izjavio kako je od malih nogu pristalica Boke i da je sa rođenim bratom zaratio jer je ovaj drugi vatrena pristalica najljućeg protivnika Rivera!

“Kao dete sam navijao za Boku iz sve snage, ali onda sam počeo da igram za Lanus koji mi je prirastao srcu. Ipak, najveći mi je san da zaigram za Boku, ali se to neće desiti verovatno. Ne vidim sebe da igram u Argentini ponovo, za mene je to poglavlje zatvoreno“, rekao je 35-godišnji golgeter i otkrio:

“I dalje u glavi imam jasna sećanja na događaje iz moje kuće. Moj brat je nosio dres Rivera za koji je igrao u mlađim kategorijama, a ja Lanusa. Mnogo smo se svađali i tukli, jer smo stalno igrali jedan protiv drugog. Stalno me je pobeđivao i to me je ljutilo. Ali, ta sećanja su mi lepa, iako smo se mnogo tukli. On je bolestan navijač Rivera“.

Herman Kano je golom u finalu uradio nešto što nikada i niko pre njega nije. Ne samo što je bio najbolji strelac takmičenja sa 13 pogodaka, postao je prvi fudbaler u istoriji Kopa Libertadores sa pogocima u oba četvrtfinala, oba polufinala i meču za titulu! Isti broj golova postigla je Boka za celu sezonu u Kopa Libertadores! U dvanaest nastupa Kano je zapisao još i dve asistencije, a ostaće upamćeno i da je u grupnoj fazi zabeležio het-trik protiv Rivera, voljenog kluba njegovog brata, u pobedi rezultatom 5:1.

Posle osvojene titule, prekaljeni napadač imao je samo jednu želju – da se u finalu Svetskog klupskog prvenstva sastane sa Mančester Sitijem!

“Želimo samo Mančester Siti u finalu“, kratko je poručio Kano.

I to nije sve, napadač rođen u Posadasu godinu na izmaku završiće kao jedan od najboljih strelaca na planeti, sa 37 pogodaka u 55 utakmica!

Kanova karijera počela je u Lanusu gde nije igrao mnogo pored Hosea Sanda, zbog čega je vreme mahom provodio na pozajmicama. Odlazak u Independijente Medeljin ispostavio se kao najbolji potez u njegovoj karijeri. Tokom dva boravka u Independijenteu, Kano je zabeležio 129 golova čime je postao treći najbolji strelac u istoriji kluba. Njegove bravure u dresu Independijentea pokrenule su priče da Kano obuče dres reprezentacije Kolumbije, ali procedura se nije okončala uspešno. U januaru prošle godine, posle kraćih epizoda u Meksiku i Vasko da Gami, Kano dolazi u Fluminense gde postaje jedna od glavnih karika tima! Dosad je skupio 81 gol na 124 utakmice za klub iz Rija. Ovaj večeras, kao i one iz oba četvrtfinala i polufinala, pamtiće dok je živ.

Momenat kada Kenedi slavi gol u finalu (©AFP)

Neverovatna je sudbina Džona Kenedija. Momak koji osim imena i prezimena nema drugu konekciju sa tragično nastradalim nekadašnjim predsednikom SAD, postao je tema broj jedan brazilskog fudbala! Ipak, ono što je trener Fernando Diniz uradio kada je odlučio da 21-godišnjeg napadača uvede u igru dodaje filmski element celom događaju!

Naime, pre nego što je Kenedi ušao na teren, Diniz mu je rekao da će ostvariti dečački san i da će baš on da reši finale sa Bokom! Momak koji praktično celu svoju profesionalnu karijeru igra samo za Fluminense je u roku od nekoliko minuta prošao san svakog navijača do potpunog košmara! Od golčine koja će se sigurno vrteti na televizijskim špicama narednih meseci, Kenedi je zbog preteranog slavlja i penjanja na ogradu tribine gde su bile smeštene najvatrenije pristalice isključen i utakmicu je morao da završi samo dvadesetak minuta pošto je ušao!

Možda će neko reći da je Diniz, inače vršilac dužnosti selektora Brazila dok se iščekuje imenovanje nogo šefa struke, svom napadaču nabio pritisak zbog kojeg nije ni mogao trezveno da razmišlja u trenucima proslave gola, ali i kolumbijski sudija Vilmar Roldan mogao je da bude malo blaži... Ovaj je, istina, poštovao samo pravila igre, a Kenedi je u trenutku slavlja gola već imao javnu opomenu pošto je samo devet minuta po ulasku na teren “požuteo“ zbog oštrog starta...

Sada se više niko neće ni sećati toga da je Džon Kenedi morao ranije napolje, on je sada nova ikona navijača Fluminensea! Inače, Kenedi je svoju mladost proveo razvijajući se u klupskoj akademiji. Njegov talenat evidentan i poznat je fudbalskim poznavaocima i pre svega južnoameričkim skautima, ali već duže vreme nedostajalo mu je nešto što bi ga lansiralo u nebesa. Izgleda da je taj momenat došao baš u finalu Kopa Libertadores.

Iznenadio je sve Fernando Diniz odlukom da Kenedija sačuva na klupi i da zbog Bokinog sistema u startnih jedanaest gurne nešto defanzivnijeg Martinelija. Na kraju se sve isplatilo, Džon Kenedi je za ono malo vremena na terenu uradio sve što (ni)je trebalo da bi bio prva tema svetskih fudbalskih medija!

Rođen u Itauni, njegovi roditelji preselili su se u Rio kada je Kenedi bio dete. Svoje prve fudbalske korake napravio je u Seranu pre nego što su ga skauti Fluminensea zapazili 2016. godine i doveli u svoju akademiju. Bio je regularan starter u svim starosnim kategorijama i mnogi su verovali da je on istinska zamena za tadašnju zvezdu kluba Freda. Tokom vremena u klupskom podmlatku, najviše je voleo da zatrpava mreže najvećeg rivala Flamenga, kome je na 14 nastupa dao 13 golova!

Njegove bravure u mlađim kategorijama nisu prošle neopaženo, pa je 2021. uključen u rad prvog tima. Kao 19-godišnjak trebalo je da stiče iskustvo sa starijima od sebe i vremenom postane prva figura kluba, ali baš tada su se javili prvi problemi. Sve se više pričalo i pisalo o problemima koje je pravio van terena. Nije ga zaobišla ni pandemija virusa korona. Zarazio se ovom podmuklom bolešću i zbog komplikacija van terena bio tri meseca! U međuvremenu je izgubio mesto u prvom timu, zbog čega je morao da se vraća ponovo igrajući za mlađe kategorije.

Fudbalu se vratio u julu, posle oporavka od kovida, ali je minute dobijao na kašičicu. Ono što je dobijao znao je da iskoristi, pošto je Flamengu dao dva gola. Ipak, sebi je nabio nove probleme kada je snimljen kako se provodi u jednom lokalnom noćnom klubu, što je po klupskim pravilima striktno zabranjeno. Uslikan je sa nekoliko klupskih drugara iz omladinskog pogona, takođe i sa egzotičnom plesačicom u krilu, a čak se govorilo i da je viđen kako puši cigarete.

Na sve to, nagomilale su se pritužbe kako redovno kasni na treninge, što ga je dodatno udaljilo od prvog tima. Vrhunac njegovih nestašluka, blago rečeno, došao je tokom prošle godine kada je tokom odmora slomio kost u stopalu dok je igrao fudbal sa društvom! Bio je podvrgnut operaciji metatarzalne kosti zbog čega je bio odsutan još pet meseci.

Taman kada je trebalo da se vrati na teren, nastala je nova drama! Policija je početkom maja zaustavila vozilo i u njemu pronašla čak 10 kilogarama marihuane. Šta mislite, čiji je auto bio? Tako je – Kenedijev! Na kraju je bio novčano kažnjen jer je pozajmio automobil dvojici momaka, a njegova karijera u Fluminenseu bila je na ivici provalije. Tada je Fernando Diniz uskočio i sve promenio.

Umesto da se rve sa mladim napadačem zbog svih problema koje je pravio, on je poželeo da mu pomogne. Ljudi kažu da mu je rekao kako će “svet zapamtiti još jednog Džona Kenedija“, kao i da mu je poručio da će ga navijači pamtiti kakav je igrač bio, a ne osoba van terena.

Kenedi je nakratko uspeo da umiri svoje bubice, ali je početkom septembra bio odstranjen sa treninga zbog kršenja klupskog pravilnika o disciplini. Pred kraj prelaznog roka umalo je prodat Čikago Fajeru, ali se to na kraju ipak nije desilo jer su ljudi u upravi i pogotovo Diniz verovali da Kenedi još ima šta da kaže u dresu Fluminensea.

Diniz ga je vratio u fudbalski život, a i on sada deluje kao potpuno nova osoba. Kopa Libertadores završio je sa po četiri gola i asistencije, a sezonu sa 15 golova i nameštenih pogodaka saigračima. I dalje jako mlad, sada Džon Kenedi mora da pokaže da je prebrodio sve dečje bolesti i da je spreman da postane naslednik Freda i Kana koji je na zalasku karijere.

Nestvarno je talentovan, ali je zbog svog mentaliteta sebi usporio fudbalski rast i razvoj zbog čega je i dalje u Brazilu i ljudi ga još gledaju samo kao vunderkinda. Uprkos svim kontroverzama, ako nastavi da igra ovako, moguće je da ćemo ga videti u Evropi uskoro.